Organizacija tvrdi da je samo "Barklis" u zadnje dve godine zaradio više od 800 miliona dolara od špekulisanja na tržištu hrane, optuživši investitore da tržište hrane koriste kao "igralište".
To je, prema mišljenju VDM-a, doprinelo povećanju siromaštva za milione ljudi ne samo u siromašnim zemljama, već i u razvijenim državama.
U međuvremenu, i Svetska banka izdala je upozorenje o globalnoj gladi, potvrđujući da su globalne cene hrane ovih dana dostigle rekordne visine.
Samo je u julu globalni indeks hrane narastao za 10 odsto.
Cena određenih namirnica rasla je još brže. Kukuruz, pšenica i soja dostigli su ovih dana rekordnu cenu, nekoliko desetina postotaka veću o odnosu na onu koja je vredela pre leta.
Iako nema sumnje da su vremenske prilike, prvenstveno velika suša u SAD i vrlo suvo leto u Rusiji, Ukrajini i Kazahstanu, doprinele smanjenju ponude, a time i povećanju cene hrane, treba istaći da je Svetska banka sve probleme pripisala isključivo tim faktorima.
Kritičari tvrde da se ne može sve svaljivati na sušu, već da veći uticaj na cenu hrane ima kockanje mešetara, koji klađenjem na opcije veštački stvaraju cenu hrane na berzi, umesto da se ona stvara "na farmi". A cenu njihove igre na kraju uvek plaćaju siromašni i gladni.
Na okruglom stolu koji je "Al džazira" organizovala na temu detektovanja glavnih "krivaca" za rapidan rast cene hrane bilo je i onih koji krivca ne vide ni u berzanskim mešetarima ni u suši, već u centralnim bankama i njihovoj opčinjenosti štampanjem novca.
"Pravi problem nije taj da hrana postaje skuplja, već taj da novac gubi vrednost. Centralne banke širom sveta naprosto štampaju previše novca i zato i ljudi trebaju više novca da bi kupili hranu.
Nije problem vreme, nije ni spekulisanje na berzi. Problem je inflacija koju stvaraju centralne banke širom sveta. Isto tako, problem je i u činjenici da je dolar i dalje glavna komponenta valutnih rezervi, pa svi kupuju dolare i tako indirektno poskupljuju hranu", tvrdi Piter Šif, šef investicione kompanije "Euro pacifik kapital".
Finansijski analitičar Ali Kan Saču ima još jednostavniji zaključak. "Postoji još niz uzroka koji podižu cenu hrane. Nas je danas previše - sedam milijardi - i jedemo puno više. Morate biti potpuno zatucani da ne vidite kako smo gusto naselili ovu planetu", rekao je on za televiziju "Al džazira".
(Srna/Ilustracija:Guliver/Getty Images)
To je, prema mišljenju VDM-a, doprinelo povećanju siromaštva za milione ljudi ne samo u siromašnim zemljama, već i u razvijenim državama.
U međuvremenu, i Svetska banka izdala je upozorenje o globalnoj gladi, potvrđujući da su globalne cene hrane ovih dana dostigle rekordne visine.
Samo je u julu globalni indeks hrane narastao za 10 odsto.
Cena određenih namirnica rasla je još brže. Kukuruz, pšenica i soja dostigli su ovih dana rekordnu cenu, nekoliko desetina postotaka veću o odnosu na onu koja je vredela pre leta.
Iako nema sumnje da su vremenske prilike, prvenstveno velika suša u SAD i vrlo suvo leto u Rusiji, Ukrajini i Kazahstanu, doprinele smanjenju ponude, a time i povećanju cene hrane, treba istaći da je Svetska banka sve probleme pripisala isključivo tim faktorima.
Kritičari tvrde da se ne može sve svaljivati na sušu, već da veći uticaj na cenu hrane ima kockanje mešetara, koji klađenjem na opcije veštački stvaraju cenu hrane na berzi, umesto da se ona stvara "na farmi". A cenu njihove igre na kraju uvek plaćaju siromašni i gladni.
Na okruglom stolu koji je "Al džazira" organizovala na temu detektovanja glavnih "krivaca" za rapidan rast cene hrane bilo je i onih koji krivca ne vide ni u berzanskim mešetarima ni u suši, već u centralnim bankama i njihovoj opčinjenosti štampanjem novca.
"Pravi problem nije taj da hrana postaje skuplja, već taj da novac gubi vrednost. Centralne banke širom sveta naprosto štampaju previše novca i zato i ljudi trebaju više novca da bi kupili hranu.
Nije problem vreme, nije ni spekulisanje na berzi. Problem je inflacija koju stvaraju centralne banke širom sveta. Isto tako, problem je i u činjenici da je dolar i dalje glavna komponenta valutnih rezervi, pa svi kupuju dolare i tako indirektno poskupljuju hranu", tvrdi Piter Šif, šef investicione kompanije "Euro pacifik kapital".
Finansijski analitičar Ali Kan Saču ima još jednostavniji zaključak. "Postoji još niz uzroka koji podižu cenu hrane. Nas je danas previše - sedam milijardi - i jedemo puno više. Morate biti potpuno zatucani da ne vidite kako smo gusto naselili ovu planetu", rekao je on za televiziju "Al džazira".
(Srna/Ilustracija:Guliver/Getty Images)
Tužna partija Partizana: Navijači promrzli i nisu videli ama baš ništa!
Temperatura pada na -15 stepeni! Čubrilo otkrio detaljnu prognozu za zimu, evo kada će u Srbiji biti najhladnije
Kraj serije "Sablja": Večeras gledamo finale trilera o ubistvu premijera Zorana Đinđića, evo šta nas očekuje
Putin je zbog ovog oružja naredio napad hipersoničnom raketom: Ubijen važan ruski general i 500 Severnokorejaca
Beograđanka za dva meseca dobila 3 kazne: Otkrivamo na kojim se sve lokacijama na auto-putevima meri brzina