Ma koliko iznos od 10 hiljada milijardi evra izgledao velik, on je u stvarnosti još veći: u ovu računicu nije uključena vrednost pokretnog vlasništva pojedinaca poput automobila, nameštaja, nakita ili umetničkih dela, piše "Dojče vele".

Međutim, od čitave sume treba odbiti iznos dugova koje nemački građani imaju - oko 1.800 milijardi evra.

Od 4.700 milijardi novčanih ušteda više od dve trećine je u gotovini, na štednim knjižicama ili oročenim računima odnosno u potraživanjima naspram osiguravajućih društava.

Samo pet odsto je neposredno uloženo u deonice.

Prema toj računici, vrednost s kojom Nemci zaista raspolažu je ipak viši od osam hiljada milijardi evra.

U poslednjih 20 godina se količina ušteđenog novca gotovo utrostručila - sa 1.750 milijardi na početku 1991, godine ujedinjenja Njemačke, ta je suma narasla na sadašnjih 4.725 milijardi.

Prema rečima Bernda Sprengera, finansijskog stručnjaka i istoričara finansija, u posleratnom razdoblju se u Njemačkoj beleži kontinuiran porast vrednosti vlasništva u rukama pojedinaca.

"Još 1960, dakle 12 godina nakon monetarne reforme i uvođenja nemačke marke ukupna ušteđevina je iznosila samo oko 165 milijardi maraka, dakle oko 80 milijardi evra", kaže Sprenger.

Trideset godina kasnije, uoči ponovnog ujedinjenja Njemačke, to je vlasništvo već naraslo na iznos od 1.400 milijardi evra.

"Nemci su, dakle, bili vrlo marljivi u poslednjih 60 godina", konstatuje on.

(Srna)