- NBS je podigla referentnu kamatnu stopu sa 5,75 na 6 odsto, što bi moglo da učini oročenu štednju isplativijom.
- Banke nisu obavezne da odmah povećaju kamate, jer svaka samostalno određuje ponude prema svojim potrebama i tržištu.
Narodna banka Srbije povećala je referentnu kamatnu stopu za 0,25 procentnih poena, sa 5,75 na šest odsto. Ova odluka može da utiče i na kamate koje banke nude građanima za štednju, pa bi oročavanje novca u narednom periodu moglo da postane isplativije.
Ipak, to ne znači da će kamate na štednju automatski i odmah porasti u svim bankama. Povećanje referentne kamatne stope jedna je od mera kojima centralna banka utiče na cenu novca u privredi.
Kada NBS podigne ovu stopu, bankama se menja okvir u kojem pozajmljuju novac i plasiraju sredstva, što vremenom može da se odrazi i na kamate za kredite i na kamate koje isplaćuju štedišama.
Za građane koji imaju novac na štednji najvažnije je to što banke mogu da povećaju kamate na oročene depozite kako bi privukle novac klijenata. Međutim, koliko će se to dogoditi zavisi od poslovne politike svake banke, potrebe za novim depozitima, roka oročenja i valute u kojoj se novac čuva.
Da li će banke povećati kamate na štednju?
Kada referentna kamatna stopa raste, bankama može da postane isplativije da privlače depozite građana, odnosno novac koji klijenti drže na računima i oročavaju na određeni period. Zbog toga se može očekivati da pojedine banke u narednom periodu ponude povoljnije uslove za štednju.
Ipak, odluka NBS ne obavezuje banke da povećaju kamate na depozite za isti iznos za koji je podignuta referentna stopa. Svaka banka samostalno određuje kamate, u skladu sa svojim potrebama i tržišnim uslovima. Zato je moguće da neke banke reaguju brzo, dok druge zadrže postojeće kamatne stope.
Za građane koji tek planiraju da oroče novac, to znači da bi u narednom periodu moglo da bude više ponuda sa povoljnijim kamatama. Oni koji već imaju oročenu štednju, međutim, ne bi trebalo automatski da očekuju veći prinos. Ako su novac oročili uz fiksnu kamatnu stopu, ona po pravilu ostaje ista do isteka ugovorenog perioda, osim ako ugovorom nije drugačije predviđeno.
Šta to znači za one koji imaju novac u banci?
Najjednostavnije rečeno, ako banke povećaju kamate na štednju, građani će za isti iznos oročenog novca moći da dobiju veću zaradu nego ranije. Kolika će ta zarada biti zavisi od iznosa koji se oročava, kamatne stope, valute i perioda na koji se novac ostavlja banci.
Zbog toga je pre donošenja odluke važno uporediti ponude više banaka, a ne gledati samo reklamiranu kamatnu stopu. Treba proveriti da li je kamata fiksna ili promenljiva, koliko traje oročenje, da li postoje posebni uslovi za prevremeno razročenje i koliki je konačan iznos koji štediša dobija po isteku ugovora.
Važno je imati u vidu i razliku između dinarske i devizne štednje, kao i poreski tretman kamate. U Srbiji se kamata na dinarsku štednju ne oporezuje, dok se na prihod od kamate na deviznu štednju obračunava porez od 15 odsto.
Veća kamata ne znači automatski i veću zaradu u realnom iznosu
Iako povećanje kamatnih stopa može da učini štednju privlačnijom, za građane je važno i koliko se u isto vreme menja inflacija. Ako cene rastu brže od kamate koju banka isplaćuje, kupovna moć novca može da se smanji uprkos tome što je štediša nominalno zaradio.
Upravo na taj rizik ukazuje i Narodna banka Srbije u obrazloženju najnovije odluke. Izvršni odbor očekuje da bi inflacija naredne godine mogla da bude iznad gornje granice cilja od 4,5 odsto, dok se povratak u granice cilja očekuje krajem 2027. godine.
Povećanje referentne kamatne stope zato može da bude povoljan signal za građane koji razmišljaju o štednji, ali konačna računica zavisiće od ponuda banaka i kretanja cena. Za štediše će biti najvažnije da pronađu kamatu koja ne samo što donosi nominalnu zaradu već i čuva što veći deo kupovne moći njihovog novca.
BONUS VIDEO:
