- Sedam od deset zaposlenih u Srbiji oseća zabrinutost zbog mogućeg gubitka posla, a 44 odsto navodi da je pritisak na produktivnost porastao.
- Radnici najviše cene dodatne slobodne dane, fleksibilno vreme i rad od kuće, ali te pogodnosti imaju znatno ređe nego što ih žele.
- Istraživanje pokazuje i rast uticaja veštačke inteligencije, dok većina kompanija još nema jasan pristup njenoj primeni.
Strah od gubitka posla u Srbiji je velik, kao i pritisak na zaposlene da budu produktivniji. Istovremeno, očekivanja zaposlenih i poslodavaca sve se teže podudaraju, pokazuje istraživanje "Šta to radi zaposlene?", koje su u junu 2026. godine sproveli Osiguranik, Infostud, Rezilient i TIM Centar, na uzorku od 3.452 zaposlenih i 842 donosioca odluka u kompanijama u Srbiji.
Rezultati otkrivaju da zaposleni među benefitima najviše cene slobodno vreme i fleksibilnost, dok veštačka inteligencija već utiče na broj radnih mesta u pojedinim industrijama.
Nesigurnost posla prati veći pritisak na produktivnost
Na pitanje da li strahuju da bi u narednih 12 meseci mogli da ostanu bez posla, 16 odsto zaposlenih odgovorilo je da je veoma zabrinuto i da smatra svoje radno mesto ugroženim. Još 55 odsto navodi da oseća manju zabrinutost, iako ne smatra da je direktno ugroženo. Preostalih 29 odsto nema strah od gubitka posla.
Neizvesnost se vidi i kroz poteze koje kompanije preduzimaju. Prema odgovorima zaposlenih, 74 odsto kompanija uvelo je neku meru kao odgovor na poslovnu i društvenu neizvesnost tokom prethodnih godinu dana.
Najčešća mera je povećanje pritiska na produktivnost, koje navodi 44 odsto zaposlenih. Zamrzavanje plata ili povišica istaklo je 32 odsto radnika, obustavljanje novih zapošljavanja 28 odsto, otpuštanja 27 odsto, a ukidanje beneficija 23 odsto zaposlenih. Pojedine kompanije primenjivale su više mera istovremeno.
U takvim okolnostima važna je i komunikacija sa zaposlenima. Samo 26 odsto ispitanika kaže da menadžment tokom krize otvoreno govori i o dobrim i o lošim rezultatima. Više od polovine, odnosno 51 odsto, smatra da informacije dobija selektivno, dok 23 odsto navodi da komunikacije nema i da su prepušteni nagađanjima.
Odgovori pokazuju da osećaj sigurnosti zaposlenih zavisi i od toga koliko razumeju stanje u kompaniji i odluke koje mogu da utiču na njihov posao.
Slobodno vreme i fleksibilnost visoko na listi prioriteta
Kada je reč o pogodnostima koje zaposleni najviše cene, na vrhu su dodatni slobodni dani, koje među najvažnije beneficije svrstava 41 odsto ispitanika.
Četvorodnevna radna nedelja i fleksibilno radno vreme važni su za po 40 odsto, a mogućnost rada od kuće za 37 odsto zaposlenih.
Međutim, postoji primetan jaz između želja i onoga što im je trenutno dostupno. Fleksibilno radno vreme i dodatne slobodne dane ima po 29 odsto zaposlenih, a mogućnost rada od kuće 27 odsto.
Kontrast se vidi i kod tim bilding aktivnosti. Iako ih ima 22 odsto zaposlenih, svega šest odsto ih svrstava među beneficije koje su im lično važne. To ukazuje na važnost razumevanja potreba zaposlenih pri izboru pogodnosti.
Dobrovoljno zdravstveno osiguranje izdvaja se kao najvažnija plaćena beneficija, što je istaklo 30 odsto zaposlenih, dok ovu pogodnost ima 27 odsto. Plaćene dodatne edukacije i treninzi važni su za 23 odsto ispitanika.
Prema odgovorima predstavnika kompanija, većina nije značajno menjala paket beneficija u odnosu na prošlu godinu. Isti paket zadržalo je 61 odsto kompanija, više pogodnosti ponudilo je 28 odsto, dok je 11 odsto smanjilo paket beneficija.
Među kompanijama koje su smanjivale broj beneficija, prve na udaru našle su se tim bilding aktivnosti, dodatne edukacije i treninzi, sportske aktivnosti i fleksibilno radno vreme.
Praksa i mentorstvo prvi izbor za sticanje novih znanja
Iako postoji zabrinutost za sigurnost posla, zaposleni imaju jasne prioritete kada je reč o razvoju znanja i veština.
Učenju kroz posao prednost daje 72 odsto zaposlenih, dok mentorstvo bira 41 odsto, a grupne treninge uživo 36 odsto.
Među digitalnim formatima najpoželjniji su onlajn kursevi, koje izdvaja 22 odsto ispitanika, dok AI alate kao poželjan način učenja navodi sedam odsto.
AI već utiče na radna mesta, ali većina kompanija nema jasan pristup
Veštačka inteligencija još je jedna tema o kojoj se pogledi zaposlenih i predstavnika kompanija značajno razlikuju.
Dok je 67 odsto predstavnika kompanija vidi kao priliku za veću produktivnost, isto mišljenje deli 32 odsto zaposlenih.
Među zaposlenima, 30 odsto smatra da je značaj veštačke inteligencije precenjen, dok 31 odsto navodi da ih njen uticaj ne dotiče.
Smanjenje broja zaposlenih zbog uvođenja veštačke inteligencije do sada je prijavilo dva odsto kompanija obuhvaćenih istraživanjem. Ipak, taj udeo znatno je veći u pojedinim sektorima: u IT-ju iznosi 13 odsto, a u finansijama, bankarstvu i osiguranju 10 odsto. To pokazuje da uticaj AI-ja nije isti u svim industrijama.
Kada je reč o očekivanjima kompanija, u IT-ju i finansijama po 24 odsto njihovih predstavnika procenjuje da bi primena AI-ja u narednom periodu mogla da utiče na smanjenje broja zaposlenih. Ipak, reč je o očekivanjima, a ne o već donetim odlukama ili najavljenim otpuštanjima.
Istovremeno, samo 15 odsto kompanija sistemski podstiče korišćenje AI alata. Još 30 odsto dozvoljava njihovu upotrebu bez jasne strategije, dok 52 odsto nema definisan stav, a tri odsto ograničava ili zabranjuje korišćenje veštačke inteligencije.
Rezultati ukazuju na važnost toga da kompanije, uz uvođenje novih tehnologija, ulažu u razvoj veština zaposlenih i jasno komuniciraju kako će se njihov posao menjati.
BONUS VIDEO:
