Izvršni odbor centralne banke povećao je kamatnu stopu koju daje na zapise za pola procentnog poena, na 10 odsto godišnje. To znači manje dinara koji "beže" u evro i skuplje dinarske kredite.
Kako se navodi u saopštenju sa sednice Izvršnog odbora NBS, stepen restriktivnosti monetarne politike ključno će zavisiti od brzine donošenja, intenziteta i primene programa fiskalne konsolidacije, uz nastavak aranžmana sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF).
Podizanjem refrentne kamatne stope, odnosno kamate koju centralna banka plaća investitorima koji kupuju njene dinarske hartije od vrednosti, NBS povlači dinare iz finansijskog sistema i time smanjuje mogućnost kupovine evra, a time i pada kursa dinara.
S druge strane, veća referentna kamatna stopa znači i veće komercijalne kamate na kredite građanima i privredi u dinarima, tako da se smanjuje kreditna aktivonst ne bi li se održala željena stopa inflacije
Referentna kamata stopa je, precizira se, povećana zato što se očekuje porast inflacije uzled rasta uvoznih cena, dolaska nove poljoprivredne sezone, kao i rasta regulisanih cena u drugoj polovini godine.
Prema projekciji NBS (www.nbs.rs), inflacija će se krajem ove i početkom sledeće godine kretati oko gornje granice dozvoljenog odstupanja od ciljan og rspona od 2,5 do 5,5 odsto.
(Beta/MONDO)
Podizanjem refrentne kamatne stope, odnosno kamate koju centralna banka plaća investitorima koji kupuju njene dinarske hartije od vrednosti, NBS povlači dinare iz finansijskog sistema i time smanjuje mogućnost kupovine evra, a time i pada kursa dinara.
S druge strane, veća referentna kamatna stopa znači i veće komercijalne kamate na kredite građanima i privredi u dinarima, tako da se smanjuje kreditna aktivonst ne bi li se održala željena stopa inflacije
Referentna kamata stopa je, precizira se, povećana zato što se očekuje porast inflacije uzled rasta uvoznih cena, dolaska nove poljoprivredne sezone, kao i rasta regulisanih cena u drugoj polovini godine.
Prema projekciji NBS (www.nbs.rs), inflacija će se krajem ove i početkom sledeće godine kretati oko gornje granice dozvoljenog odstupanja od ciljan og rspona od 2,5 do 5,5 odsto.
(Beta/MONDO)
