U Srbiji, međutim, važe drugačija pravila i poslodavci izuzetno nerado primaju ljude u tim godinama, otpisujući ih kao polupenzionere.
Istraživanje nemačkog instituta za istraživanja pokazalo je da se produktivnost povećava za 0,5 odsto kada broj zaposlenih između 45 i 50 godina poraste za jedan odsto.
Rezultate studije zvanično je saopštila nemačka ministarka za rad i socijalna pitanja Ursula fon der Lajen, koja je tom prilikom naglasila da je time eliminisana zabluda da su jedino mladi nosioci progresa.
“Živimo duže, radni vek se produžava, naš cilj je da rad postane normalna stvar i za ljude starije od 60 godina“, rekla je Lajenova, a prenosi “Press.“
U Srbiji na birou posao trenutno čeka 90.000 starih između 45 i 50 godina.
Radmila Bukumirović Katić, pomoćnica ministra za rad i socijalnu politiku, smatra da oni imaju najjači radni potencijal, ali ističe da naši poslodavci to ne prepoznaju.
“Ti radnici iza sebe imaju iskustvo i znanje pa mogu mnogo da doprinesu svojim kompanijama. Ali tu postoji jedan problem, a to su dopunska znanja koja bi bila u funkciji novih tehnoloških zahteva, a radnici u tom dobu ih najčešće ne poseduju. Nažalost, naši poslodavci nisu prepoznali potencijal ovih radnika i potrebu za njihovom nadogradnjom“, navodi sagovornica “Pressa.“
Miloš Čolić iz Partije udruženih penzionera (PUPS) kaže da su mlađi radnici možda brži na kraće staze, ali da stariji mogu da istrče maraton.
“Zato me ne čudi što u Evropi socijalno preduzetništvo podrazumeva zapošljavanje upravo te kategorije ljudi.“, kaže Čolić.
“U Evropi vlada ogromna potražnja za iskusnim i dobrim majstorima, koji po godinama spadaju u kategoriju starijih. Tu odlučujuću ulogu ima njihovo iskustvo, jer oni znaju da odvoje bitno od nebitnog, ne paniče kada se nađu u kritičnim situacijama i mogu duže da rade u kontinuitetu.“
Ljubiša Rajić iz Unije poslodavaca Srbije problem vidi u lošem Zakonu o radu:
“Poslodavci u Srbiji ne žele da zaposle radnike starije od 40 godina, jer prema važećem zakonu, ako dođe do propadanja firme, oni zaposlenom moraju da isplate otpremninu za sve godine radnog staža. Dešavalo se da te otpremnine u nekim slučajevima idu i do milion dinara.
Drugo, stariji radnici nemaju dodatne veštine koje su danas neophodne za većinu poslova koji se traže na tržištu rada. I strane kompanije koje dolaze u Srbiju pre zapošljavaju mlađe radnike, ulože u njih, obuče ih i dugoročno imaju kvalitetnog radnika.
Srđan Andrijanić, portparol Nacionalne službe za zapošljavanje, ne krije da su ljudi stariji od 45 godini u protekloj deceniji bili najveći gubitnici tranzicije:
“Oni su u većoj meri gubili posao, bilo zbog same prirode posla i delatnosti u kojima su radili, poput tekstilne, mašinske i hemijske industrije, u kojima je tokom restrukturiranja i privatizacije došlo do gašenja velikog broja poslova, ali i zbog nedostatka kvalifikacija, znanja i veština koje zahtevaju nove tehnologije.
Andrijanić za "Press" dodaje da NSZ raznim merama stimuliše zapošljavanje ljudi koji imaju više od 45 godina.
(MONDO)
Istraživanje nemačkog instituta za istraživanja pokazalo je da se produktivnost povećava za 0,5 odsto kada broj zaposlenih između 45 i 50 godina poraste za jedan odsto.
Rezultate studije zvanično je saopštila nemačka ministarka za rad i socijalna pitanja Ursula fon der Lajen, koja je tom prilikom naglasila da je time eliminisana zabluda da su jedino mladi nosioci progresa.
“Živimo duže, radni vek se produžava, naš cilj je da rad postane normalna stvar i za ljude starije od 60 godina“, rekla je Lajenova, a prenosi “Press.“
U Srbiji na birou posao trenutno čeka 90.000 starih između 45 i 50 godina.
Radmila Bukumirović Katić, pomoćnica ministra za rad i socijalnu politiku, smatra da oni imaju najjači radni potencijal, ali ističe da naši poslodavci to ne prepoznaju.
“Ti radnici iza sebe imaju iskustvo i znanje pa mogu mnogo da doprinesu svojim kompanijama. Ali tu postoji jedan problem, a to su dopunska znanja koja bi bila u funkciji novih tehnoloških zahteva, a radnici u tom dobu ih najčešće ne poseduju. Nažalost, naši poslodavci nisu prepoznali potencijal ovih radnika i potrebu za njihovom nadogradnjom“, navodi sagovornica “Pressa.“
Miloš Čolić iz Partije udruženih penzionera (PUPS) kaže da su mlađi radnici možda brži na kraće staze, ali da stariji mogu da istrče maraton.
“Zato me ne čudi što u Evropi socijalno preduzetništvo podrazumeva zapošljavanje upravo te kategorije ljudi.“, kaže Čolić.
“U Evropi vlada ogromna potražnja za iskusnim i dobrim majstorima, koji po godinama spadaju u kategoriju starijih. Tu odlučujuću ulogu ima njihovo iskustvo, jer oni znaju da odvoje bitno od nebitnog, ne paniče kada se nađu u kritičnim situacijama i mogu duže da rade u kontinuitetu.“
Ljubiša Rajić iz Unije poslodavaca Srbije problem vidi u lošem Zakonu o radu:
“Poslodavci u Srbiji ne žele da zaposle radnike starije od 40 godina, jer prema važećem zakonu, ako dođe do propadanja firme, oni zaposlenom moraju da isplate otpremninu za sve godine radnog staža. Dešavalo se da te otpremnine u nekim slučajevima idu i do milion dinara.
Drugo, stariji radnici nemaju dodatne veštine koje su danas neophodne za većinu poslova koji se traže na tržištu rada. I strane kompanije koje dolaze u Srbiju pre zapošljavaju mlađe radnike, ulože u njih, obuče ih i dugoročno imaju kvalitetnog radnika.
Srđan Andrijanić, portparol Nacionalne službe za zapošljavanje, ne krije da su ljudi stariji od 45 godini u protekloj deceniji bili najveći gubitnici tranzicije:
“Oni su u većoj meri gubili posao, bilo zbog same prirode posla i delatnosti u kojima su radili, poput tekstilne, mašinske i hemijske industrije, u kojima je tokom restrukturiranja i privatizacije došlo do gašenja velikog broja poslova, ali i zbog nedostatka kvalifikacija, znanja i veština koje zahtevaju nove tehnologije.
Andrijanić za "Press" dodaje da NSZ raznim merama stimuliše zapošljavanje ljudi koji imaju više od 45 godina.
(MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.