Centralne banke u celom svetu dostigle su opasan rekord u količini novca koje je plasirano na tržište u borbi protiv svetske krize, upozorava AP.
Od snižavanja kamatnih stopa i kupovine obveznica prezaduženih zemalja do nuđenja jeftinih kredita za banke i preuzimanja njihovih rizičnih sredstava, centralne banke širom sveta su od izbijanja finansijske krize 2008. preduzimale vanredne korake da bi međunarodni bankarski sektor vratile na noge, ističe se u analizi Asošiejted presa (AP).
U prethodne tri i po godine, centralne banke SAD, Britanije, Japana i 17 zemalja koje kao valutu koriste evro "upumpale" su toliko novca na tržište da su njihovi ukupni bilansi stanja dostigli 8,76 biliona dolara, što je rekordna suma u istoriji.
Kritičari smatraju da je poplava novca povećala rizik od visoke inflacije i ukazuju na rast cena nafte, hrane, zlata i drugih proizvoda kao dokaz za svoje tvrdnje.
Oni upozoravaju da će lako dobijeni novac omogućiti investitorima da podignu cene akcija na "opasne nivoe".
Istovremeno, kritičari navode da je kriza naterala centralne banke da prihvataju visoko rizična sredstva, kojih su komercijalne banke htele da se otarase, kao kolateral za novac koji pozajmljuju finansijskim institucijama.
Problem je u tome što centralne banke pre ili kasnije moraju da odštampaju bilione koji u vidu raznih sredstava leže u njihovim knjigama što, takođe, nosi rizike.
Druga runda jeftinih kredita koje je Evropska centralna banka (ECB) u sredu ponudila bankama evrozone predstavlja najnoviju finansijsku injekciju.
U sredu je 800 banaka pokupilo kredite vredne 529,5 milijardi evra, nakon što su u decembru, u okviru prve runde kredita, podeljeni zajmovi vredni 489 milijardi evra.
Bilans stanja američke Uprave federalnih rezervi (Fed) dostigao je 2,94 biliona dolara, što je tri puta više u odnosu na avgust 2008, pre izbijanja krize.
Bilans ECB iznosi 3,58 biliona dolara, skoro dvostruko više nego pre krize. Bilans banke Engleske je utrostručen, a Banke Japana uvećan za 28 odsto.
(Srna)
U prethodne tri i po godine, centralne banke SAD, Britanije, Japana i 17 zemalja koje kao valutu koriste evro "upumpale" su toliko novca na tržište da su njihovi ukupni bilansi stanja dostigli 8,76 biliona dolara, što je rekordna suma u istoriji.
Kritičari smatraju da je poplava novca povećala rizik od visoke inflacije i ukazuju na rast cena nafte, hrane, zlata i drugih proizvoda kao dokaz za svoje tvrdnje.
Oni upozoravaju da će lako dobijeni novac omogućiti investitorima da podignu cene akcija na "opasne nivoe".
Istovremeno, kritičari navode da je kriza naterala centralne banke da prihvataju visoko rizična sredstva, kojih su komercijalne banke htele da se otarase, kao kolateral za novac koji pozajmljuju finansijskim institucijama.
Problem je u tome što centralne banke pre ili kasnije moraju da odštampaju bilione koji u vidu raznih sredstava leže u njihovim knjigama što, takođe, nosi rizike.
Druga runda jeftinih kredita koje je Evropska centralna banka (ECB) u sredu ponudila bankama evrozone predstavlja najnoviju finansijsku injekciju.
U sredu je 800 banaka pokupilo kredite vredne 529,5 milijardi evra, nakon što su u decembru, u okviru prve runde kredita, podeljeni zajmovi vredni 489 milijardi evra.
Bilans stanja američke Uprave federalnih rezervi (Fed) dostigao je 2,94 biliona dolara, što je tri puta više u odnosu na avgust 2008, pre izbijanja krize.
Bilans ECB iznosi 3,58 biliona dolara, skoro dvostruko više nego pre krize. Bilans banke Engleske je utrostručen, a Banke Japana uvećan za 28 odsto.
(Srna)
