U odnosu na sadašnje razvojne institucije buduća Razvojna banka će imati višestruke kontrole, od državnog revizora do ministra finansija lično, kaže profesor Boško Živković.
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Boško Živković izjavio je danas da tvrdnja da se osnivanjem Razvojne banke uvodi mogućnost korupcije prilikom raspodele sredstava nije tačna, jer se time upravo bitno smanjuje verovatnoća korupcije u odnosu na sadašnje razvojne institucije.
"Razvojna banka, kao i sve druge banke, imaće svoju reviziju, što sadašnje razvojne institucije nisu imale, povrh toga će imati i državnu reviziju i imaće obavezu objavljivanja sopstvenih bilansa koja do sada nije postojala za te institucije", objasnio je Živković u izjavi Tanjugu.
Povodom osnivanja razvojen banke vodi se polemika stručnjaka a poslednji se u vezi s tim oglasio sekretar Udurženja banaka Srbije Veroljub Dugalić, koji je taj projekat okarakterisao kao besmislen.
Za razliku od Dugaliža uvaženi profesor Živković ukazuje da su razvojne institucije do sada radile takozvano direktno kreditiranje, "što pojednostavljeno znači da je, recimo, Fond za razvoj direktno plasirao sredstva tačno određenim preduzećima" a da razvojna banka neće imati tu mogućnost.
Ona će raditi preko poslovnih banaka - izbor klijenta, naplatu kredita, kreditni rizik, sve će to raditi poslovne banke, naglasio je Živković.
Prema njegovim rečima, razvojna banka ima zadatak kao što to, recimo, rade Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) ili Nemačka razvojna banka (KfW) da obezbedi sredstva koja bi određenim segmentima privrede bila dostupnija nego pod komercijalnim uslovima.
Govoreći o nadzoru nad radom Razvojne banke, Živković je podsetio da je to državna banka, "i u opštem smislu to radi država, zakonom je predviđeno da predsednik Nadzornog odbora bude ministar finansija, znači direktnu odgovornost za poslovanje ima to ministarstvo".
On je istakao i da tvrdnja da kamatne stope na sredstva koja će ići preko Razvojne banke neće biti konkurentne besmislena "jer Razvojna banka po definiciji nije nužno profitno orijentisana institucija, znači ona može najmanje za nivo profita, naravno da pritom ne pretrpi gubitak, obezbeđivati povoljnije kredite".
Živković je naveo i da se tu može napraviti analogija sa evropskim razvojnim institucijama, "koje obezbeđuju, recimo, četiri do šest odsto kamate na godišnjem nivou, a onda se na taj iznos dodaju troškovi koje imaju banke vezano za plasman tih sredstava".
(Tanjug)
"Razvojna banka, kao i sve druge banke, imaće svoju reviziju, što sadašnje razvojne institucije nisu imale, povrh toga će imati i državnu reviziju i imaće obavezu objavljivanja sopstvenih bilansa koja do sada nije postojala za te institucije", objasnio je Živković u izjavi Tanjugu.
Povodom osnivanja razvojen banke vodi se polemika stručnjaka a poslednji se u vezi s tim oglasio sekretar Udurženja banaka Srbije Veroljub Dugalić, koji je taj projekat okarakterisao kao besmislen.
Za razliku od Dugaliža uvaženi profesor Živković ukazuje da su razvojne institucije do sada radile takozvano direktno kreditiranje, "što pojednostavljeno znači da je, recimo, Fond za razvoj direktno plasirao sredstva tačno određenim preduzećima" a da razvojna banka neće imati tu mogućnost.
Ona će raditi preko poslovnih banaka - izbor klijenta, naplatu kredita, kreditni rizik, sve će to raditi poslovne banke, naglasio je Živković.
Prema njegovim rečima, razvojna banka ima zadatak kao što to, recimo, rade Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) ili Nemačka razvojna banka (KfW) da obezbedi sredstva koja bi određenim segmentima privrede bila dostupnija nego pod komercijalnim uslovima.
Govoreći o nadzoru nad radom Razvojne banke, Živković je podsetio da je to državna banka, "i u opštem smislu to radi država, zakonom je predviđeno da predsednik Nadzornog odbora bude ministar finansija, znači direktnu odgovornost za poslovanje ima to ministarstvo".
On je istakao i da tvrdnja da kamatne stope na sredstva koja će ići preko Razvojne banke neće biti konkurentne besmislena "jer Razvojna banka po definiciji nije nužno profitno orijentisana institucija, znači ona može najmanje za nivo profita, naravno da pritom ne pretrpi gubitak, obezbeđivati povoljnije kredite".
Živković je naveo i da se tu može napraviti analogija sa evropskim razvojnim institucijama, "koje obezbeđuju, recimo, četiri do šest odsto kamate na godišnjem nivou, a onda se na taj iznos dodaju troškovi koje imaju banke vezano za plasman tih sredstava".
(Tanjug)
