Ne postoji opasnost da se neka banka u Srbiji nađe u sličnoj poziciji kao "Agrobanka", u kojoj je uvedena prinudna uprava, kaže guverner Dejan Šoškić.
Guverner Narodne banke Srbije navodi da, prema analizama centralne banke, ne postoji opasnost da se takva situacija, u kojoj je uvedena prinudna uprava pošto je utvrđeno da kapital te banke ne odgovara nivou rizika koji je preuzela u dotadašnjem poslovanju, ponovi.
Šoškić je u intervjuu Tanjugu istakao da je uvođenje prinudne uprave standardna procedura u situaciji kada je centralna banka procenila da je prethodno rukovodstvo "Agrobanke" bilo nedovoljno efikasno u saniranju uočenih problema.
"Pred nama je temeljna analiza situacije u toj banci i nakon toga donošenje mera koje će ojačati banku. Ona će u međuvremenu potpuno normalno poslovati, sa zadovoljavajućim nivoom likvidnosti za sve transaktore koji su u vezi sa tom bankom i u tom procesu neće biti bilo kakvih promena", rekao je guverner.
Što se tiče banaka koje su u situaciji da neki od akcionara želi da se iz njih povuče, kao što je povlačenje manjinskog akcionara iz Grčke iz AIK banke, to, prema rečima Šoškića, ne mora izazvati bilo kakve odlive iz sistema jer je u pitanju proces u kome bi jedan akcionar trebalo da nađe kupca za svoj akcijski kapital, a ne da se taj akcijski kapital povuče iz strukture akcijskog kapitala banke.
"To su procesi koji sa aspekta kapitalizacije bankarskog sistema mogu da budu završeni potpuno neutralno, drugim rečima da nemaju za posledicu bilo kakvo smanjivanje kapitala u domaćem bankarskom sistemu", naveo je on.
Guverner je podsetio da je, uvođenjem Bazela 2 regulative u bankarski sistem Srbije, zabeležen "talas dokapitalizacije" tokom 2011. godine, odnosno priliv dodatnog kapitala, u vrednosti većoj od 300 miliona evra.
"Većina banaka je morala da se dokapitalizuje zbog nove regulative, uvedena je praksa merenja jednog novog rizika u bankarskom sistemu, to je operacioni rizik koji zahteva adekvatni kapital i deo okolnosti u kojima se nalaze pojedine banke, pre svega sa domaćim osnivačima, jeste posledica toga - potrebe da se i kod njih izvrši dokapitalizacija koju su strane banke uglavnom uradile prošle godine", dodao je on.
Šoškić je istakao da je pred nama period u kome će se dodatno osnažiti bankarski sistem u Srbiji - "imamo već regulativu uskladu sa Bazelom 2, koja omogućava preciznije merenje rizika i izdvajanje obaveznog kapitala za preuzete rizike u bankarskom poslovanju".
Govoreći o procesu dinarizacije, on je podsetio da su građani i privreda Srbije najvećim delom zaduženi u deviznom znaku, a imaju dinarske prihode, i svako slabljenje dinara otežava njihovu sposobnost izmirivanja obaveza.
"To je jedan od razloga zbog čega je NBS uporna u tome da se mora postepeno povećavati učešće dinara u našem finansijskom sistemu i da se moraju obezbediti mehanizmi da se uvećava broj kredita koji nisu vezani za devizni klauzulu", naveo je guverner.
Šoškić je ocenio da mnogo jača argumentacija za veće učešće domaće valute u finansijskom sistemu tek predstoji "jer ćemo ove godine, po svoj prilici, imati stabilniju situaciju po pitanju kretanja inflacije".
"Podsetiću vas prošle godine inflacija je bila sedam odsto, što je jedan odsto iznad gornje granice cilja, ona bi verovatno bila u inflacionom cilju da cene pod kontrolom države nisu porasle za 10,5 odsto, iako je bio dogovor za 2011. godinu da će se one kretati u rasponu od sedam plus minus dva odsto", rekao je on.
Guverner je istakao da bi činjenica da inflacija pada i da će se u narednom periodu kretati u skladu sa ciljem trebalo da postepeno povećava poverenje svih učesnika u finansijskom sistemu u stabilnu kupovnu moć dinara.
"Stabilna kupovna moć dinara će, po mom mišljenju, sve više biti realnost i u skladu sa tim trebalo bi očekivati veću ponudu kredita u dinarima, eventualno vezanih ili za indeks rasta potrošačkih cena ili za kretanje referentne kamatne stope. I jedno i drugo jeste u skladu sa dinarizacijom koju zagovaramo kao institucija u cilju jačanja finansijske stabilnosti naše zemlje", naveo je Šoškić.
(Tanjug)
Šoškić je u intervjuu Tanjugu istakao da je uvođenje prinudne uprave standardna procedura u situaciji kada je centralna banka procenila da je prethodno rukovodstvo "Agrobanke" bilo nedovoljno efikasno u saniranju uočenih problema.
"Pred nama je temeljna analiza situacije u toj banci i nakon toga donošenje mera koje će ojačati banku. Ona će u međuvremenu potpuno normalno poslovati, sa zadovoljavajućim nivoom likvidnosti za sve transaktore koji su u vezi sa tom bankom i u tom procesu neće biti bilo kakvih promena", rekao je guverner.
Što se tiče banaka koje su u situaciji da neki od akcionara želi da se iz njih povuče, kao što je povlačenje manjinskog akcionara iz Grčke iz AIK banke, to, prema rečima Šoškića, ne mora izazvati bilo kakve odlive iz sistema jer je u pitanju proces u kome bi jedan akcionar trebalo da nađe kupca za svoj akcijski kapital, a ne da se taj akcijski kapital povuče iz strukture akcijskog kapitala banke.
"To su procesi koji sa aspekta kapitalizacije bankarskog sistema mogu da budu završeni potpuno neutralno, drugim rečima da nemaju za posledicu bilo kakvo smanjivanje kapitala u domaćem bankarskom sistemu", naveo je on.
Guverner je podsetio da je, uvođenjem Bazela 2 regulative u bankarski sistem Srbije, zabeležen "talas dokapitalizacije" tokom 2011. godine, odnosno priliv dodatnog kapitala, u vrednosti većoj od 300 miliona evra.
"Većina banaka je morala da se dokapitalizuje zbog nove regulative, uvedena je praksa merenja jednog novog rizika u bankarskom sistemu, to je operacioni rizik koji zahteva adekvatni kapital i deo okolnosti u kojima se nalaze pojedine banke, pre svega sa domaćim osnivačima, jeste posledica toga - potrebe da se i kod njih izvrši dokapitalizacija koju su strane banke uglavnom uradile prošle godine", dodao je on.
Šoškić je istakao da je pred nama period u kome će se dodatno osnažiti bankarski sistem u Srbiji - "imamo već regulativu uskladu sa Bazelom 2, koja omogućava preciznije merenje rizika i izdvajanje obaveznog kapitala za preuzete rizike u bankarskom poslovanju".
Govoreći o procesu dinarizacije, on je podsetio da su građani i privreda Srbije najvećim delom zaduženi u deviznom znaku, a imaju dinarske prihode, i svako slabljenje dinara otežava njihovu sposobnost izmirivanja obaveza.
"To je jedan od razloga zbog čega je NBS uporna u tome da se mora postepeno povećavati učešće dinara u našem finansijskom sistemu i da se moraju obezbediti mehanizmi da se uvećava broj kredita koji nisu vezani za devizni klauzulu", naveo je guverner.
Šoškić je ocenio da mnogo jača argumentacija za veće učešće domaće valute u finansijskom sistemu tek predstoji "jer ćemo ove godine, po svoj prilici, imati stabilniju situaciju po pitanju kretanja inflacije".
"Podsetiću vas prošle godine inflacija je bila sedam odsto, što je jedan odsto iznad gornje granice cilja, ona bi verovatno bila u inflacionom cilju da cene pod kontrolom države nisu porasle za 10,5 odsto, iako je bio dogovor za 2011. godinu da će se one kretati u rasponu od sedam plus minus dva odsto", rekao je on.
Guverner je istakao da bi činjenica da inflacija pada i da će se u narednom periodu kretati u skladu sa ciljem trebalo da postepeno povećava poverenje svih učesnika u finansijskom sistemu u stabilnu kupovnu moć dinara.
"Stabilna kupovna moć dinara će, po mom mišljenju, sve više biti realnost i u skladu sa tim trebalo bi očekivati veću ponudu kredita u dinarima, eventualno vezanih ili za indeks rasta potrošačkih cena ili za kretanje referentne kamatne stope. I jedno i drugo jeste u skladu sa dinarizacijom koju zagovaramo kao institucija u cilju jačanja finansijske stabilnosti naše zemlje", naveo je Šoškić.
(Tanjug)
