Tih dvadesetak meseci deluje dugo, ali samo ako niste u poziciji onih koji sa srednjom školom ili bez kvalifikacija, jer se onda taj "rok" produžava na prosečno tri, odnosno četiri godine.

Kako je Tanjugu rečno u NSZ, u 2011. godini do posla su najbrže dolazili stručnjaci za finansije, inženjeri elektrotehnike, informatike, mašinstva, matematičari, nastavnici stranih jezika, anesteziolozi, kardiolozi, oftalmolozi i farmaceuti.

Najveću šansu za zaposlenje, kako ističu u toj službi, imaju kandidati sa iskustvom, a da li će doći do radnog mesta u velikoj meri zavisi i od toga da li i koliko aktivno traže posao.

Broj nezaposlenih sa završenim fakultetom na evidenciji NSZ je konstantan - oko 64.000 i oni čine između sedam i osam odsto, a među njima je čak 854 magistara i 57 doktora nauka.

Najviše je diplomirani ekonomista - oko 9.000 i diplomiranih pravnika oko 5.500.

Statistika o trajanju "potrage" za radnim mestom nešto je povoljnija kada su u pitanju mlađi od 30 godina - visokoobrazovani posao traže prosečno godinu dana, sa srednjim obrazovanjem 1,8 godina, a nekvalifikovani 2,4 godine.

U NSZ je evidentirano 215.000 osoba između 15 i 30 godina koji traže posao, od kojih oko 45.500 čine nezaposleni bez kvalifikacija i sa osnovnom školom, 127.500 sa srednjom školom, a 42.000 sa završenom višom školom ili fakultetom.

(Tanjug)