Predsednik Udruženja banaka Srbije Veroljub Dugalić izjavio je danas da se nivo kašnjenja u vraćanju zajmova građana u odnosu na prethodni mesec nije promenio, ali da je zato docnja u otplati kredita kod preduzeća nastavila da raste.

On je na konferenciji za novinare precizirao da je učešće docnje u dugu po osnovu bankarskih kredita kod stanovništva na kraju ovog meseca iznosilo 3,7 odsto, što je isti nivo kao iz prethodnog meseca.

Kod preduzeća je drugačija situacija, jer se učešće docnje povećalo sa 14,8 na 15,6 odsto.

Dugalić je naveo i da je u oktobru zabeleženo nešto što nije postojalo svih ovih godina, a to je da su građani i privreda više kredita vraćali nego što je novih kredita odobreno.

On nije mogao da precizira u kom obimu su banke problematične zajmove ustupale Agencijama koje se bave otkupom potraživanja, istakavši da UBS ne raspolaže sa tim podatkom.

Dugalić je naveo i da raste docnja i po svim drugim kategorijama-otplata lizing ugovora, realizacija kreditnih kartica ....

"Nažalost pesimističke prognoze sa početka jeseni su se obistinile, nema rasta kreditne aktivnosti, lizing ugovora, kartica i čekova, što ukazuje na dalje smanjenje opšteg standarda građana", naveo je on ocenjujući da "jedino što raste jeste docnja".

Predsednik UBS je precizirao da kursne razlike nisu uticale na rast ukupne zaduženosti, odnosno da su, u drugoj polovini ove godine, bile male oscilacije kursa.

Dugalić je prokomentarisao i jučerašnju odluku Narodne banke Srbije da se smanji rezervisanje za rizičnije plasmane, istakavši da tom odlukom neće biti ugrožena pozicija banaka, jer imaju pokrivenost rizičnih plasmana od 127 odsto.

On je ocenio da naš problem nisu banke, već to što je privreda u nezavidnoj situaciji pa je teško očekivati da se na ovaj način problem "izleči".

"Ova odluka NBS je mudra. Na ovaj način se izašlo u susret onima koji traže kredite jer će banke imati prostor da snižavaju kamatne stope a pri tome se neće kreirati nova novčana masa (koja povećava ionfalciju) što je bila velika opasnost kada se snižava obavezna rezerva", naveo je on.

Dugalić je na konferenciji ukazao da su loši zajmovi (koji se slabo ili nikako ne otplaćuju) koji se nalaze u portfelju banka porasli sa 18,5 na 22 odsto.

Komentarišući najavu da će izmenama zakona o poreskom postupku i administraciji, banke imati obavezu da pre isplate plate, provere da li su uplaćeni porezi i doprinosi, Dugalić je naveo da takve prakse nema nigde u svetu.

Nadam se da taj propis neće nikada biti usvojen, jer taj predlog predviđa da banke rade posao Poreske uprave, kazao je Dugalić.

Dugalić se osvrnuo i na primenu Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga, ističući da se u javnosti stvorila atmosfera "hajke" na banke, što nije dobro.

On je naveo da je tako, na primer, uveličana priča o zaštiti građana od moguće prevare putem potpisivanja aneksa ugovora, jer su banke samo na taj način želele da ispoštuju zakonsku obavezu, a ne da iskoriste priliku da nekog "prevare".

Ekonomski novinar i zamenik glavnog i odgovornog urednika magazina NIN, Milan Ćulibrk, izrazio je bojazan da će zbog odluke NBS da se poveća obim rizičnih kredita kod banaka, imati za posledicu - probleme u vraćanju tih pozajmica.

Obim odobrenih kredita preduzećima i preduzetnicima smanjen je za više od 18 milijardi dinara, odnosno za oko 180 miliona evra, precizirao je on.

"Očito da se privreda razdužuje, a sa druge strane stalno slušamo da nema dovoljno novca za sveže kredite, da je nelikvidnost gorući problem srpske ekonomije i da se zbog toga čak održavaju i sastanci na najvišem nivou kako bi se taj problem rešio", naveo je Ćulibrk, ocenjujući da je reč o nejasnoj situaciji.

"O čemu se tu radi? Da li privredi zaista nedostaje novac ili možda oni koji su uspešniji koriste priliku da se sada razduže i da više ne uzimaju kredite. Plašim se da ćemo doći u situaciju da će kredite tražiti samo oni koji te zajmove ne mogu da vrate. Zato tu treba biti veoma oprezan", poručio je Ćulibrk.

(Tanjug)