Vlada Srbije čeka zastarevanje sudske presude po kojoj već 10 godina duguje 3,5 milijardi dinara Dunav osiguranju zbog pada aviona nad Zagrebom. Ukoliko inostrani reosiguravači budu dug morali da naplate od Dunav osiguranja, kompanij ide u stečaj.
Ikako je iznos od 500 miliona dinara već rezervisan u budžetu iz Vlade poručuju da ovaj iznos neće platiti svojevoljno, uprkos tome što Dunav poseduje izvršnu sudsku presudu u svoju korist i to za iznos od čak 3,5 milijarde dinara, piše "Danas".
Vlada priznaje da dug postoji ali kaže da Dunav osiguranje može da (ili bolje rečeno pokuša da) izvrši prinudnu naplatu, nadajući seizgleda sudskom zastarevanju slučaja.
Dunav osiguranju, s druge strane, "gori pod nogama" jer ako sudski predmet zastari i oni ne budu mogli da naplate od države, samo će ih bankrot "izvući" od naplate njihovog duga po isto osnovu firmama za reosiguranje u inostranstvu.
Pomenuti dug države po presudi iznosi 6.500.000 dolara i 3.535.000 nemačkih maraka, ali kako je odluka suda doneta pre ravno 10 godina, to je ovaj iznos, računajući od dana nastanka obaveze 1976. godine, uvećan pripadajućim kamatama.
Samo potraživanje je nastalo kada je 1976. godine, krivicom radnika Kontrole leta, koja je bila organ uprave tadašnje Jugoslavije, došlo do sudara i pada dva aviona iznad Zagreba.
Nakon pravosnažno okončanog sudskog postupka u kome je utvrđena nesporna krivična odgovornost radnika Kontrole leta za nastalu štetu, Dunav je bio prinuđen da 1979. godine, zajedno sa inostranim reosiguravačima, po pravu regresa, tuži državu SFRJ za naknadu štete koju su porodicama poginulih putnika i članova posade i avio kompaniji INEX Adria, isplatili Dunav i inostrani reosiguravači, kod kojih je naša kompanija, u skladu sa zakonom, reosigurala avion, putnike i njihov prtljag.
Od tada Dunav ima obavezu da reosiguračima, najvećim delom iz Londona, pribavi od države ono što su platili ili sam plati.
Ovaj spor se usled sporosti sudstva, ratova, raspada SFRJ i drugih razloga, odužio više od dve decenije i pre ravno 10 godina završio pravosnažnom i izvršnom presudom Vrhovnog suda Srbije protiv Republike Srbije, kao sukcesora SFRJ.
U Vladi tvrde da su prethodnih meseci pokušavali da se dogovore sa rukovodstvom osiguravajuće kuće o dinamici i visini isplate i da daju garancije da će dug biti plaćen, ali "imajući u vidu ozbiljnu ekonomsku situaciju, Vlada Srbije smatra da ne treba da prenosi više sredstava od onih koje trenutno potražuju inoreosiguravači koji su kontaktirali Dunav osiguranje, jer bi to bilo 'nekorektno prema poreskim obveznicima".
U Vladi kažu da im namera nije da oštete Dunav osiguranje te da je ta osiguravajuća kuća odbila Vladin predlog sporazuma i podnela nalog za prinudnu naplatu punog iznosa svog potraživanja.
U Dunavu demantuju navode Vlade Srbije i kažu da nisu "učinili bilo kakav akt protivan propisima ili etičkim načelima dobre poslovne prakse, a naročito ne na štetu poreskih obveznika i budžeta Srbije".
U saopštenju Vlade se navodi da je Dunav pokrenuo prinudnu naplatu iznosa od preko 30 miliona evra na teret sredstava budžeta, sa tvrdnjom da je ovaj iznos daleko veći od iznosa na koji Dunav ima pravo po osnovu pravosnažne i izvršne presude protiv Republike Srbije.
"Ova tvrdnja nije tačna, jer ni jedan sud u Republici Srbiji, a ni u svetu, ne bi dozvolio da bilo ko, pa ni Kompanija Dunav, naplati prinudnim putem veći iznos nego što je presudom određeno. Kompanija je tražila samo iznos dosuđen presudom, ni manje ni više od toga", kažu u ovoj osiguravajućoj kući.
Svih proteklih 10 godina, počev od 2002. do danas, Kompanija je nastojala da u Vladi RS nađe sagovornike sa kojima bi se, zajedno sa stranim reosiguravačima, dogovorila oko visine, rokova i načina isplate ne Dunavu, već direktno stranim reosiguravačima, koji su štetu i platili žrtvama nesreće.
U protivnom, ako Dunav ne bi naplatio dugovani iznos od države, strani reosiguravači bi imali pravo da tuže Dunav, kao i da štetu, koja sa dosuđenom kamatom iznosi ukupno oko 28,5 miliona evra, naplate direktno od nas, što bi značilo stečaj Kompanije Dunav - tvrde u ovoj kući.
Iz Dunava poručuju da "punih 10 godina, na brojne dopise, molbe i predloge Kompanije, nadležni predstavnici Vlade nisu dali nikakav odgovor, niti su prihvatili poziv da se pregovara i sačini poravnanje sa stranim reosiguravačima, koji bi nakon toliko godina prihvatili i plaćanje daleko manjeg iznosa štete za ovaj davnašnji događaj".
"I pored više puta ponovljenih molbi i upozorenja da se pre nastupanja zastarelosti nađe odgovarajući način za sporazumno i vansudsko rešavanje problema, Dunav nije naišao na razumevanje nadležnih predstavnika Vlade. Posle skoro desetogodišnjeg strpljivog čekanja na isplatu štete po presudi, aprila ove godine, strani reosiguravači iz Londona, tužili su Dunav za naplatu štete koju država do sada nije platila. Stoga je Dunav bio prinuđen da, dan pre isteka roka zastarelosti, podnese predlog sudu za izvršenje presude, kako ne bi zauvek izgubio pravo da ovaj iznos naplati i time pričini nenadoknadivu štetu svojim osiguranicima i akcionarima, među kojima je i sama Republika Srbija. Apsolutno je netačan navod iz saopštenja Vlade da je predlog za izvršenje presude podnet nenajavljeno, o čemu Kompanija poseduje brojne pisane dokaze - tvrde u Dunavu.
O ovoj kompaniji objašnjavaju i da je netačno da su odbili sporazum, već da su, naprotiv "u više navrata dostavljali predstavnicima Ministarstva finansija svoje inicijative i predloge za zaključenje sporazuma, od kojih ni jedan nije prihvaćen".
Kompanija je, nakon usmenog negativnog odgovora predstavnika Vlade, samoinicijativno otpočela pregovore u cilju smanjenja obaveze Republike Srbije za predmetnu štetu.
Dunav, međutim, nije ovlašćen da se pre zaključenja sporazuma sa inoreosiguravačima odrekne potraživanja po presudi i time eventualno prouzrokuje stečaj Dunava, čime bi njegovi organi uprave potencijalno učinili krivično delo, pa čak i ako je dužnik Republika Srbija.
U samostalnim pregovorima sa stranim reosiguravačima u Londonu, Kompanija Dunav je postigla značajan napredak u smanjenju visine ukupne obaveze po Srbiju i trenutno se pregovori privode kraju.
Međutim, umesto tačnog objašnjenja javnosti zašto za proteklih deset godina ovaj problem u pregovorima sa stranim reosiguravačima nije rešen smanjenjem presudom utvrđene obaveze države, Vlada u odlasku, u nastojanju da opravda probleme koje Ministarstvo finansija, svojim nepostupanjem u ovom predmetu, ostavlja svojim budućim naslednicima, dostavlja medijima saopštenje, tvrdeći da je Dunav uzrok problema poreskih obveznika, zbog kojeg će socijalna davanja najsiromašnijima biti direktno dovedena u pitanje, što apsolutno ne odgovara istini - navode u ovoj kući.
(MONDO)
Vlada priznaje da dug postoji ali kaže da Dunav osiguranje može da (ili bolje rečeno pokuša da) izvrši prinudnu naplatu, nadajući seizgleda sudskom zastarevanju slučaja.
Dunav osiguranju, s druge strane, "gori pod nogama" jer ako sudski predmet zastari i oni ne budu mogli da naplate od države, samo će ih bankrot "izvući" od naplate njihovog duga po isto osnovu firmama za reosiguranje u inostranstvu.
Pomenuti dug države po presudi iznosi 6.500.000 dolara i 3.535.000 nemačkih maraka, ali kako je odluka suda doneta pre ravno 10 godina, to je ovaj iznos, računajući od dana nastanka obaveze 1976. godine, uvećan pripadajućim kamatama.
Samo potraživanje je nastalo kada je 1976. godine, krivicom radnika Kontrole leta, koja je bila organ uprave tadašnje Jugoslavije, došlo do sudara i pada dva aviona iznad Zagreba.
Nakon pravosnažno okončanog sudskog postupka u kome je utvrđena nesporna krivična odgovornost radnika Kontrole leta za nastalu štetu, Dunav je bio prinuđen da 1979. godine, zajedno sa inostranim reosiguravačima, po pravu regresa, tuži državu SFRJ za naknadu štete koju su porodicama poginulih putnika i članova posade i avio kompaniji INEX Adria, isplatili Dunav i inostrani reosiguravači, kod kojih je naša kompanija, u skladu sa zakonom, reosigurala avion, putnike i njihov prtljag.
Od tada Dunav ima obavezu da reosiguračima, najvećim delom iz Londona, pribavi od države ono što su platili ili sam plati.
Ovaj spor se usled sporosti sudstva, ratova, raspada SFRJ i drugih razloga, odužio više od dve decenije i pre ravno 10 godina završio pravosnažnom i izvršnom presudom Vrhovnog suda Srbije protiv Republike Srbije, kao sukcesora SFRJ.
U Vladi tvrde da su prethodnih meseci pokušavali da se dogovore sa rukovodstvom osiguravajuće kuće o dinamici i visini isplate i da daju garancije da će dug biti plaćen, ali "imajući u vidu ozbiljnu ekonomsku situaciju, Vlada Srbije smatra da ne treba da prenosi više sredstava od onih koje trenutno potražuju inoreosiguravači koji su kontaktirali Dunav osiguranje, jer bi to bilo 'nekorektno prema poreskim obveznicima".
U Vladi kažu da im namera nije da oštete Dunav osiguranje te da je ta osiguravajuća kuća odbila Vladin predlog sporazuma i podnela nalog za prinudnu naplatu punog iznosa svog potraživanja.
U Dunavu demantuju navode Vlade Srbije i kažu da nisu "učinili bilo kakav akt protivan propisima ili etičkim načelima dobre poslovne prakse, a naročito ne na štetu poreskih obveznika i budžeta Srbije".
U saopštenju Vlade se navodi da je Dunav pokrenuo prinudnu naplatu iznosa od preko 30 miliona evra na teret sredstava budžeta, sa tvrdnjom da je ovaj iznos daleko veći od iznosa na koji Dunav ima pravo po osnovu pravosnažne i izvršne presude protiv Republike Srbije.
"Ova tvrdnja nije tačna, jer ni jedan sud u Republici Srbiji, a ni u svetu, ne bi dozvolio da bilo ko, pa ni Kompanija Dunav, naplati prinudnim putem veći iznos nego što je presudom određeno. Kompanija je tražila samo iznos dosuđen presudom, ni manje ni više od toga", kažu u ovoj osiguravajućoj kući.
Svih proteklih 10 godina, počev od 2002. do danas, Kompanija je nastojala da u Vladi RS nađe sagovornike sa kojima bi se, zajedno sa stranim reosiguravačima, dogovorila oko visine, rokova i načina isplate ne Dunavu, već direktno stranim reosiguravačima, koji su štetu i platili žrtvama nesreće.
U protivnom, ako Dunav ne bi naplatio dugovani iznos od države, strani reosiguravači bi imali pravo da tuže Dunav, kao i da štetu, koja sa dosuđenom kamatom iznosi ukupno oko 28,5 miliona evra, naplate direktno od nas, što bi značilo stečaj Kompanije Dunav - tvrde u ovoj kući.
Iz Dunava poručuju da "punih 10 godina, na brojne dopise, molbe i predloge Kompanije, nadležni predstavnici Vlade nisu dali nikakav odgovor, niti su prihvatili poziv da se pregovara i sačini poravnanje sa stranim reosiguravačima, koji bi nakon toliko godina prihvatili i plaćanje daleko manjeg iznosa štete za ovaj davnašnji događaj".
"I pored više puta ponovljenih molbi i upozorenja da se pre nastupanja zastarelosti nađe odgovarajući način za sporazumno i vansudsko rešavanje problema, Dunav nije naišao na razumevanje nadležnih predstavnika Vlade. Posle skoro desetogodišnjeg strpljivog čekanja na isplatu štete po presudi, aprila ove godine, strani reosiguravači iz Londona, tužili su Dunav za naplatu štete koju država do sada nije platila. Stoga je Dunav bio prinuđen da, dan pre isteka roka zastarelosti, podnese predlog sudu za izvršenje presude, kako ne bi zauvek izgubio pravo da ovaj iznos naplati i time pričini nenadoknadivu štetu svojim osiguranicima i akcionarima, među kojima je i sama Republika Srbija. Apsolutno je netačan navod iz saopštenja Vlade da je predlog za izvršenje presude podnet nenajavljeno, o čemu Kompanija poseduje brojne pisane dokaze - tvrde u Dunavu.
O ovoj kompaniji objašnjavaju i da je netačno da su odbili sporazum, već da su, naprotiv "u više navrata dostavljali predstavnicima Ministarstva finansija svoje inicijative i predloge za zaključenje sporazuma, od kojih ni jedan nije prihvaćen".
Kompanija je, nakon usmenog negativnog odgovora predstavnika Vlade, samoinicijativno otpočela pregovore u cilju smanjenja obaveze Republike Srbije za predmetnu štetu.
Dunav, međutim, nije ovlašćen da se pre zaključenja sporazuma sa inoreosiguravačima odrekne potraživanja po presudi i time eventualno prouzrokuje stečaj Dunava, čime bi njegovi organi uprave potencijalno učinili krivično delo, pa čak i ako je dužnik Republika Srbija.
U samostalnim pregovorima sa stranim reosiguravačima u Londonu, Kompanija Dunav je postigla značajan napredak u smanjenju visine ukupne obaveze po Srbiju i trenutno se pregovori privode kraju.
Međutim, umesto tačnog objašnjenja javnosti zašto za proteklih deset godina ovaj problem u pregovorima sa stranim reosiguravačima nije rešen smanjenjem presudom utvrđene obaveze države, Vlada u odlasku, u nastojanju da opravda probleme koje Ministarstvo finansija, svojim nepostupanjem u ovom predmetu, ostavlja svojim budućim naslednicima, dostavlja medijima saopštenje, tvrdeći da je Dunav uzrok problema poreskih obveznika, zbog kojeg će socijalna davanja najsiromašnijima biti direktno dovedena u pitanje, što apsolutno ne odgovara istini - navode u ovoj kući.
(MONDO)
