Predsednik Unije pekara Srbije i poslanik Srpske napredne stranke Zoran Pralica pripretio je jutros da će možda pekari blokirati puteve ako se cena vekne ne vrati na 54 dinara.
"Ukoliko bude potrebno, moraćemo da posegnemo i za nekim nepopularnim merama. Možda ćemo kao znak upozorenja organizovati blokadu saobraćajnica vozilima", rekao je Pralica u jutarnjem programu RTS-a.
On je istakao da je ovo već treća nedelja od kako su porasle cene pšenice i brašna, i dodao da poskupljenje hleba nalažu i drugi parametri.
Potpredsednik vlade i ministar spoljne i unutrašnje trgovine Rasim Ljajić ponovio je danas da nema osnova za poskupljenje hleba i izrazio očekivanje da neće doći do protesta pekara.
On je rekao da Uredba o obaveznoj proizvodnji i prometu hleba od brašna T-500 ostaje na snazi, jer nema realnog osnova za njene izmene.
Prema toj uredbi, osnovna vrsta hleba "sava" neće poskupeti do daljnjeg i maksimalna cena vekne ostaće 44 dinara.
Ista vrsta hleba prošle godine je koštala 54 dinara, pa je posebnom uredbom Vlade smanjena.
On je rekao da su u ministarstvu raspoloženi da i dalje razgovaraju sa predsavnicima Unije pekara Srbije i da su spremni na kompromis gde ima razloga za to.
Prema njegovim rečima, od trgovinskih lanaca dobili su informacije da oni imaju ponudu za kupovinu hleba po ceni od 23, 24 dinara.
Na pitanje novinara kako je moguće da proteste najavljuje poslanik najveće političke partije na vlasti Ljajić je odgovorio da je to neuobičajno, ali da je to možda pokušaj da se izvrši politički pritisak na vladu da popusti.
On je rekao da je bio iznenađen kada je saznao da je Pralica poslanik SNS.
Inače, na sajtu Skupštine Srbije navodi se da Zoran Pralica zamenjuje Jorgovanku Tabaković u odboru za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava.
Predsednik Pokreta za zaštitu potrošača Srbije, Petar Bogosavljević, kaže da bi hleb "sava" mogao da poskupi maksimalno za tri dinara ili šest odsto ali od 1. oktobra.
"Tim poskupljenjem bili bi pokriveni svi povećani troškovi proizvodnje hleba. Svako veće povećanje cena bilo bi neopravdano i veliki udar na standard građana", ocenio je Bogosavljević na konferenciji.
Bogosavljević je rekao da suša nikako ne može biti argument za povećanje cene hleba jer ona "nije pogodila pekarstvo već stočarstvo".
"Nalazimo se na dva meseca posle dobre žetve pšenice, silosi su puni, postoji višak pšenice za izvoz. Te zalihe su na strani ponude i utiču na stabilnost cena hleba", ocenio je Bogosavljević.
On je rekao da se u zahtevima Unija pekara Srbije prepoznaju elementi kartelskog ponašanja i zloupotreba dominantnog položaja na tržištu pohvalivši reakciju ministra Ljajića da odbije zahtev za povećanje cene hleba.
Bogosavljević je dodao da hleb u Srbiji nije najjeftiniji u regionu, jer je u Makedoniji cena između 27 i 43 dinara po vekni, kao i da je neopravdano mišljenje Unije pekara da je realna cena vekne hleba od 500 grama u Srbiji pola evra.
Nacionalna organizacija potrošača Srbije (NOPS) saopštila je da je zahtev pekara potpuno neosnovan, a da kupovinom kifle ili hleba manje težine praktično plaćamo kilogram brašna 250 dinara.
Imajući u vidu da je pekarska industrija u Srbiji jedina koja beleži stalni rast i da već barata naduvanim cenama, poskupljenje hleba nije samo pogubno po standard građana, već predstavlja i nerealan i neosnovan zahtev pekara, navedeno je u saopštenju.
U Srbiji je prosečna potrošnja hleba tri puta veća u odnosu na potrošnju u razvijenim zemljama.
Podaci pokazuju da je potrošnja hleba po stanovniku u Srbiji jedna od najvećih u Evropi, u proseku 106 kilograma, što govori o standardu građana, ističu u NOPS-u.
U Srbiji se najviše proizvodi i prodaje beli hleb, najslabije nutritivne vrednosti, a odnos u proizvodnji je 70 odsto hleba prema 30 odsto peciva.
"Budući da je cena peciva i do tri puta veća nego cena hleba, naduvana cena peciva već sama po sebi predstavlja pljačku potrošača. Dok je svuda u svetu pecivo skuplje za 10 do 20 odsto od cene hleba, u Srbiji je taj odnos veći za nekoliko stotina puta", navedeno je u saopštenju.
U NOPS-u objašnjavaju da je cena hleba ograničena ali da se nestandardni proizvodi - pecivo i hleb manje težine, prodaju po znatno višoj ceni.
Primera radi, vekna hleba u proseku se prodaje po ceni do 44 dinara, odnosno 88 dinara po kilogramu, dok je cena kifle oko 25 dinara, odnosno 250 dinara za kilogram.
"Činjenica da kupovinom kifle ili hleba manje težine praktično plaćamo kilogram brašna fantastičnih 250 dinara ukazuje na to da je zahtev Unije pekara Srbije samo još jedna prevara građana, zamaskirana u navodne povećane troškove proizvodnje", navode u NOPS-u.
Prema podacima te organizacije potrošača, u Srbiji postoji 6.500 registrovanih pekarskih proizvođača, dok ih Austrija ima oko 1500.
Srbija ima 385 velikih pekarskih pogona, oko 3.000 privatnih preduzetnika registrovanih kao samostalne zanatske trgovinske radnje koji praktično pripadaju sivoj zoni pekarske industrije i oko 300 mlinova.
(Tanjug, foto: Medija centar Beograd)
On je istakao da je ovo već treća nedelja od kako su porasle cene pšenice i brašna, i dodao da poskupljenje hleba nalažu i drugi parametri.
Potpredsednik vlade i ministar spoljne i unutrašnje trgovine Rasim Ljajić ponovio je danas da nema osnova za poskupljenje hleba i izrazio očekivanje da neće doći do protesta pekara.
On je rekao da Uredba o obaveznoj proizvodnji i prometu hleba od brašna T-500 ostaje na snazi, jer nema realnog osnova za njene izmene.
Prema toj uredbi, osnovna vrsta hleba "sava" neće poskupeti do daljnjeg i maksimalna cena vekne ostaće 44 dinara.
Ista vrsta hleba prošle godine je koštala 54 dinara, pa je posebnom uredbom Vlade smanjena.
On je rekao da su u ministarstvu raspoloženi da i dalje razgovaraju sa predsavnicima Unije pekara Srbije i da su spremni na kompromis gde ima razloga za to.
Prema njegovim rečima, od trgovinskih lanaca dobili su informacije da oni imaju ponudu za kupovinu hleba po ceni od 23, 24 dinara.
Na pitanje novinara kako je moguće da proteste najavljuje poslanik najveće političke partije na vlasti Ljajić je odgovorio da je to neuobičajno, ali da je to možda pokušaj da se izvrši politički pritisak na vladu da popusti.
On je rekao da je bio iznenađen kada je saznao da je Pralica poslanik SNS.
Inače, na sajtu Skupštine Srbije navodi se da Zoran Pralica zamenjuje Jorgovanku Tabaković u odboru za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava.
Predsednik Pokreta za zaštitu potrošača Srbije, Petar Bogosavljević, kaže da bi hleb "sava" mogao da poskupi maksimalno za tri dinara ili šest odsto ali od 1. oktobra.
"Tim poskupljenjem bili bi pokriveni svi povećani troškovi proizvodnje hleba. Svako veće povećanje cena bilo bi neopravdano i veliki udar na standard građana", ocenio je Bogosavljević na konferenciji.
Bogosavljević je rekao da suša nikako ne može biti argument za povećanje cene hleba jer ona "nije pogodila pekarstvo već stočarstvo".
"Nalazimo se na dva meseca posle dobre žetve pšenice, silosi su puni, postoji višak pšenice za izvoz. Te zalihe su na strani ponude i utiču na stabilnost cena hleba", ocenio je Bogosavljević.
On je rekao da se u zahtevima Unija pekara Srbije prepoznaju elementi kartelskog ponašanja i zloupotreba dominantnog položaja na tržištu pohvalivši reakciju ministra Ljajića da odbije zahtev za povećanje cene hleba.
Bogosavljević je dodao da hleb u Srbiji nije najjeftiniji u regionu, jer je u Makedoniji cena između 27 i 43 dinara po vekni, kao i da je neopravdano mišljenje Unije pekara da je realna cena vekne hleba od 500 grama u Srbiji pola evra.
Nacionalna organizacija potrošača Srbije (NOPS) saopštila je da je zahtev pekara potpuno neosnovan, a da kupovinom kifle ili hleba manje težine praktično plaćamo kilogram brašna 250 dinara.
Imajući u vidu da je pekarska industrija u Srbiji jedina koja beleži stalni rast i da već barata naduvanim cenama, poskupljenje hleba nije samo pogubno po standard građana, već predstavlja i nerealan i neosnovan zahtev pekara, navedeno je u saopštenju.
U Srbiji je prosečna potrošnja hleba tri puta veća u odnosu na potrošnju u razvijenim zemljama.
Podaci pokazuju da je potrošnja hleba po stanovniku u Srbiji jedna od najvećih u Evropi, u proseku 106 kilograma, što govori o standardu građana, ističu u NOPS-u.
U Srbiji se najviše proizvodi i prodaje beli hleb, najslabije nutritivne vrednosti, a odnos u proizvodnji je 70 odsto hleba prema 30 odsto peciva.
"Budući da je cena peciva i do tri puta veća nego cena hleba, naduvana cena peciva već sama po sebi predstavlja pljačku potrošača. Dok je svuda u svetu pecivo skuplje za 10 do 20 odsto od cene hleba, u Srbiji je taj odnos veći za nekoliko stotina puta", navedeno je u saopštenju.
U NOPS-u objašnjavaju da je cena hleba ograničena ali da se nestandardni proizvodi - pecivo i hleb manje težine, prodaju po znatno višoj ceni.
Primera radi, vekna hleba u proseku se prodaje po ceni do 44 dinara, odnosno 88 dinara po kilogramu, dok je cena kifle oko 25 dinara, odnosno 250 dinara za kilogram.
"Činjenica da kupovinom kifle ili hleba manje težine praktično plaćamo kilogram brašna fantastičnih 250 dinara ukazuje na to da je zahtev Unije pekara Srbije samo još jedna prevara građana, zamaskirana u navodne povećane troškove proizvodnje", navode u NOPS-u.
Prema podacima te organizacije potrošača, u Srbiji postoji 6.500 registrovanih pekarskih proizvođača, dok ih Austrija ima oko 1500.
Srbija ima 385 velikih pekarskih pogona, oko 3.000 privatnih preduzetnika registrovanih kao samostalne zanatske trgovinske radnje koji praktično pripadaju sivoj zoni pekarske industrije i oko 300 mlinova.
(Tanjug, foto: Medija centar Beograd)
