- Prosečna stopa štednje privatnih domaćinstava u Nemačkoj u prvoj polovini 2025. iznosila je 10,3 odsto, dok je tokom pandemije 2020. skočila na rekordnih 16,4 odsto.
- Stopa štednje računa se kao odnos ušteđenog novca i neto prihoda, a kao početni cilj često se preporučuje da se odvaja najmanje 10 odsto plate.
Jedan od pokazatelja koji pomaže da pratimo koliko uspešno upravljamo svojim novcem jeste stopa štednje, odnosno deo raspoloživih prihoda koji ne trošimo, već ostavljamo sa strane.
Stopa štednje može se izračunavati za pojedinca, domaćinstvo ili celokupnu privredu. Prema podacima za prvu polovinu 2025. godine, prosečna stopa štednje privatnih domaćinstava u Nemačkoj iznosila je 10,3 odsto, piše Fenix magazin, a prenosi Večernji list.
Tokom pandemije 2020. godine porasla je na rekordnih 16,4 odsto, što je bio najviši nivo zabeležen od ujedinjenja Nemačke. Takav rast nije neuobičajen u kriznim periodima, jer ljudi zbog neizvesnosti češće odvajaju novac za buduće potrebe.
Kako se izračunava stopa štednje?
Stopa štednje izračunava se tako što se ušteđeni iznos podeli raspoloživim neto prihodom, a dobijeni rezultat pomnoži sa 100.
Na primer, osoba koja mesečno prima 2.000 evra neto plate i uspe da uštedi 300 evra ima stopu štednje od 15 odsto. Drugim rečima, sa strane ostavlja 15 odsto svojih mesečnih primanja, dok ostatak troši na životne potrebe i druge izdatke.
Jedan od prvih ciljeva trebalo bi da bude stvaranje finansijske rezerve za nepredviđene situacije, poput kvara automobila, iznenadnih troškova u domaćinstvu ili gubitka posla.
Kao okvirna preporuka često se navodi iznos koji odgovara trima mesečnim neto platama, iako potrebna rezerva zavisi od ličnih okolnosti, stabilnosti prihoda i redovnih troškova.
Ako neko mesečno zarađuje 2.000 evra i želi da uštedi 6.000 evra za godinu dana, morao bi svakog meseca da odvaja 500 evra. To znači da bi njegova stopa štednje iznosila 25 odsto.
Nakon što stvori dovoljnu rezervu za hitne slučajeve, može da počne da planira dugoročnu štednju za penziju, kupovinu nekretnine ili druge veće ciljeve.
Gde je najbolje čuvati ušteđeni novac?
Važno je razmišljati i o tome gde držimo ušteđeni novac.
Gotovina i novac na računima dostupnim za svakodnevno plaćanje praktični su za pokrivanje nepredviđenih troškova. Međutim, ako ne donose kamatu ili ona ne prati inflaciju, njihova kupovna moć vremenom može da opada.
Zbog toga neki štediše deo novca namenjenog dugoročnim ciljevima ulažu u finansijske instrumente, poput fondova kojima se trguje na berzi, poznatih kao ETF-ovi.
Oni mogu da prate određeni berzanski indeks i omoguće ulaganje u veliki broj hartija od vrednosti.
Ipak, njihova vrednost može da raste i pada, pa nisu zamena za finansijsku rezervu koja mora da bude dostupna u svakom trenutku.
Pre ulaganja važno je uzeti u obzir rizik, troškove i vremenski period na koji se novac ulaže.
Koliki deo plate treba štedeti svakog meseca?
Kao početni cilj često se preporučuje da se za štednju odvaja najmanje 10 odsto mesečnih primanja, ali to nije univerzalno pravilo.
Mogućnosti štednje zavise od visine prihoda, troškova stanovanja, broja članova domaćinstva i drugih finansijskih obaveza.
Nekome će i pet odsto biti dobar početak, dok će osoba sa većim prihodima moći da odvaja znatno više.
Važan je i cilj zbog kojeg štedimo.
Na primer, osoba koja zarađuje 1.000 evra neto i svakog meseca odvaja 100 evra za putovanje koje košta 2.000 evra moraće da štedi 20 meseci kako bi prikupila potreban iznos.
Ako mesečno zarađuje 2.000 evra i odvaja 200 evra, do istog cilja stići će za deset meseci.
Kako da uštedite više novca?
Postoji nekoliko načina da se poveća stopa štednje, čak i kada su primanja ograničena.
Prvi korak je praćenje troškova. Zapisivanje svakodnevnih izdataka može da otkrije na šta odlazi novac i gde je moguće smanjiti potrošnju bez velikih odricanja.
Pomaže i određivanje mesečnih ograničenja za pojedine kategorije troškova, poput izlazaka, restorana ili kupovine odeće.
Umesto da na kraju meseca štedimo samo ono što nam je preostalo, korisno je da odmah nakon primanja plate prebacimo planirani iznos na poseban štedni račun.
Na taj način štednja postaje redovna navika, a ne nešto što zavisi od toga koliko je novca ostalo.
Uštede mogu da se ostvare i pregledom fiksnih troškova. Poređenje ponuda za električnu energiju, gas, internet i mobilne usluge može da smanji mesečne račune.
Pregovaranje o povećanju plate ili pronalaženje bolje plaćenog posla dugoročno može dodatno da poveća mogućnost štednje.
Najvažnije je početi sa iznosom koji je realan za sopstveni budžet i nastojati da se on redovno odvaja.
Čak i manji iznosi vremenom mogu da stvore korisnu finansijsku rezervu, dok praćenje stope štednje pomaže da lakše procenimo koliko smo blizu ostvarenja svojih finansijskih ciljeva.
BONUS VIDEO:
