- Na tržištu rada sve je više deficitarnih poslova sa dobrom zaradom, ali ih poslodavci teško popunjavaju zbog smena, fizičkog napora, odgovornosti i rada vikendom.
- Među najtraženijim su zanatska, tehnička i zanimanja u transportu, građevinarstvu, industriji, ugostiteljstvu i nezi, a poslodavci nude i bonuse, smeštaj ili obuku.
- Električari, varioci, vodoinstalateri i CNC operateri mogu dobro da zarade i bez fakulteta, ali visoka plata ne nadoknađuje uvek teške uslove rada.
Na tržištu rada postoji neobičan paradoks, neki poslovi nude solidnu zaradu i stalnu potražnju za radnicima, ali poslodavci ih ipak teško popunjavaju.
Problem često nije u plati. Ljude odbijaju uslovi rada, fizički napor, smene, rad vikendom, udaljene lokacije ili činjenica da posao nosi veću odgovornost.
Zbog toga se pojedina zanimanja sve češće nalaze u grupi poslova za koje poslodavci teško pronalaze radnike.
Plata nije uvek glavni problem
Kada se govori o deficitarnim zanimanjima, najčešće se prvo pomisli na niske zarade. Međutim, situacija je mnogo složenija.
Postoje poslovi kod kojih zarada može biti iznad proseka, ali interesovanje radnika i dalje nije dovoljno veliko.
Razlog je jednostavan: novac nije jedini kriterijum kada ljudi biraju posao.
Neko neće da radi noću, drugi ne želi fizički težak posao, trećem smetaju višemesečni rad van mesta stanovanja, dok četvrti ne želi posao sa velikom odgovornošću.
Koja zanimanja najteže pronalaze radnike?
Među poslovima koji se u različitim zemljama često suočavaju sa manjkom radne snage nalaze se pojedina zanatska i tehnička zanimanja, poslovi u transportu, građevinarstvu, industriji, ugostiteljstvu i nezi.
Zajedničko im je to što zahtevaju konkretne veštine i spremnost na uslove koje deo radne snage nije spreman da prihvati.
U pojedinim slučajevima poslodavci zbog toga nude veću platu, bonuse, plaćen smeštaj ili druge pogodnosti kako bi privukli radnike.
Zašto ljudi odbijaju dobro plaćene poslove?
Jedan od glavnih razloga jeste radno vreme.
Posao koji podrazumeva noćne smene, rad vikendom ili česte promene rasporeda može biti znatno manje privlačan od klasičnog radnog vremena, čak i kada je plata viša.
Drugi problem je fizičko opterećenje.
Građevinski radnici, pojedini industrijski radnici, vozači i zanatlije često rade u zahtevnim uslovima, pa deo ljudi radije bira manje plaćen posao koji je fizički lakši.
Tu je i odgovornost.
Neka zanimanja zahtevaju rad sa skupom opremom, velikom mehanizacijom, opasnim materijalima ili ljudima, zbog čega je obuka duža, a pritisak veći.
Poslovi bez fakulteta koji mogu dobro da se plate
Posebno zanimljiva kategorija su zanimanja za koja nije neophodna fakultetska diploma.
Kod pojedinih zanata iskustvo, licenca i praktično znanje mogu biti vredniji od formalnog obrazovanja.
Električari, varioci, vodoinstalateri, CNC operateri, mehaničari, tehničari i brojni drugi stručni radnici mogu imati veoma dobre prihode kada steknu iskustvo i izgrade bazu klijenata ili rade na tržištima gde postoji veliki nedostatak radne snage.
Zato se sve više govori o tome da diploma nije jedini put do dobro plaćenog posla.
Manjak radnika menja tržište
Kada za određeni posao nema dovoljno ljudi, poslodavci imaju nekoliko mogućnosti.
Mogu da povećaju zarade, ponude dodatne pogodnosti, investiraju u obuku novih radnika ili pokušaju da privuku ljude iz drugih gradova i zemalja.
To već menja tržište rada u brojnim sektorima.
Posao koji je nekada bio smatran neprivlačnim može postati mnogo bolje plaćen upravo zato što nema dovoljno ljudi koji žele da ga rade.
Da li se isplati prihvatiti posao koji drugi izbegavaju?
Odgovor zavisi od konkretnih uslova.
Ako je plata visoka, postoji mogućnost napredovanja i posao omogućava sticanje tražene veštine, zahtevniji uslovi rada nekome mogu predstavljati dobru priliku.
Ali visoka zarada sama po sebi nije dovoljna.
Pre prihvatanja posla važno je proveriti radno vreme, broj slobodnih dana, fizičko opterećenje, mogućnost napredovanja, troškove života i da li je potrebno dodatno školovanje ili licenca.
Upravo tu leži razlog zbog kojeg neki od najbolje plaćenih deficitarnih poslova ostaju nepopunjeni: ono što poslodavac može da plati nije uvek dovoljno da nadoknadi ono što posao zahteva.
BONUS VIDEO:
(BizPortal/MONDO)
