- Predlog Studentske liste o četvorodnevnoj radnoj nedelji uz punu platu izazvao je polemike, a broker Vladimir Đukanović ga naziva ekonomskom nelogičnošću za Srbiju.
- Đukanović poručuje da siromašne zemlje moraju više da rade i da je ključ razvoja veća produktivnost, uz jačanje privatnog sektora i preduzetništva.
Broker Vladimir Đukanović smatra da takva ideja nema ekonomsku logiku u zemlji poput Srbije, kojoj su, kako ističe, neophodni veća produktivnost, više rada i snažnija podrška privatnom sektoru.
U ekonomskom planu Studentske liste, u delu koji se odnosi na radna prava, predviđeno je ograničavanje prekovremenog rada na osam sati nedeljno i ukupnog dnevnog radnog vremena na 12 sati. Takođe, najavljeno je da bi poslodavci morali da evidentiraju i plate svaki dodatni sat, kao i da zaposlenima raspored rada najavljuju najmanje sedam dana unapred.
Jedna od stavki koja je privukla posebnu pažnju jeste mogućnost uvođenja četvorodnevne radne nedelje, odnosno 32 radna sata nedeljno uz očuvanje pune zarade zaposlenih. Ova mogućnost bila bi ponuđena poslodavcima koji se za takav model opredele.
O predlogu, ali i o tome šta bi, prema njegovom mišljenju, trebalo da budu prioriteti ekonomske politike Srbije, za MONDO je govorio broker Vladimir Đukanović, poznat i kao "srpski vuk sa Volstrita", koji je radio kao glavni trgovac u "JP Morganu" i "Džon Levin Juropu".
"U siromašnim zemljama mora više da se radi"
Đukanović smatra da četvorodnevna radna nedelja nije odgovarajuće rešenje za ekonomiju Srbije, koju opisuje kao siromašnu u poređenju sa zapadnoevropskim državama.
"Ideja četvorodnevne radne nedelje je levičarska ideja sa zapada Evrope koja za sada nije zaživela. To je notorna glupost, naročito sada kada se ekonomija menja pod uticajem veštačke inteligencije, kada će se kolač drugačije deliti. Poenta je da radiš što više, a ne što manje", rekao je Đukanović.
Prema njegovim rečima, zemlje koje žele da dostignu razvijenije ekonomije moraju više da rade, da ulažu dodatne napore i da povećavaju produktivnost.
"Ako mislite da nije tako, pogledajte gde se nalazimo po svim ekonomskim parametrima u Evropi – na samom, apsolutnom dnu. Znači, moramo da se probudimo. Ovo je, u poređenju sa zapadnom Evropom, siromašna zemlja. Siromašne zemlje moraju da rade više, moraju da se trude više i moraju da podižu produktivnost više od bogatih zemalja ako ikada žele da ih stignu", istakao je on.
Ipak, Đukanović navodi da ne vidi problem u tome da pojedine kompanije samostalno uvedu kraću radnu nedelju, ukoliko procene da takav model mogu da iznesu bez smanjenja zarada zaposlenih.
"Ako neka firma kaže da može da uvede četvorodnevnu radnu nedelju, da se radi dva sata manje uz istu platu, neka to uradi. Ali tu nema nikakve logike", naveo je broker.
"Produktivnost je najbitnija stvar unutar svake ekonomije"
Govoreći o ekonomskim prioritetima, Đukanović je posebno izdvojio produktivnost, za koju smatra da predstavlja ključni preduslov za sustizanje razvijenih evropskih zemalja.
"Produktivnost se meri po satu. To je čitava poenta. Znači, ti podižeš produktivnost tako što proizvodiš više tokom radne nedelje, tokom radnog meseca i tako dalje. Najbitnija stvar unutar svake ekonomije jeste produktivnost. Produktivnost u Srbiji, u poređenju sa Zapadom, komična je, bukvalno. Znači, mi tek moramo da radimo na tome da ih stignemo u smislu produktivnosti", rekao je Đukanović.
Kao dva ključna pravca buduće ekonomske politike izdvojio je razvoj malih i srednjih preduzeća i preduzetništva, kao i nastavak privlačenja stranih direktnih investicija.
"Dve glavne stvari koje su proizašle iz svega ovoga jesu da će ekonomija biti bazirana na malim i srednjim preduzećima i preduzetnicima. Tu leži budućnost razvoja srpske ekonomije. Takođe, nastaviće se privlačenje stranih direktnih investicija, zato što domaći investitori nemaju dovoljno novca", objasnio je on.
Prema njegovom mišljenju, država bi trebalo da promeni odnos prema privatnom sektoru i preduzetnicima, koji su važni za finansiranje javnih usluga i funkcionisanje čitavog sistema.
"Da država više ne gleda preduzetnike kao neprijatelje, kao što su ih gledali ovi smrdljivi komunistički levičari tokom komunističkog sistema, nego da se konačno oslobodimo te dogme. Mi živimo od firmi. Privatne firme plaćaju poreze. Preduzetnici plaćaju poreze, od čega se sve unutar države finansira", rekao je Đukanović.
Državna preduzeća i privatizacija
Kao jedan od najvećih problema srpske ekonomije Đukanović je označio poslovanje državnih preduzeća, posebno onih koja, prema njegovoj oceni, godinama stvaraju gubitke i predstavljaju prostor za politički uticaj i korupciju.
"Rak-rana su državne firme, EPS i ostale firme u kojima se konstantno pokrivaju gubici. Te firme su rak-rana ovog društva", ocenio je on.
Posebno se osvrnuo na Poštansku štedionicu, postavljajući pitanje njenog finansijskog stanja i upravljanja, kao i na ulogu države u upravljanju bankama i drugim preduzećima.
"Zašto je bitno državna preduzeća maknuti iz ruku političara? Zato što ta državna preduzeća postaju oružje protiv građana. I to smo videli u prethodnom periodu. Većina tih firmi služi kako bi se korumpirani političari finansirali", rekao je Đukanović.
On smatra da bi rešenje bilo privatizovanje državnih preduzeća, jer ne veruje da bi sama promena političkog rukovodstva rešila problem njihovog funkcionisanja.
"I zašto bi bilo drugačije u budućnosti? Doći će neki bolji ljudi koji neće da kradu? Svi će da kradu iz državnih firmi sve dok te državne firme postoje. I nemojte živeti u zabludi da nećete imati korupciju unutar tih firmi", poručio je.
Kao primer naveo je EPS, za koji tvrdi da ima sedam do osam odsto više zaposlenih po prihodu u odnosu na uporedive kompanije na Zapadu.
"Znači, čemu jedan EPS služi? On služi da se uhlebi gomila onih koji primaju platu, a ne dolaze na posao. I to mi trpimo decenijama. To je prva stvar koju morate da uradite - da uništite taj sistem državnih firmi. I jedini način na koji to možete da uradite jeste da ih privatizujete. Sve drugo je priča za malu decu", izjavio je Đukanović.
Rast od četiri do šest odsto godišnje?
Đukanović smatra da bi temeljna promena ekonomskog modela, uz veću ulogu privatnog sektora i drugačiji odnos prema državnim preduzećima, mogla da otvori prostor za znatno brži privredni rast.
"Druga stvar, ako totalno rekonstruišemo ekonomiju, imaćemo priliku da rastemo četiri, pet ili šest odsto godišnje, ali ne uz ove državne firme", zaključio je broker.
Njegove ocene otvaraju i šire pitanje o tome kakav ekonomski model Srbija treba da razvija: da li prioritet treba da budu kraće radno vreme i dodatna zaštita zaposlenih ili povećanje produktivnosti, razvoj privatnog sektora i veća konkurentnost privrede.
Predlog studentske liste tako postavlja u fokus ne samo pitanje radnog vremena već i odnos između prava zaposlenih, interesa poslodavaca i mogućnosti domaće ekonomije da finansira takve promene.
BONUS VIDEO:
