Pomoćnik direktora Poreske uprave Srbije Dejan Vidojević izjavio je danas da će 1. jula početi prelazni period za sprovođenje odredbe Zakona o poreskom postupku i administraciji po kojoj će banke morati da prate uplatu poreza i doprinosa na zarade.

On je naglasio i da bi tek do kraja ove godine taj sistem naplate mogao da u potpunosti zaživi.

Napravljen je plan da se sistem praćenja uplate poreza i doprinosa uvede kroz više faza, najverovatnije tri, od kojih će prva započeti 1. jula. Reč je ne samo o tehničkim detaljima, već procesu koji podrazumeva izmenu mnogih propisa i integraciju bankarskog i poreskog sistema, najavio je Vidojević.

"Kada budemo uspeli početkom 2013. da uspostavimo sistem onda ćemo moći u potpunosti da primenimo sve što je dato kao odredba zakona. Pre toga sledi period usklađivanja sa svim zakonima i pozakonskim aktima", rekao je on na sastanku sa predstavnicima banaka i privrede u Privrednoj komori Beograda.

On je naglasio da je cilj da se ta odredba sprovede a da ne ugrozi bilo čije poslovanje, pa i poslovanje banaka.

"Ono što možemo u ovom trenutku odgovorno da kažemo je da je 1. jul veoma blizu i da mi teško da možemo da izvršimo sve pripreme da bi se krenulo u uspešnu primenu ovog člana zakona. Druga stvar koja je jako važna to je da odredba iz zakona nije dovoljno usklađena sa nekim odredbama drugih propisa, posebno onih koji se odnose na bankarsko poslovanje", precizirao je.

Vidojević, koji obavlja i funkciju direktora Sektora za razvoj i računarsku podršku Poreske uprave, naglasio je i da ono što je sigurno jeste "da 1. jula banke neće imati softver koji će napraviti Poreska uprava i koji će one primeniti u svojim sistemima".

"To je sada sasvim sigurna stvar, s obzirom da je implementacija takvog softvera nemoguća", naglasio je on istakavši da je tako nešto bilo moguće kada je postojao Zavod za obračun i plaćanje.

Vidojević je ukazao da postoji objektivno ograničenje - nemogućnost da zaseda parlament kako bi se propisi promenili.

Konsultant Poreske uprave Piter Retklif predstavio je novi koncept modela integrisane naplate i plaćanja poreza na lične dohotke i doprinosa za socijalno osiguranje, istakavši da će on doneti pojednostavljenje procedura, uštedu troškova i povećanje naplate javnih prihoda.

Kako je naveo, integrisanjem ovih poreskih oblika, trebalo bi da se otkloni problem gubitka 10 odsto poreza na lične dohotke za zaposlene koji rade kod poslodavaca.

"Uzimanjem trenutne prosečne zarade od 44.901 dinara za zaposlene koji rade kod poslodavaca godišnji prihod od tog poreza bi trebalo da se poveća za oko 6,3 milijardi dinara, ili za oko 61,1 milion evra", rekao je on i naglasio da bi dodatni prihod od naplaćenih doprinosa za socijalno osiguranje na godišnjem nivou bio oko 18,9 milijardi dinara.

Pretpostavka je i da bi se pripremanjem jedne poreske prijave smanjili troškovi za 80 odsto i da bi se ostvarila godišnja ušteda od oko 15,5 miliona evra na ime administrativnih troškova. Smanjili bi se i troškovi poslodavaca za plaćanje bankarskih naknada za transakciju u ukupnom godišnjem iznosu od 288 miliona dinara.

Odbor Privredne komore Srbije za bankarstvo najavio je pre nekoliko dana da će Ministarstvu finansija uputiti inicijativu za izmenu Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji a ako to ne bude moguće da se produži rok u kome će banke početi da kontrolišu uplatu poreza i doprinosa jer nisu tehnički spremne za taj posao.

(Tanjug)