Srpska valuta je na današnjem međubankarskom trgovanju doživela oštar pad pa je utvrđena srednja vrednost kursa za sutra viša od 118,5 dinara za evro. Ekonomisti tvrde da su uzroci pada neizvesnost oko monetarne politike, guvernera NBS...
Današnjim padom za još 66 para, sa vrednosti 117,898, dinar će sutra zabeležiti novi istorijski minimum i njegova srednja vrednost od 118,554 dinara za evro je nešto što će "poželeti dobrodošlicu" novoj vladi koju bi Srbija trebalo da dobije sutra. Stručnjaci za nastavak pada krive pre svega politiku.
Skok evra dogodio se uprkos tome što je Narodna banka Srbije danas prodala 10 miliona evra, kako bi ublažila prekomernu dnevnu oscilaciju kursa.
Dinar je ove godine bio najjači 11. januara, kada je srednji kurs bio 103,6922 dinara za evro.
U odnosu na pre mesec dana, dinar će prema evru sutra biti slabiji za 3,3 odsto, a u odnosu na pre godinu dana za 12,3 odsto. Od početka godine, dinar je prema evru slabiji za 11,7 odsto, i to uz intervenciju centralne banke teške milijardu i 308,8 miliona evra.
Neizvesnost u pogledu buduće ekonomske politike vlade i dalje je glavni faktor koji utiče na slabljenje dinara prema evru, a potezi u smeru konsolidovanja javnih finansija mogli bi uticati na stabilizaciju domaće valute, ocenili su danas ekonomisti u izjavama Tanjugu.
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Nikola Fabris istakao je da je ključni faktor koji utiče na kretanja na deviznom tržištu neizvesnost u pogledu toga u kom će smeru ići monetarna politika u narednom periodu, ko će biti na čelu Narodne banke Srbije i kakvi će biti osnovni makroekonomski pokazatelji.
To znači da li će previsok budžetski deficit dodatno uticati na stabilnost valute, da li će doći do prevelikog uvoza i po tom osnovu odliva strane valute, precizirao je Fabris.
"Tako da, jednostavno, još uvek postoji velika neizvesnost koja ukazuje na to da ne postoji jasan ili dovoljno jasan signal u kom će smeru ići ekonomska politika u narednom periodu", naglasio je on.
Prema rečima Fabrisa, finansijska tržišta i devizni kurs kao njihov sastavni element, reaguju na svaku glasinu, najave promene politike i visok stepen neizvesnosti.
Kako je istakao, signal koji bi vlast trebalo da pošalje, a koji bi uticao na stabilizaciju tržišta, jeste vođenje kredibilne ekonomske politike.
"Signal bi trebalo da bude da će vlada u relativno kratkom roku posegnuti za ozbiljnim strukturnim reformama, koje bi trebalo da dovedu do zaustavljanja tendencije prebrzog rasta javnog duga i smanjenja nivoa budžetskog deficita", objasnio je Fabris.
"U tom pogledu, svakako važan element bi bio zaključenje aražmana sa MMF-om, kao garantom strukturnih reformi i, naravno, da postoji čvrsta garancija da neće biti ozbiljnih promena u domenu momentarne politike - da neće biti dodatne emisije novca u narednom periodu i da će se zadržati postojeći kurs monetarne politike", dodao je on.
Ekonomista Instituta za evropske studije Goran Nikolić naveo je da je jedan od glavnih faktora koji, inače, utiče na slabljenje domaće valute, platnobilansni deficit Srbije, odnosno činjenica da je odliv deviza iz zemlje veći od priliva, i čak su i investicije u minusu.
Govoreći o uticaju doznaka, odnosno deviza koja donose naši ljudi zaposleni u inostranstvu, on je podsetio da su one veće tokom decembra, kao i tokom letnjih meseci, ali da sada deluju drugi faktori koji su jači po dejstvu, tako da je uticaj doznaka neutralisan.
Nikolić je naveo i da bi formiranje nove vlade moglo da bude stabilizirajući faktor na deviznom tržištu, odnosno ako prvi potezi nove vlade budu usmereni na finansijsku konsolidaciju, to jest sređivanje javnih finansija to bi moglo uticati na stabilizaciju domaće valute.
(MONDO/Tanjug)
Skok evra dogodio se uprkos tome što je Narodna banka Srbije danas prodala 10 miliona evra, kako bi ublažila prekomernu dnevnu oscilaciju kursa.
Dinar je ove godine bio najjači 11. januara, kada je srednji kurs bio 103,6922 dinara za evro.
U odnosu na pre mesec dana, dinar će prema evru sutra biti slabiji za 3,3 odsto, a u odnosu na pre godinu dana za 12,3 odsto. Od početka godine, dinar je prema evru slabiji za 11,7 odsto, i to uz intervenciju centralne banke teške milijardu i 308,8 miliona evra.
Neizvesnost u pogledu buduće ekonomske politike vlade i dalje je glavni faktor koji utiče na slabljenje dinara prema evru, a potezi u smeru konsolidovanja javnih finansija mogli bi uticati na stabilizaciju domaće valute, ocenili su danas ekonomisti u izjavama Tanjugu.
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Nikola Fabris istakao je da je ključni faktor koji utiče na kretanja na deviznom tržištu neizvesnost u pogledu toga u kom će smeru ići monetarna politika u narednom periodu, ko će biti na čelu Narodne banke Srbije i kakvi će biti osnovni makroekonomski pokazatelji.
To znači da li će previsok budžetski deficit dodatno uticati na stabilnost valute, da li će doći do prevelikog uvoza i po tom osnovu odliva strane valute, precizirao je Fabris.
"Tako da, jednostavno, još uvek postoji velika neizvesnost koja ukazuje na to da ne postoji jasan ili dovoljno jasan signal u kom će smeru ići ekonomska politika u narednom periodu", naglasio je on.
Prema rečima Fabrisa, finansijska tržišta i devizni kurs kao njihov sastavni element, reaguju na svaku glasinu, najave promene politike i visok stepen neizvesnosti.
Kako je istakao, signal koji bi vlast trebalo da pošalje, a koji bi uticao na stabilizaciju tržišta, jeste vođenje kredibilne ekonomske politike.
"Signal bi trebalo da bude da će vlada u relativno kratkom roku posegnuti za ozbiljnim strukturnim reformama, koje bi trebalo da dovedu do zaustavljanja tendencije prebrzog rasta javnog duga i smanjenja nivoa budžetskog deficita", objasnio je Fabris.
"U tom pogledu, svakako važan element bi bio zaključenje aražmana sa MMF-om, kao garantom strukturnih reformi i, naravno, da postoji čvrsta garancija da neće biti ozbiljnih promena u domenu momentarne politike - da neće biti dodatne emisije novca u narednom periodu i da će se zadržati postojeći kurs monetarne politike", dodao je on.
Ekonomista Instituta za evropske studije Goran Nikolić naveo je da je jedan od glavnih faktora koji, inače, utiče na slabljenje domaće valute, platnobilansni deficit Srbije, odnosno činjenica da je odliv deviza iz zemlje veći od priliva, i čak su i investicije u minusu.
Govoreći o uticaju doznaka, odnosno deviza koja donose naši ljudi zaposleni u inostranstvu, on je podsetio da su one veće tokom decembra, kao i tokom letnjih meseci, ali da sada deluju drugi faktori koji su jači po dejstvu, tako da je uticaj doznaka neutralisan.
Nikolić je naveo i da bi formiranje nove vlade moglo da bude stabilizirajući faktor na deviznom tržištu, odnosno ako prvi potezi nove vlade budu usmereni na finansijsku konsolidaciju, to jest sređivanje javnih finansija to bi moglo uticati na stabilizaciju domaće valute.
(MONDO/Tanjug)
