Ogroman pad dobiti lizing kuća | Mondo Portal

  • Izdanje: Potvrdi
Emisije
IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

Ubacite video ili foto

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa. Ne sme biti više od 25 MB.

Poruka uspešno poslata

Hvala što ste poslali vest.

Dodatno
Izdanje: Potvrdi

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Ekonomija

Ogroman pad dobiti lizing kuća

Ekonomska kriza značajno je pogodila poslovanje lizing kuća u Srbiji, pa im je profit 72 odsto manji nego u prvom kvartalu 2011. godine.

Ukupan dobitak tržišta finansijskog lizinga u prvom kvartalu ove godine u Srbiji, pre oporezivanja, iznosio je 253,7 miliona dinara, objavila je danas Narodna banka Srbije (NBS).

U izveštaju objavljenom na sajtu centralne banke, navodi se da je u celoj 2011. godini neoporezovana dobit 17 lizing kompanija bila 315,5 miliona dinara.

Neto dobit kompanija za finansijski lizinga u Srbiji u prvom tromesečju ove godine bila je 218,9 miliona dinara.

To je, prema računici agencije Beta, 72 odsto manje nego u istom periodu prošle godine, kada je profit bio 772,6 miliona dinara.

Ukupni prihodi i dobici u prva tri meseca ove godine, dodaje se, bili su 1,68 milijardi dinara, a ukupni rashodi i gubici kompanija za finansijski lizing u Srbije bili su 1,42 milijarde dinara.

Ukupna bilansna aktiva (vrednost izdatih lizinga) svih davalaca je 31. marta ove godine bila 82,3 milijarde dinara, što je za 2,5 odsto više nego 31. decembra 2011. godine, kada je iznosila 80,2 milijardi dinara.

Prema bilansnoj aktivi, najveća kuća na srpskom tržištu je Hipo Alpe Adrija lizing sa 24,9 odsto. Na drugom mestu je Inteza lizing sa tržišnim učešćem od 8,3 odsto, na trećem Rajfajzen lizing sa osam odsto, a četvrti i peti su NLB i EFG lizing sa po 7,9 procenata.

Portfolio za tržište finasijskog lizinga je na kraju marta 2012. godine godine iznosio 63,28 milijardi dinara, što je oko 24 miliona dinara manje nego na kraju 2011. godine.

Najveći deo plasmana po osnovu finansijskog lizinga odobren je kompanijama koje ne pripadaju finansijskom sektoru - 85,2 odsto, zatim građanima 4,7 odsto, preduzetnicima 4,4 odsto, javnim preduzećima 2,7 odsto, a poljoprivrednicima 1,5 odsto.

Među onime što se uzima na lizing najviše je teretnih vozila, minibuseva i autobusa, što je iznosilo 37,5 odsto, te putničkih automobila - 25,2 odsto.

Ekonomkska kriza ne pritiska samo na strani potražnje za lizngom već i u delu tekućih ugovora, pa su dospela nenaplaćena potraživanje lizing kuća na kraju marta iznosila su 4,6 milijardi dinara.

Dosta je onih koji ne mogu da izdrže finansijski pritisak pa se lizing kućama vraćeni predmeti lizinga u vrednosti od jedne milijarde dinara.

Zajedno sa prenetim stanjem iz prošlih godina vrednost vraćenih predmeta iznosila 2,7 milijardu dinara i predstavalja je 4,2 odsto portfolija lizing kuća, odnosno 32,3 odsto ukupnog kapitala.

Od ukupne vrednosti vraćenih predmeta lizinga 10,1 odsto je ponovo izdato u liznig, 14,4 odsto je prodato, dok je skoro 70 odsto neangažovano.

(Beta)
Inicijalizacija u toku...

Komentari 0

Vaš komentar je prosleđen moderatorskom timu i biće vidljiv nakon odobrenja.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

PRIČE IZ SRPSKIH ZATVORA

MONDO & EU