Dekan Beogradske bankarske akademije Hasan Hanić kaže da bi to, optimistički, mogla biti gornja grnica kursa za ovu godinu. Guverner NBS upozorava na vezu kursa, formiranja vlade i angažmana s MMF.
Ekonomista Hasan Hanić, dekan Beogradske bankraske akademije, ocenio je danas da bi kurs do 120 dinara za jedan evro mogao da bude gornja granica do kraja ove godine.
"Ocenjuje se da bi to bila ravnotežna cena koja bi smanjila pritiske na tražnju za devizama", rekao je on na predstavljanju biltena Makrekonomske analize i prognoze, koji izađu BBA i Institut ekonomskih nauka.
Hanić je rekao da misli da je ta prognoza na granici da bude optimistična s obzirom da se procenjuje da Srbija do kraja 2013. neće imati privredni rast.
Istakao je da je vrednost dinara je od početka ove godine izuzetno ubrzano slabila i pored značajnih intervencija Narodne banke Srbije i naveo da je krajem januara evro vredeo 104,6 dinara, a danas 115,5 dinara.
"Za nepuna četiri mesta dinar je oslabio više od 10 odsto. To je izuzetno veliko, intenzivno slabljenje, možda u tako kratkom intervalu najintenzivnije u polednjih nekoliko godina", rekao je dekan BBA.
Prema rečima Hanića, do velikog slabljenja dinara je "došlo, ne samo zbog neizvesnosti ishoda političkih izbora, nego pre svega zbog osnovnih ekonomskih razloga i smanjene ponude deviza".
On je ocenio da se dinar može stabilizovati kratkoročno, ali da se taj problem ne može rešiti ukoliko se sistemski ne reši pitanja koja uključuju strukturne reforme i bitne promene u budžetkom sistemu.
Narodna banka Srbije rezervama ne moze rešiti ovaj problem i ukoliko ne bi bilo struktrinih reformi devizne rezerve bi se vrlo brzo iscrpile - za godinu, godinu i po, rekao je Hanić.
Guverner Narodne banke Srbije Dejan Šoškić izjavio je danas da bi odustajanje od aranžmana sa Međunarodnim monetarnim fondom dodatno uticalo na slabljenje dinara, ugrozilo poverenje međunarodnih investitora u Srbiju i povećalo cenu po kojoj zemlja finansira svoj javni dug.
"To bi po pravilu dodatno pojačalo depresijacijske pritiske na deviznom tržištu, ugrozilo poverenje međunarodnih investitora da Srbija može redovno na srednji i dugi rok izmirivati svoje obaveze, to će, po pravilu, uticati, direktno i bez bilo kakvog odlaganja, na rast cene kojom finansiramo javni dug zemlje", istakao je Šoškić u intervjuu Tanjugu.
Prema njegovim rečima, u tom slučaju, najčešće, najpre raste zahtevana cena koju Srbija plaća na javni dug u dinarima, zato što on u sebi ima i komponentu valutnog rizika.
"Ali i kod javnog duga u devizama, najčešće u inostranstvu, gde te komponente nema, javiće se posledice tek onda kada međunarodni investitori procene da mi, ne samo što imamo potencijalno veći valutni rizik u strukturi vraćanja naših obaveza, već imamo i ozbiljniji prirast takozvanog kreditnog rizika, odnosno negativnu promenu u sposobnosti zemlje da dugoročno i redovno izmiruje svoje obaveze", objasnio je guverner.
"Mi moramo da budemo svesni toga da cena koju plaćamo svi kao poreski obveznici veoma mnogo zavisi i od toga kako se prikazujemo i kakvi jesmo u kontekstu ozbiljnosti upravljanja našim državnim prihodima i rashodima na srednji i dugi rok", istakao je Šoškić.
Ono čega takođe moramo biti svesni je da to, ne samo da utiče na devizni kurs, nego svaka promena deviznog kursa, ili bolje reći njegovo slabljenje, ponovo utiče na rast ukupnog nivoa javnog duga prema bruto domaćem proizvodu jer je javni dug uglavnom u deviznom znaku a bruto domaći proizvod u dinarima".
"Tako da je vrlo važno imati u vidu taj potencijalni sled negativnih događaja i ne smemo biti u zabludi da su ti negativni efekti mali ili da se to neće desiti. Desiće se, i to pre svega počinje eventualnim narušavanjem poverenja investicione javnosti u Srbiju", rekao je guverner.
Šoškić je naglasio da je brzo formiranje nove vlade nužan uslov da Srbija što pre povrati poverenje na međunarodnom finansijskom tržištu, "i ono što je vrlo važno to je da se već unapred zna da će ta vlada doneti odgovarajući set mera temeljne fiskalne konsolidacije koji bi morao da prođe kroz parlament u formi novih zakona".
(MONDO/agencije)
"Ocenjuje se da bi to bila ravnotežna cena koja bi smanjila pritiske na tražnju za devizama", rekao je on na predstavljanju biltena Makrekonomske analize i prognoze, koji izađu BBA i Institut ekonomskih nauka.
Hanić je rekao da misli da je ta prognoza na granici da bude optimistična s obzirom da se procenjuje da Srbija do kraja 2013. neće imati privredni rast.
Istakao je da je vrednost dinara je od početka ove godine izuzetno ubrzano slabila i pored značajnih intervencija Narodne banke Srbije i naveo da je krajem januara evro vredeo 104,6 dinara, a danas 115,5 dinara.
"Za nepuna četiri mesta dinar je oslabio više od 10 odsto. To je izuzetno veliko, intenzivno slabljenje, možda u tako kratkom intervalu najintenzivnije u polednjih nekoliko godina", rekao je dekan BBA.
Prema rečima Hanića, do velikog slabljenja dinara je "došlo, ne samo zbog neizvesnosti ishoda političkih izbora, nego pre svega zbog osnovnih ekonomskih razloga i smanjene ponude deviza".
On je ocenio da se dinar može stabilizovati kratkoročno, ali da se taj problem ne može rešiti ukoliko se sistemski ne reši pitanja koja uključuju strukturne reforme i bitne promene u budžetkom sistemu.
Narodna banka Srbije rezervama ne moze rešiti ovaj problem i ukoliko ne bi bilo struktrinih reformi devizne rezerve bi se vrlo brzo iscrpile - za godinu, godinu i po, rekao je Hanić.
Guverner Narodne banke Srbije Dejan Šoškić izjavio je danas da bi odustajanje od aranžmana sa Međunarodnim monetarnim fondom dodatno uticalo na slabljenje dinara, ugrozilo poverenje međunarodnih investitora u Srbiju i povećalo cenu po kojoj zemlja finansira svoj javni dug.
"To bi po pravilu dodatno pojačalo depresijacijske pritiske na deviznom tržištu, ugrozilo poverenje međunarodnih investitora da Srbija može redovno na srednji i dugi rok izmirivati svoje obaveze, to će, po pravilu, uticati, direktno i bez bilo kakvog odlaganja, na rast cene kojom finansiramo javni dug zemlje", istakao je Šoškić u intervjuu Tanjugu.
Prema njegovim rečima, u tom slučaju, najčešće, najpre raste zahtevana cena koju Srbija plaća na javni dug u dinarima, zato što on u sebi ima i komponentu valutnog rizika.
"Ali i kod javnog duga u devizama, najčešće u inostranstvu, gde te komponente nema, javiće se posledice tek onda kada međunarodni investitori procene da mi, ne samo što imamo potencijalno veći valutni rizik u strukturi vraćanja naših obaveza, već imamo i ozbiljniji prirast takozvanog kreditnog rizika, odnosno negativnu promenu u sposobnosti zemlje da dugoročno i redovno izmiruje svoje obaveze", objasnio je guverner.
"Mi moramo da budemo svesni toga da cena koju plaćamo svi kao poreski obveznici veoma mnogo zavisi i od toga kako se prikazujemo i kakvi jesmo u kontekstu ozbiljnosti upravljanja našim državnim prihodima i rashodima na srednji i dugi rok", istakao je Šoškić.
Ono čega takođe moramo biti svesni je da to, ne samo da utiče na devizni kurs, nego svaka promena deviznog kursa, ili bolje reći njegovo slabljenje, ponovo utiče na rast ukupnog nivoa javnog duga prema bruto domaćem proizvodu jer je javni dug uglavnom u deviznom znaku a bruto domaći proizvod u dinarima".
"Tako da je vrlo važno imati u vidu taj potencijalni sled negativnih događaja i ne smemo biti u zabludi da su ti negativni efekti mali ili da se to neće desiti. Desiće se, i to pre svega počinje eventualnim narušavanjem poverenja investicione javnosti u Srbiju", rekao je guverner.
Šoškić je naglasio da je brzo formiranje nove vlade nužan uslov da Srbija što pre povrati poverenje na međunarodnom finansijskom tržištu, "i ono što je vrlo važno to je da se već unapred zna da će ta vlada doneti odgovarajući set mera temeljne fiskalne konsolidacije koji bi morao da prođe kroz parlament u formi novih zakona".
(MONDO/agencije)
