- Ako posumnja da je novčanica falsifikovana, građanin ne treba da je koristi niti da je prosleđuje dalje, već da je preda banci ili policiji. Falsifikovani novac se ne nadoknađuje, a dalje stavljanje u opticaj može imati ozbiljne posledice.
- Krivični zakonik predviđa kazne za izradu, pribavljanje i stavljanje falsifikovanog novca u opticaj, a odgovornost zavisi od znanja i namere osobe koja ga je primila. Neprijavljivanje saznanja o falsifikatu takođe je kažnjivo.
Šta građanin treba da uradi kada posumnja da poseduje falsifikovanu novčanicu - da li može da je vrati osobi od koje ju je dobio ili je mora predati banci ili policiji? Falsifikovani novac se ne nadoknađuje, a njegovo dalje stavljanje u opticaj može imati ozbiljne pravne, pa i krivične posledice.
Ukoliko građanin posumnja da je novčanica koju poseduje falsifikovana, ne bi trebalo da pokušava da je upotrebi za plaćanje ili da je prosledi drugoj osobi. Sumnjivu novčanicu potrebno je predati banci ili policiji, kako bi se proverila njena autentičnost.
Prijem falsifikovane novčanice ne znači automatski da je građanin počinio krivično delo. Međutim, situacija se menja ukoliko sazna da je novac falsifikovan, a ipak pokuša da ga upotrebi kao pravi.
Kada posedovanje falsifikata postaje krivično delo?
Falsifikovanje novca predstavlja ozbiljno krivično delo kojim se ugrožavaju sigurnost novčanog prometa i poverenje u finansijski sistem. Krivični zakonik Republike Srbije, u članu 241, predviđa kažnjavanje za izradu lažnog novca sa namerom da se stavi u opticaj kao pravi, preinačavanje pravog novca, pribavljanje falsifikovanog novca radi njegovog puštanja u opticaj, kao i njegovo stavljanje u opticaj.
Kako objašnjava advokat Slavica Vrbajac, za utvrđivanje krivične odgovornosti posebno su važni znanje i namera osobe koja je novac primila, kao i njeno dalje postupanje.
"Posebno je važno naglasiti da lice koje primi novac ne znajući da je falsifikovan ne snosi automatski krivičnu odgovornost. Međutim, ako naknadno sazna da je novac lažan, a ipak ga stavi u opticaj, može odgovarati u skladu sa zakonom", navodi Vrbajac.
Prema članu 241 Krivičnog zakonika, za izradu lažnog novca ili preinačavanje pravog sa namerom da se stavi u opticaj kao pravi propisana je kazna zatvora od dve do 12 godina i novčana kazna. Za pribavljanje falsifikovanog novca radi njegovog stavljanja u opticaj ili njegovo stavljanje u opticaj predviđena je kazna zatvora od jedne do 10 godina, uz novčanu kaznu.
Ukoliko je reč o falsifikovanom novcu u iznosu većem od 1,5 miliona dinara, odnosno odgovarajućem iznosu u stranoj valuti, propisana je kazna zatvora od pet do 15 godina i novčana kazna.
Kazna i za neprijavljivanje falsifikovanog novca
Krivični zakonik predviđa sankcije i za osobu koja falsifikovanu novčanicu primi kao pravu, a zatim, nakon što sazna da je lažna, pokuša da je ponovo stavi u opticaj. Kažnjivo je i neprijavljivanje nadležnim organima saznanja da je novac falsifikovan ili da je falsifikovani novac već stavljen u opticaj.
Za ove radnje propisana je novčana kazna ili zatvor do tri godine.
Advokat ističe da se odgovornost u svakom pojedinačnom slučaju mora utvrđivati na osnovu dokaza i svih relevantnih okolnosti.
"Kao advokat, ističem da je u svakom konkretnom slučaju neophodno utvrditi sve okolnosti, naročito znanje i nameru učinioca, način pribavljanja novca i njegovo dalje postupanje. Odgovornost se mora utvrđivati na osnovu dokaza i u skladu sa zakonom, uz puno poštovanje pretpostavke nevinosti", navodi on.
Zato je, ukoliko posumnjaju da poseduju falsifikovanu novčanicu, za građane najvažnije da je ne prosleđuju dalje, već da je predaju banci ili policiji. Činjenica da su novac primili ne znajući da je falsifikovan razlikuje se od situacije u kojoj svesno pokušavaju da ga stave u opticaj.
BONUS VIDEO:
(Euronews Srbija/MONDO)
