Prema preliminarnim rezultatima istraživanja sprovedenog u okviru projekta koji finansira EU, oko tri odsto izvoza Srbije ide na Kosovo.
Ova trgovina je intenzivirana nakon potpisivanja CEFTA sporazuma 2006. godine, rekao je vanredni profesor beogradskog Univerziteta Predrag Bijelić na skupu - "Sloboda kretanja ljudi i roba između Kosova i Srbije u kontekstu regionalne saradnje" - koji je organizovao Centar za regionalizam.
Iako je Kosovo malo tržište, za Srbiju je na devetom mestu u spoljnoj trgovini, rekao je Bijelić i dodao da eksport na Kosovo obuhvata bezmalo četiri procenta ukupnog izvoza Srbije 2009. i 2010. godine.
Srbija u pokrajinu izvozi najviše naftu i naftne derivate (više od 10 odsto udela u izvozu), hranu, građevinske proizvode, sirovine, minerale i električne mašine, kazao je Bijelić.
Uporedivanje zvaničnih podataka Uprave carina Srbije i procena stanja na terenu utvrđeno je, kako je kazao, da se promet razlikuje za 200 miliona evra, odnosno da se 40 odsto izvoza iz Srbije odvija u "sivoj" zoni, u kojoj se najcešće trguje automobilima, naftom i naftinim derivatima, kao i prehrambenim proizvodima stranog porekla.
Istraživanje je pokazalo da je izvoz s Kosova u centralnu Srbiju bio najveći 2007. godine kada je vredeo 20 miliona evra, ali je 2010. pao na 3,8 miliona evra, što je posledica blokade roba s upotrebom pečata "Carina Kosova", nakon jednostrane secesije pokrajine 2008. godine.
Ekspret s Kosova Hajrula Čeku podsetio je da od 4. decembra 2008. godine kosovske kompanije nisu mogle preko severnog Kosova da izvoze u Srbiju i BiH, pa su uglavnom to činile zaobilazno kroz Crnu Goru i Makedoniju, s tim što je u deklaraciji pisalo da je roba s Kosova.
Time je negativan trgovinski bilans Kosova pogoršan, pošto su povećani troškovi kosovskih kompanija, što je direktno uticalo na smanjenje njihove konkurentnosti na srpskom tršištu, kazao je Čeku.
Prema recima Vladimira Petronijevića, konsultanta iz Srbije u oblasti kretanja ljudi, građani Kosova su najizolovaniji na Balkanu i u Evropi uopšte.
Petronijević je naveo, da zbog trostrukog putnog režima, građani Kosova bez viza mogu da putuju u samo četiri zemlje: Albaniju, Makedoniju, Crnu Goru i Tursku.
Petronijević je rekao da je kosovska vlada nakon jednostrano proklamovane nazavisnosti izdala 312.000 pasoša i podsetio da je jula 2010. istekao rok pasošima koje je izdavao UNMIK.
Prema njegovim rečima, nakon vizne liberalizacije za Srbiju porastao je interes i Srba i Albanaca s Kosova za srpskim pasošima s kojima mogu putovati u više zemalja, a i zato što su jeftiniji, ali da od januara 2010. s tim putnim ispravama ne mogu da putuju u zemlje Šengena.
Petronijević je ukazao da je posle pete runde dijaloga između pregovaračkih timova Beograda i Prištine postignut dogovor o matičnim evidencijama i zaključio da će to olakšati građanima da dođu do putnih isprava.
(Tanjug)
Ova trgovina je intenzivirana nakon potpisivanja CEFTA sporazuma 2006. godine, rekao je vanredni profesor beogradskog Univerziteta Predrag Bijelić na skupu - "Sloboda kretanja ljudi i roba između Kosova i Srbije u kontekstu regionalne saradnje" - koji je organizovao Centar za regionalizam.
Iako je Kosovo malo tržište, za Srbiju je na devetom mestu u spoljnoj trgovini, rekao je Bijelić i dodao da eksport na Kosovo obuhvata bezmalo četiri procenta ukupnog izvoza Srbije 2009. i 2010. godine.
Srbija u pokrajinu izvozi najviše naftu i naftne derivate (više od 10 odsto udela u izvozu), hranu, građevinske proizvode, sirovine, minerale i električne mašine, kazao je Bijelić.
Uporedivanje zvaničnih podataka Uprave carina Srbije i procena stanja na terenu utvrđeno je, kako je kazao, da se promet razlikuje za 200 miliona evra, odnosno da se 40 odsto izvoza iz Srbije odvija u "sivoj" zoni, u kojoj se najcešće trguje automobilima, naftom i naftinim derivatima, kao i prehrambenim proizvodima stranog porekla.
Istraživanje je pokazalo da je izvoz s Kosova u centralnu Srbiju bio najveći 2007. godine kada je vredeo 20 miliona evra, ali je 2010. pao na 3,8 miliona evra, što je posledica blokade roba s upotrebom pečata "Carina Kosova", nakon jednostrane secesije pokrajine 2008. godine.
Ekspret s Kosova Hajrula Čeku podsetio je da od 4. decembra 2008. godine kosovske kompanije nisu mogle preko severnog Kosova da izvoze u Srbiju i BiH, pa su uglavnom to činile zaobilazno kroz Crnu Goru i Makedoniju, s tim što je u deklaraciji pisalo da je roba s Kosova.
Time je negativan trgovinski bilans Kosova pogoršan, pošto su povećani troškovi kosovskih kompanija, što je direktno uticalo na smanjenje njihove konkurentnosti na srpskom tršištu, kazao je Čeku.
Prema recima Vladimira Petronijevića, konsultanta iz Srbije u oblasti kretanja ljudi, građani Kosova su najizolovaniji na Balkanu i u Evropi uopšte.
Petronijević je naveo, da zbog trostrukog putnog režima, građani Kosova bez viza mogu da putuju u samo četiri zemlje: Albaniju, Makedoniju, Crnu Goru i Tursku.
Petronijević je rekao da je kosovska vlada nakon jednostrano proklamovane nazavisnosti izdala 312.000 pasoša i podsetio da je jula 2010. istekao rok pasošima koje je izdavao UNMIK.
Prema njegovim rečima, nakon vizne liberalizacije za Srbiju porastao je interes i Srba i Albanaca s Kosova za srpskim pasošima s kojima mogu putovati u više zemalja, a i zato što su jeftiniji, ali da od januara 2010. s tim putnim ispravama ne mogu da putuju u zemlje Šengena.
Petronijević je ukazao da je posle pete runde dijaloga između pregovaračkih timova Beograda i Prištine postignut dogovor o matičnim evidencijama i zaključio da će to olakšati građanima da dođu do putnih isprava.
(Tanjug)
Pridruži se MONDO zajednici.