Na 50 odsto prebrojanih glasova, oko 78 odsto izašlih birača je glasalo protiv promene ustava koja bi omogućila da ruski bude drugi zvanični jezik.

Pripadnici manjina, od kojih je ruska najveća, i pre izjašnjavanja su priznali da praktično nemaju šanse za uspeh, ali su se nadali da će velikim brojem glasova "za" primorati vladu desnog centra da počne dijalog s nacionalnim manjinama koje 20 godina od sticanja nezavisnosti Letonije nisu uspele da imaju predstavnike u vladi.

Mnogi Letonci, koji ruski jezik smatraju jezikom bivših okupatora, referendum su smatrali pokušajem zadiranja u nezavisnost zemlje.

Takođe postoji bojazan da Moskva nastoji da proširi uticaj preko manjine koja govori ruskim jezikom.

Stotine hiljada Rusa, Belorusa i Ukrajinaca došlo je u Letoniju i susedne baltičke republike u vreme Sovjetskog Saveza.

Većina nikada nije naučila letonski jezik, a nisu dobili državljanstvo kada je zemlja stekla nezavisnost zbog čega nisu mogli da glasaju ili rade u državnoj administraciji.

Prema aktuelnom zakonu, svako ko je došao u Letoniju za vreme Sovjetskog Saveza ili su mu roditelji tada došli, nema državljanstvo i mora proći ispit iz letonskog jezika da bi dobio status građanina.

Letonija ima oko 2 miliona stanovnika, a oko 300.000 ljudi nema status građanina.

(Beta)