Direktorka Svetske banke za Srbiju Džejn Armitidž tvrdi da je pre dobijanja novca o dove institucije Srbija mora da postigne sorazum sa MMF i sprovede reforme.
Armitidž kaže ta institucija spremna da Srbiji pruži 400 miliona dolara, ali samo ukoliko vlada u Beogradu postigne dogovor sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF), smanji deficit i zaduženja.
“Novac ćemo dati samo ukoliko pre toga bude postignut dogovor sa MMF, smanjenje deficita i zaduženja, a zatim povećaju porezi i smanji potrošnja. Bilo bi neodgovorno da Srbiji dodamo još 400 miliona dolara duga, ukoliko pre toga ne bude postignut dogovor. No, osim mera štednje, veoma je važno da se stvore osnova za rast", rekla je direktorka Armitidž za beogradsku medijsku kuću B92.
Armitidž je navela da, pre nego što Svetska banka pruži bilo kakvu finansijsku podršku srpskom budžetu, u toj instituciji u Vašingtonu moraju da budu sigurni kako u zemlji postoji održiv, realan makroekonomski okvir na srednji rok, čiji je osnovni cilj smanjenje zaduženosti i budžetskog deficita.
Armitidž je objasnila da su 400 miliona dolara dostupni u okviru 12 meseci i raspoređeni u tri odvojena zajma, kao i da je za prvi deo sredstava potrebno da bude nastavljena reforma javne potrošnje, penzionog sistema, finansiranja zdravstva i obrazovanja i jačanja socijalne podrške ugroženima.
"Prvih 100 miliona bili smo spremni da pošaljemo još u januaru, na osnovu do tada postignutih reformi, ali Srbija je onda skrenula sa puta MMF, jer su beneficije i zaduženja porasli", navela je Armitidž.
Prema Armitidž, drugih 100 miliona dolara je namenjeno nastavku reformi, dok je treći deo za oblast reforme državnih preduzeća.
"Želimo da podržimo Srbiju da nastavi reforne u toj oblasti i spremili smo zajam od 200 milona dolara", podvukla je Armitidž dodajući da će Svetska banka, u svakom slučaju, nastaviti da podržava projekte kao što su navodnjavanje, rehabilitacija, izgradnja puteva, obrazovanje, zdravstvo...
Svetska banka bi, takođe, mogla da odobri i investicioni kredit za poljoprivredu i bez reformi, ali ne i kredit za budžet, navela je Armitidž naglašavajući da su Srbiji navedene reforme potrebne, sa ili bez pozajmice.
Promene su, kako tvrdi Armitidž, neophodne, jer Srbija trenutno ima ogroman deficit i zaduženost, a vlada će morati da finansira i deficit i dugove.
"Ministar finansija (Mlađan) Dinkić pokušava da proceni koliko je tačno novca za to potrebno, ali sume su veoma velike. Potrebno je negde oko 1,6 milijardi do kraja godine, a da bi mogli taj novac da pozajme, moraju da pokažu da su počeli da stavljaju finansije pod kontrolu, jer se sa ovakvom situacijom ne može nastaviti, a da se zemlja ne nađe u ogromnoj krizi", upozorila je Armitidž.
Direktorka u Svetskoj banci je navela da se, u poređenju sa drugim zemljama, vidi da je u Srbiji deo koji se odvaja za penzije i plate u javnom sektoru veoma veliki, kao i da će otpuštanja u zemlji u kojoj je stopa nezaposlenosti blizu 25 odsto biti težak zadatak.
"Zato se i fokusiramo na mere socijalnog obezbeđivanja kako bi bila stvorena socijalna podrška za ugrožene, a to mora da prate reforme koje će zaista biti teške", zaključila je Armitidž.
Armitidž je, govoreći o Narodnoj banci Srbije (NBS), rekla da su predstavnici Svetske banke srpskim zvaničnicima sa kojima su razgovarali, rekli kako je princip nezavisnosti NBS veoma važan.
Armitidž je podsetila da je Srbija usvojila 2010. zakon kojim je "ojačala nezavisnost centralne banke" i dodala da je veoma važno da taj princip bude održan u vreme kada država želi i kada je neophodno da pozajmi 1,5 ili dve milijarde na tržištu.
“Novac ćemo dati samo ukoliko pre toga bude postignut dogovor sa MMF, smanjenje deficita i zaduženja, a zatim povećaju porezi i smanji potrošnja. Bilo bi neodgovorno da Srbiji dodamo još 400 miliona dolara duga, ukoliko pre toga ne bude postignut dogovor. No, osim mera štednje, veoma je važno da se stvore osnova za rast", rekla je direktorka Armitidž za beogradsku medijsku kuću B92.
Armitidž je navela da, pre nego što Svetska banka pruži bilo kakvu finansijsku podršku srpskom budžetu, u toj instituciji u Vašingtonu moraju da budu sigurni kako u zemlji postoji održiv, realan makroekonomski okvir na srednji rok, čiji je osnovni cilj smanjenje zaduženosti i budžetskog deficita.
Armitidž je objasnila da su 400 miliona dolara dostupni u okviru 12 meseci i raspoređeni u tri odvojena zajma, kao i da je za prvi deo sredstava potrebno da bude nastavljena reforma javne potrošnje, penzionog sistema, finansiranja zdravstva i obrazovanja i jačanja socijalne podrške ugroženima.
"Prvih 100 miliona bili smo spremni da pošaljemo još u januaru, na osnovu do tada postignutih reformi, ali Srbija je onda skrenula sa puta MMF, jer su beneficije i zaduženja porasli", navela je Armitidž.
Prema Armitidž, drugih 100 miliona dolara je namenjeno nastavku reformi, dok je treći deo za oblast reforme državnih preduzeća.
"Želimo da podržimo Srbiju da nastavi reforne u toj oblasti i spremili smo zajam od 200 milona dolara", podvukla je Armitidž dodajući da će Svetska banka, u svakom slučaju, nastaviti da podržava projekte kao što su navodnjavanje, rehabilitacija, izgradnja puteva, obrazovanje, zdravstvo...
Svetska banka bi, takođe, mogla da odobri i investicioni kredit za poljoprivredu i bez reformi, ali ne i kredit za budžet, navela je Armitidž naglašavajući da su Srbiji navedene reforme potrebne, sa ili bez pozajmice.
Promene su, kako tvrdi Armitidž, neophodne, jer Srbija trenutno ima ogroman deficit i zaduženost, a vlada će morati da finansira i deficit i dugove.
"Ministar finansija (Mlađan) Dinkić pokušava da proceni koliko je tačno novca za to potrebno, ali sume su veoma velike. Potrebno je negde oko 1,6 milijardi do kraja godine, a da bi mogli taj novac da pozajme, moraju da pokažu da su počeli da stavljaju finansije pod kontrolu, jer se sa ovakvom situacijom ne može nastaviti, a da se zemlja ne nađe u ogromnoj krizi", upozorila je Armitidž.
Direktorka u Svetskoj banci je navela da se, u poređenju sa drugim zemljama, vidi da je u Srbiji deo koji se odvaja za penzije i plate u javnom sektoru veoma veliki, kao i da će otpuštanja u zemlji u kojoj je stopa nezaposlenosti blizu 25 odsto biti težak zadatak.
"Zato se i fokusiramo na mere socijalnog obezbeđivanja kako bi bila stvorena socijalna podrška za ugrožene, a to mora da prate reforme koje će zaista biti teške", zaključila je Armitidž.
Armitidž je, govoreći o Narodnoj banci Srbije (NBS), rekla da su predstavnici Svetske banke srpskim zvaničnicima sa kojima su razgovarali, rekli kako je princip nezavisnosti NBS veoma važan.
Armitidž je podsetila da je Srbija usvojila 2010. zakon kojim je "ojačala nezavisnost centralne banke" i dodala da je veoma važno da taj princip bude održan u vreme kada država želi i kada je neophodno da pozajmi 1,5 ili dve milijarde na tržištu.
