Dugalić: Dačiću su možda bliže ruske banke? | Mondo Portal

  • Izdanje: Potvrdi
IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

Ubacite video ili foto

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa. Ne sme biti više od 25 MB.

Poruka uspešno poslata

Hvala što ste poslali vest.

Dodatno
Izdanje: Potvrdi

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Ekonomija

Dugalić: Dačiću su možda bliže ruske banke?

Novac ima svoju svoju cenu i po određenim pravilima mora se vratiti i platiti. Ideološke ocene tog posla ne smanjuju kamate, kaže sekretar UBS.

Sekretar Udruženja banaka Srbije Veroljub Dugalić ocenio je da to što je o bankama rekao mandatar za sastav nove vlade Ivica Dačić nije primereno vremenu u kojem živimo, a još je manje u skladu s poslom kojim namerava da se bavi.

Dugalić je za "Politiku" kazao da je Dačić kritikama na račun banaka kao "neprijateljima naroda" prevideo da to nisu "strane" već naše banke sa stranim kapitalom.

"Ne znam da li je pod tim imenom imao u vidu i ruske banke koje rade kod nas ili su one, možda, nešto ideološki lakše od onih koje su došle iz EU donoseći najčistiji mogući kapital u posrnulu srpsku privredu i njene finansije."

On navodi da su te banke za nekoliko godina donele 5,5 milijardi evra i da bi se Srbija bez tih para "ugušila u nemoći".

Dugalić je ukazao i da su banke specijalizovane prodavnice specifične robe koja se zove novac.

"On ima svoju cenu i po određenim pravilima mora se vratiti i platiti. Ideološke ocene tog posla, po njemu, ne smanjuju kamate.

Dugalić podseća i da je Srbija početkom 2002. godine bila na kolenima kada je ugasila četiri najveće društvene banke.

"Bio je to tektonski poremećaj, ali te banke su imale osam milijardi maraka gubitak i još sedam milijardi negativan kapital (saldo dubioze preko iznosa kapitala)".

Srbija nije imala para da ih sama oporavi, pa su na njihovo mesto počele da dolaze strane banke s prvorazrednim i čistim kapitlaom iz EU, objašnjava Dugalić.

Dugalić navodi da u Srbiji danas oročeni ulozi iznose oko osam milijardi evra, i da nose kamatu od minimum pet odsto.

"Takve cene nema nigde u Evropi gde su kamate za čuvanje jedan do dva odsto".

On kaže da se zato ne može reći da je za stambene kredite na 20 godina sedam odsto kamate mnogo i da je to pljačka, jer jedno s drugim (visoke kamate na depozit i niske na kredite) ne ide.

Dugalić objašnjava i da Srbija ne može imati manje kamate jer nije Austrija u kojoj je inflacija ispod dva odsto, već 5,5 do osam, a pored toga smo rizični i kao zemlja.

"A što smo rizični. Pa zato što malo radimo, puno trošimo, svuda se zadužujemo, imamo velike deficite, inflaciju, četvrtina stanovnika je nezaposlena, pravna, ekonomska, socijalna pa i lična sigurnost su na neoprostivo niskom nivou. I sve to ima svoju cenu u kamati", kaže Dugalić.

On je naveo i da su banke u Srbiji poslednjoj deceniji udvostručile broj zaposlenih, sa prinosom na kapital od oko 5,5 milijardi evra, od svega 0,2 odsto.

Budućeg premijer kao da ne interesuje, kaže Dugalić zbog čega je u Srbiji prosečna plata svega 350 evra, a i nju prima tek nešto više od milion ljuidi. On podseća i da je više penzionera i radnika u javnoj upravi od zaposlenih u privredi.

Dugalić napominje da banke ovog časa finasiraju čak 85.000 stanova u izgradnji ili koji su tek useljeni, a i izvori tog kapitala na 20 i više godina - koštaju.

(Tanjug)
Inicijalizacija u toku...

Komentari 0

Vaš komentar je prosleđen moderatorskom timu i biće vidljiv nakon odobrenja.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

PRIČE IZ SRPSKIH ZATVORA

MONDO & EU