Fond za spas evrozone startovaće ovog leta, pre nego što je planirano, jer će evropski lideri "bez odlaganja" prionuti na rešavanje pitanja obima fonda. MErkel i Sarkozo kažu - privredni rast je prioritet.
Predsednik "evropske vlade" Herman Van Rompej izjavio je u Danskoj, koja je jedna od dve zemlje koje su tražile klauzulu koja im dozvoljava neučestvovanje u evrozoni i koja trenutno predsedava EU, da će evropski zvaničnici "bez odlaganja raditi na određivanju odgovarajućeg obima Evropskog stabilizacionog mehanizma (ESM)", prenela je agencija AFP.
Evropski izvor je za AFP rekao da će se debata održati "najkasnije u martu".
U maju 2010, samo nedelju dana nakon što je dogovoren istorijski paket za spasavanje Grčke, koji se na kraju pokazao nedovoljnim, EU je oformila privremeni Evropski fond za finansijsku stabilnost (EFSF).
Lideri su naveli da će fond imati kapacitet od 440 milijardi evra, i da će od 2013. biti zamenjen trajnim fondom, ESM, koji će imati kapacitet od 500 milijardi evra.
Ugovor kojim se osniva ESM "stupiće na snagu u julu 2012, ranije nego što je predviđeno", poručio je Van Rompej posle sastanka sa premijerkom Danske Hele Torning-Šmit.
Problem je nastao kada su, na poslednjem samitu EU u decembru, neke zemlje zatražile da vide koliko je novca ostalo u EFSF nakon spasavanja Irske i Portugalije, uz i dalje aktuelan drugi paket pomoći Grčkoj.
EFSF i ESM zajedno bi mogli da obezbede oko 750 milijardi evra, uz dodatnih 200 milijardi koje su zemlje obećale da će pozajmiti Međunarodnom monetarnom fondu.
Neki smatraju da bi to moglo biti dovoljno da se nepoverljiva tržišta obveznica, kao i ostala finansijska tržišta uvere da će Evropa izaći na kraj čak i sa velikim paketima pomoći koji bi mogli da budu zatraženi ukoliko bi Italija, Španija ili Francuska upale u istu zamku kao Grčka.
Međutim, kombinovanje sredstava iz fondova je nešto čemu se uporno protivi Nemačka, koja individualno daje najveći doprinos fondovima.
Sledeći samit evropskih lidera je najavljen za 30. januar u Briselu, a njihovo sledeće formalno okupljanje zakazano je za 1. i 2. mart.
Nakon današnjeg sastanka sa francuskim predsednikom Nikolom Sarkozijem u Berlinu, nemačka kancelarka Angela Merkel takođe je apelovala na Grčku i njenje privatne kreditore da se hitno dogovore o restrukturisanju državnog duga te zemlje, prenela je agencija AP.
U suprotnom, ukazala je ona, Grčka neće moći da primi sledeću tranšu novčane pomoći. Evrozona je u oktobru dogovorila drugi paket pomoći za Grčku, u okviru kog su privatni zajmodavci iz privatnog sektora pristali na otpis 50 odsto grčkog duga.
Kancelarka je naglasila da ona i predsednik Francuske žele da Grčka primi novac. "Želimo da Grčka ostane u evrozoni", ukazala je Merkelova.
Merkelova je dodala da će do raspleta krize doći "korak po korak... a ne putem jednokratnog rešenja".
Lideri Nemačke i Francuske su novinarima rekli i da bi Evropa trebalo da uporedi prakse na tržištima rada u pojedinačnim zemljama, kao i da uči od najboljih, a da bi evropski fondovi trebalo da budu upotrebljeni na način koji bi doveo do stvaranja novih radnih mesta.
(MONDO/agencije)
Evropski izvor je za AFP rekao da će se debata održati "najkasnije u martu".
U maju 2010, samo nedelju dana nakon što je dogovoren istorijski paket za spasavanje Grčke, koji se na kraju pokazao nedovoljnim, EU je oformila privremeni Evropski fond za finansijsku stabilnost (EFSF).
Lideri su naveli da će fond imati kapacitet od 440 milijardi evra, i da će od 2013. biti zamenjen trajnim fondom, ESM, koji će imati kapacitet od 500 milijardi evra.
Ugovor kojim se osniva ESM "stupiće na snagu u julu 2012, ranije nego što je predviđeno", poručio je Van Rompej posle sastanka sa premijerkom Danske Hele Torning-Šmit.
Problem je nastao kada su, na poslednjem samitu EU u decembru, neke zemlje zatražile da vide koliko je novca ostalo u EFSF nakon spasavanja Irske i Portugalije, uz i dalje aktuelan drugi paket pomoći Grčkoj.
EFSF i ESM zajedno bi mogli da obezbede oko 750 milijardi evra, uz dodatnih 200 milijardi koje su zemlje obećale da će pozajmiti Međunarodnom monetarnom fondu.
Neki smatraju da bi to moglo biti dovoljno da se nepoverljiva tržišta obveznica, kao i ostala finansijska tržišta uvere da će Evropa izaći na kraj čak i sa velikim paketima pomoći koji bi mogli da budu zatraženi ukoliko bi Italija, Španija ili Francuska upale u istu zamku kao Grčka.
Međutim, kombinovanje sredstava iz fondova je nešto čemu se uporno protivi Nemačka, koja individualno daje najveći doprinos fondovima.
Sledeći samit evropskih lidera je najavljen za 30. januar u Briselu, a njihovo sledeće formalno okupljanje zakazano je za 1. i 2. mart.
Nakon današnjeg sastanka sa francuskim predsednikom Nikolom Sarkozijem u Berlinu, nemačka kancelarka Angela Merkel takođe je apelovala na Grčku i njenje privatne kreditore da se hitno dogovore o restrukturisanju državnog duga te zemlje, prenela je agencija AP.
U suprotnom, ukazala je ona, Grčka neće moći da primi sledeću tranšu novčane pomoći. Evrozona je u oktobru dogovorila drugi paket pomoći za Grčku, u okviru kog su privatni zajmodavci iz privatnog sektora pristali na otpis 50 odsto grčkog duga.
Kancelarka je naglasila da ona i predsednik Francuske žele da Grčka primi novac. "Želimo da Grčka ostane u evrozoni", ukazala je Merkelova.
Merkelova je dodala da će do raspleta krize doći "korak po korak... a ne putem jednokratnog rešenja".
Lideri Nemačke i Francuske su novinarima rekli i da bi Evropa trebalo da uporedi prakse na tržištima rada u pojedinačnim zemljama, kao i da uči od najboljih, a da bi evropski fondovi trebalo da budu upotrebljeni na način koji bi doveo do stvaranja novih radnih mesta.
(MONDO/agencije)
