U prvim reakcijama na mere nove srpske vlade, koje su najavljene u ekspozeu premijera Ivice Dačića, privrednici deluju zadovoljno onim što su čuli.
Počasni predsednik kompanije "Tarket Sintelon" Nikola Pavičić ocenio je večeras da je ekspoze mandatara za sastav nove vlade Ivica Dačića "apsolutno ono što nam u ovom momentu treba", jer su u prvi plan stavljene ekonomija i proizvodnja, ali da bi bio kompletan da je objašnjen značaj izvoza za budućnost Srbije.
Pavičić je u izjavi Tanjugu istakao da mu je kao privredniku prijatno da čuje mišljenje Dačića da "sve ovo drugo što u Srbiji treba rešiti zavisi od toga šta ćemo uraditi sa ekonomijom".
"U njegovom ekspozeu samo jedna stvar, po meni, nedostaje. Mislim da nije rečeno šta izvoz za Srbiju znači, jer bez izvoza Srbija ne može rešiti probleme sa kojima je suočena", kazao je on.
Ti problemi su, kako je precizirao Pavičić, velika zaduženost i spoljnotrgovinski deficit Srbije, zatim veliki dugovi koje država i preduzeća imaju prema inostranstvu i što može da se plati samo ako imamo izvoz robe.
"Mislim da je sigurno da je ova vlada motivisana da sprovede u život ono što govori. Da li će to uspeti, videćemo", zaključio je Pavičić.
I predsednika kompanije Galeb Grup, Radoslava Veselinovića, ohrabruju najave o ekonomskoj politici nove vlade i on je izrazio očekivanje da će zahvaljujući najavljenim merama na jesen biti zaustavljen pad privrednih aktivnosti u Srbiji.
Prema njegovoj oceni, za smanjenje nezaposlenosti potrebne su neke strateške investicije jer je u nekoliko poslednjih godina ekonomska kriza je imala negativni uticaj na veliki deo domaće privrede, pogotovo onog dela koji je orijentisan za proizvodnju namenjenu izvozu, a sada je u teškoj situaciji.
"Sačekaćemo prvih 100 dana pa ćemo videti u kom pravcu će se ići. Biće teško, ali se samo radom može uspeti", ocenio je Veselinović.
Predsednik kompanije Metalac, Dragoljub Vukadinović, izjavio je "nema primedbi na ekspoze mandatara", ali samo treba videti da li je to što je rečeno realno i da li za najavljene reforme postoji kapacitet.
"Nemam razloga ni da budem podozriv da toga neće biti, jer uz dobru volju i odgovoran rad vlade u naredne četiri godine može se mnogo toga uraditi. Želim da verujem da ova vlada neće davati prazna obećanja, nego će raditi ono što je najavila, kako je to mandatar i rekao u svom završnom komentaru", naveo je Vukadinović.
On je predočio da je privredna sitacija u Srbiji loša i da će biti potrebno uložiti dosta napora da se smanji potrošnja, da se održi socijalna politika, podstakne privredni razvoj...
Vukadinović je podržao najavu formiranja Nacionalnog saveta za ekonomski oporavak, ističući da će Dačiću, kao politikologu po obrazovanju, biti potrebne određene sugestije.
"To apsolutno pozdravljam. Premijeru će verovatno trebati jedno telo koje će davati određene sugestije što se tiče ekonomske politike, šta je najbolje moguće za Srbiju u datim okolnostima. To telo svakako ne bi trebalo da bude preglomazno", naveo je Vukadinović.
Komentarišući najavu da vlada neće privatizovati javna preduzeća poput EPS-a, Železnica Srbije, PTT, Aerodroma, Vukadivnović je naveo da svakako ovim firmama sledi restrukturiranje.
"Ovim firmama svakako sledi restrukturiranje, jer sada i ako hoćete da ih privatizujete nema ko da ih kupi", naglasio je Vukadinović.
Ovaj privrednik podržava i najavu povećanja investicione potrošnje.
"Apsolutno se zalažem za svako zaduživanje radi ulaganja u infrastrukturu, regionalni razvoj, privredu, ali sam protiv potrošnje da bi se podmirili budžet i neracionalni rashodi", poručio je Vukadinović.
Veće zamerke nema ni ekonomista Miroslav Zdravković, urednik sajta Makroekonomija.org.
Zdravković je ocenio da u ekspozeu mandatara Dačića ima dobrih mera, ali da će se stvarne namere vlade videti kada za nekoliko sedmica bude predložen rebalans budžeta za ovu godinu.
"Na osnovu toga šta je danas rečeno ništa se konkretno ne vidi kroz brojke. To što se neće prodavati prirodni monopoli u nacionalnom vlasništvu, to je dobro. To što se neće zamrzavati plate i penzije, to je relativno dobro, samo treba videti da li je to doslovno, ili će povećanja biti odložena dok se ne izbalansira budžet", istakao je Zdravković u izjavi Tanjugu.
On je naveo da treba videti kojim sredstvima će se finansirati deficit budžeta, odnosno da li će se finansirati zajmovima, koji su najavljivani od Kine ili Rusije i da li će se ići u aranžman sa Međunarodnim monetarnim fondom.
Prema rečima Zdravkovića, ako se bude išlo na aranžman sa MMF-om, to će biti u suprotnosti sa najavama da se neće prodavati javna preduzeća, niti zamrzavati plate i penzije, jer će to ta međunarodna finansijska institucija tražiti, tako da treba videti šta će od toga biti realno.
On je ocenio i da su apsolutne neistine da će Srbiji do kraja godine za pokrivanje budžetskog deficita i servisiranje dospelih dugova biti potrebno oko 3,5 milijardi evra, kao što se moglo čuti prethodnih dana.
"Realno je da, do kraja godine, ako se deficit smanji na nekih 40-ak milijardi dinara, plus dospeće spoljnog duga, radi se o nekoj cifri od 800 do 900 miliona evra. Pri tome, država na svojim računima ima preko 120 milijardi dinara, što je mnogo više nego što će biti potrebno", objasnio je Zdravković.
Ekonomista Instituta za evropske studije Goran Nikolić izjavio je večeras da ohrabruje najava da će se formirati Nacionalni savet za ekonomski oporavak, kao i to da će prioritet nove vlade biti podizanje ekonomskih potencijala zemlje.
"To je makar pokušaj koji bi mogao da znači novo promišljanje o reindustrijalizaciji, koja je ključ ekonomskog uspeha zemlje. Dobra je i najava nastavka pregovora s Međunarodnim monetarnim fondom (MMF)", rekao je Nikolić Tanjugu, komentarišući ekspoze mandatara.
On je naveo i da se može zaključiti da "zamrzavanja plata i penzija neće biti, ali se implicitno nagoveštava da bi njihov rast mogao biti sporiji od inflacije".
Prema njegovim rečima, dobro je i što će nova vlada biti opredeljena ka ubrzanju evropskih inegracija.
"Ohrabruje nastavak strateškog opredeljenja za EU i opredeljenje za mirno rešavanje problema Kosova", naglasio je Nikolić.
On je, međutim, ocenio da je "najavaljeni ozbiljan rad na podizanju nataliteta veoma teško ostvarljiv".
"Onaj ko se razume u tu problematiku zna da je stopa fertiliteta 2011. bila 1,36, što znači 1,36 dece 'po ženi' u Srbiji i da se tu bez ogromnih para malo šta može uraditi. Na primer, Rusija je postigla veliki uspeh, dovodeći stopu nataliteta blizu nule, tako što je za svako novorođenče bila spremna da plati majkama 20.000 dolara", rekao je Nikolić uz napomenu da je tako nešto u Srbiji teško ostvarljivo.
(Tanjug/MONDO)
Pavičić je u izjavi Tanjugu istakao da mu je kao privredniku prijatno da čuje mišljenje Dačića da "sve ovo drugo što u Srbiji treba rešiti zavisi od toga šta ćemo uraditi sa ekonomijom".
"U njegovom ekspozeu samo jedna stvar, po meni, nedostaje. Mislim da nije rečeno šta izvoz za Srbiju znači, jer bez izvoza Srbija ne može rešiti probleme sa kojima je suočena", kazao je on.
Ti problemi su, kako je precizirao Pavičić, velika zaduženost i spoljnotrgovinski deficit Srbije, zatim veliki dugovi koje država i preduzeća imaju prema inostranstvu i što može da se plati samo ako imamo izvoz robe.
"Mislim da je sigurno da je ova vlada motivisana da sprovede u život ono što govori. Da li će to uspeti, videćemo", zaključio je Pavičić.
I predsednika kompanije Galeb Grup, Radoslava Veselinovića, ohrabruju najave o ekonomskoj politici nove vlade i on je izrazio očekivanje da će zahvaljujući najavljenim merama na jesen biti zaustavljen pad privrednih aktivnosti u Srbiji.
Prema njegovoj oceni, za smanjenje nezaposlenosti potrebne su neke strateške investicije jer je u nekoliko poslednjih godina ekonomska kriza je imala negativni uticaj na veliki deo domaće privrede, pogotovo onog dela koji je orijentisan za proizvodnju namenjenu izvozu, a sada je u teškoj situaciji.
"Sačekaćemo prvih 100 dana pa ćemo videti u kom pravcu će se ići. Biće teško, ali se samo radom može uspeti", ocenio je Veselinović.
Predsednik kompanije Metalac, Dragoljub Vukadinović, izjavio je "nema primedbi na ekspoze mandatara", ali samo treba videti da li je to što je rečeno realno i da li za najavljene reforme postoji kapacitet.
"Nemam razloga ni da budem podozriv da toga neće biti, jer uz dobru volju i odgovoran rad vlade u naredne četiri godine može se mnogo toga uraditi. Želim da verujem da ova vlada neće davati prazna obećanja, nego će raditi ono što je najavila, kako je to mandatar i rekao u svom završnom komentaru", naveo je Vukadinović.
On je predočio da je privredna sitacija u Srbiji loša i da će biti potrebno uložiti dosta napora da se smanji potrošnja, da se održi socijalna politika, podstakne privredni razvoj...
Vukadinović je podržao najavu formiranja Nacionalnog saveta za ekonomski oporavak, ističući da će Dačiću, kao politikologu po obrazovanju, biti potrebne određene sugestije.
"To apsolutno pozdravljam. Premijeru će verovatno trebati jedno telo koje će davati određene sugestije što se tiče ekonomske politike, šta je najbolje moguće za Srbiju u datim okolnostima. To telo svakako ne bi trebalo da bude preglomazno", naveo je Vukadinović.
Komentarišući najavu da vlada neće privatizovati javna preduzeća poput EPS-a, Železnica Srbije, PTT, Aerodroma, Vukadivnović je naveo da svakako ovim firmama sledi restrukturiranje.
"Ovim firmama svakako sledi restrukturiranje, jer sada i ako hoćete da ih privatizujete nema ko da ih kupi", naglasio je Vukadinović.
Ovaj privrednik podržava i najavu povećanja investicione potrošnje.
"Apsolutno se zalažem za svako zaduživanje radi ulaganja u infrastrukturu, regionalni razvoj, privredu, ali sam protiv potrošnje da bi se podmirili budžet i neracionalni rashodi", poručio je Vukadinović.
Veće zamerke nema ni ekonomista Miroslav Zdravković, urednik sajta Makroekonomija.org.
Zdravković je ocenio da u ekspozeu mandatara Dačića ima dobrih mera, ali da će se stvarne namere vlade videti kada za nekoliko sedmica bude predložen rebalans budžeta za ovu godinu.
"Na osnovu toga šta je danas rečeno ništa se konkretno ne vidi kroz brojke. To što se neće prodavati prirodni monopoli u nacionalnom vlasništvu, to je dobro. To što se neće zamrzavati plate i penzije, to je relativno dobro, samo treba videti da li je to doslovno, ili će povećanja biti odložena dok se ne izbalansira budžet", istakao je Zdravković u izjavi Tanjugu.
On je naveo da treba videti kojim sredstvima će se finansirati deficit budžeta, odnosno da li će se finansirati zajmovima, koji su najavljivani od Kine ili Rusije i da li će se ići u aranžman sa Međunarodnim monetarnim fondom.
Prema rečima Zdravkovića, ako se bude išlo na aranžman sa MMF-om, to će biti u suprotnosti sa najavama da se neće prodavati javna preduzeća, niti zamrzavati plate i penzije, jer će to ta međunarodna finansijska institucija tražiti, tako da treba videti šta će od toga biti realno.
On je ocenio i da su apsolutne neistine da će Srbiji do kraja godine za pokrivanje budžetskog deficita i servisiranje dospelih dugova biti potrebno oko 3,5 milijardi evra, kao što se moglo čuti prethodnih dana.
"Realno je da, do kraja godine, ako se deficit smanji na nekih 40-ak milijardi dinara, plus dospeće spoljnog duga, radi se o nekoj cifri od 800 do 900 miliona evra. Pri tome, država na svojim računima ima preko 120 milijardi dinara, što je mnogo više nego što će biti potrebno", objasnio je Zdravković.
Ekonomista Instituta za evropske studije Goran Nikolić izjavio je večeras da ohrabruje najava da će se formirati Nacionalni savet za ekonomski oporavak, kao i to da će prioritet nove vlade biti podizanje ekonomskih potencijala zemlje.
"To je makar pokušaj koji bi mogao da znači novo promišljanje o reindustrijalizaciji, koja je ključ ekonomskog uspeha zemlje. Dobra je i najava nastavka pregovora s Međunarodnim monetarnim fondom (MMF)", rekao je Nikolić Tanjugu, komentarišući ekspoze mandatara.
On je naveo i da se može zaključiti da "zamrzavanja plata i penzija neće biti, ali se implicitno nagoveštava da bi njihov rast mogao biti sporiji od inflacije".
Prema njegovim rečima, dobro je i što će nova vlada biti opredeljena ka ubrzanju evropskih inegracija.
"Ohrabruje nastavak strateškog opredeljenja za EU i opredeljenje za mirno rešavanje problema Kosova", naglasio je Nikolić.
On je, međutim, ocenio da je "najavaljeni ozbiljan rad na podizanju nataliteta veoma teško ostvarljiv".
"Onaj ko se razume u tu problematiku zna da je stopa fertiliteta 2011. bila 1,36, što znači 1,36 dece 'po ženi' u Srbiji i da se tu bez ogromnih para malo šta može uraditi. Na primer, Rusija je postigla veliki uspeh, dovodeći stopu nataliteta blizu nule, tako što je za svako novorođenče bila spremna da plati majkama 20.000 dolara", rekao je Nikolić uz napomenu da je tako nešto u Srbiji teško ostvarljivo.
(Tanjug/MONDO)
