Ovogodišnji rod maline u Srbiji iznosiće 94.600 tona, što je za oko 5.000 tona više nego lane, kaže stručnjak Vojislav Stanković iz PKS.
Savetnik predsednika PKS za poljoprivredu Stanković je kazao da otkupna cena maline trenutno iznosi 100 dinara za kilogram, napominjući da su primarni proizvođači u prvoj fazi otkupa tražili 1,22 evra, a sada 1,44 evra i "opet ove godine isporučuju državi zahtev za izvoznim subvencijama od 20 odsto".
Površine pod malinama iznose 15.332 hektara, a očekuje se da će prosečan prinos iznositi 6,17 tona, precizirao je Stanković, pozivajući se na procene Republičkog zavoda za statistiku.
On je podsetio da je prošle godine sa 15.354 hektara ubrano ukupno 89.602 tone malina, a prosečan prinos je iznosio 5,84 tone.
Na svetskom tržištu rod maline, pre svega u Poljskoj i delimično Čileu, niži je za 40 odsto, tako da će cene biti stabilne, napomenuo je on.
Komentarišući trenutnu situaciju na tržištu maline i otkupu tog voća, Stanković je istakao da se, zbog toga što ugovor sa austrijskom firmom o otkupu 50.000 tona malina nije realizovan, "ponavlja stara priča".
Ponovo će malina ići u izvoz koji čini 90 odsto proizvodnje, a odvijaće se klasično na relaciji proizvođači- hladnjačari- izvoznici, dodao je on.
Stanković je naveo da će se "igra" u vreme otkupa stalno ponavljati, kao i pritisak malinara na državu i kreatore ekonomske politike, a takva situacija, kako je upozorio, može ugroziti našu izvoznu poziciju na stranim tržištima.
Prema njegovim rečima, treba prekinuti ovu praksu i raditi na osavremenjivanju celog lanca, od proizvodnje, otkupa, prerade do plasmana na strano tržište i učiniti ga znatno efikasnijim.
Stanković je ukazao da je produktivnost u proizvodnji srpske maline izuzetno niska i iznosi oko šest tona po hektaru, dok Poljaci i Čileanci postižu prinose između 10 i 12 tona po hektaru kada su vremenski uslovi optimalni.
On je rekao je posed u Srbiji usitnjen, te porodično gazdinstvo ne može samo da živi od proizvodnje maline, a u ceo biznis - od proizvodnje, organizatora otkupa, otkupljivaca, hladnjačara, izvoznika maline - uključeno je oko 50.000 ljudi, "što je izuzetno mnogo, zato je efikasnost umanjena".
Stanković je ukazao da ono što država može da uradi jeste da promeni sortiment i uvede visokproduktivne sorte, a treba povećati i površine pod plantažnim zasadima maline i uvesti sisteme za navodnjavanje.
On je istakao i da umesto plasmana poluindustrijske - zamrznute maline, treba preći na izvoz proizvoda više faze prerade kao što su sokovi, kompoti, džemovi...
(Tanjug)
Površine pod malinama iznose 15.332 hektara, a očekuje se da će prosečan prinos iznositi 6,17 tona, precizirao je Stanković, pozivajući se na procene Republičkog zavoda za statistiku.
On je podsetio da je prošle godine sa 15.354 hektara ubrano ukupno 89.602 tone malina, a prosečan prinos je iznosio 5,84 tone.
Na svetskom tržištu rod maline, pre svega u Poljskoj i delimično Čileu, niži je za 40 odsto, tako da će cene biti stabilne, napomenuo je on.
Komentarišući trenutnu situaciju na tržištu maline i otkupu tog voća, Stanković je istakao da se, zbog toga što ugovor sa austrijskom firmom o otkupu 50.000 tona malina nije realizovan, "ponavlja stara priča".
Ponovo će malina ići u izvoz koji čini 90 odsto proizvodnje, a odvijaće se klasično na relaciji proizvođači- hladnjačari- izvoznici, dodao je on.
Stanković je naveo da će se "igra" u vreme otkupa stalno ponavljati, kao i pritisak malinara na državu i kreatore ekonomske politike, a takva situacija, kako je upozorio, može ugroziti našu izvoznu poziciju na stranim tržištima.
Prema njegovim rečima, treba prekinuti ovu praksu i raditi na osavremenjivanju celog lanca, od proizvodnje, otkupa, prerade do plasmana na strano tržište i učiniti ga znatno efikasnijim.
Stanković je ukazao da je produktivnost u proizvodnji srpske maline izuzetno niska i iznosi oko šest tona po hektaru, dok Poljaci i Čileanci postižu prinose između 10 i 12 tona po hektaru kada su vremenski uslovi optimalni.
On je rekao je posed u Srbiji usitnjen, te porodično gazdinstvo ne može samo da živi od proizvodnje maline, a u ceo biznis - od proizvodnje, organizatora otkupa, otkupljivaca, hladnjačara, izvoznika maline - uključeno je oko 50.000 ljudi, "što je izuzetno mnogo, zato je efikasnost umanjena".
Stanković je ukazao da ono što država može da uradi jeste da promeni sortiment i uvede visokproduktivne sorte, a treba povećati i površine pod plantažnim zasadima maline i uvesti sisteme za navodnjavanje.
On je istakao i da umesto plasmana poluindustrijske - zamrznute maline, treba preći na izvoz proizvoda više faze prerade kao što su sokovi, kompoti, džemovi...
(Tanjug)
