• Izdanje: Potvrdi
Emisije
IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

Ubacite video ili foto

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa. Ne sme biti više od 25 MB.

Poruka uspešno poslata

Hvala što ste poslali vest.

Dodatno
Izdanje: Potvrdi

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Lipsao magarac

Magarac je lipsao, privreda više ne može da daje ništa, i bližimo se granici Rubikona, kaže predsednik Asocijacije malih i srednjih preduzeća Milan Knežević.

Predsednik Asocijacije malih i srednjih preduzeća Milan Knežević upozorio je danas da se privreda i građani "bliže Rubikonu", kada će evro vredeti 135 dinara, što je granica posle koje će i privreda i građani prestati da se razdužuju.

Na okruglom stolu o ukidanju parafiskalnih nameta, Knežević je ocenio da Vlada Srbije radi sve suprotno od onoga što su zahtevali privrednici.

"Mi tražimo poresku reformu, da se rasterete porezi na rad, a opterete porezi na imovinu i dobit. Umesto toga, oni uvode povećanje akciza, PDV, poreza na dobit i poreza na dohodak. Sve četiri mere su direktno povećavanje troškova proizvodnje", rekao je Knežević.

Prema njegovim rečima, država se ponaša kao bankarski agent jer, kako je rekao, Vlada prodaje bankarske kredite.

"Ako dva člana porodice izgube posao, ništa niste uradili ako im nađete vezu da dobiju kredit. Kreditom se ne postiže efikasnost poslovanja", naglasio je Knežević.

On je izneo podatak da 31.000 preduzeća ima negativan bilans završnog računa, 8.000 je radilo "sa nulom", u blokadi je 33.000 firmi, u poslednje dve godine iz Agencije za privredne registre je izbrisano 12.500 preuzeća zbog blokade duže od godinu dana, a u prvih šest meseci ove godine izbrisano je 11.200 preduzeća.

"U međuvremenu se setiše da Narodnu banku Srbije više i ne obavezuju da objavljuje takve podatke", napomenuo je Knežević, i poručio:

"To je toliko crno da crnje ne može. Magarac je lipsao, privreda više ne može da daje ništa, i bližimo se granici Rubikona, kursu od 135 dinara za evro, a tada ni građani ni privreda ni država neće moći više da se razdužuju".

Ovo što se najavljuje iz nove Vlade je "apsolutno mimo strukturnih reformi i mimo svih dugoročnih rešenja", istakao je Knežević.

"To je", podvukao je, "šminkanje mrtvaca, potreba da se političko-estradnim merama kompenzuju suštinske reforme. Mi to više i ne slušamo, a od tog potpunog besmisla se branimo cinizmom."

"Mi molimo Vladu da nam više ne pomaže, da ne donosi rešenja. Što je najopasnije, svi se oni pojavljuju u nekakvoj mesijanskoj ulozi spasioca, ne shvatajući da je država sistem, sistem je vladavina institucija, a institucije znače kvalitetnu administraciju", poručio je Knežević.

Knežević je ipak pohvalio nameru vlade da ukine 104, od 370 parafiskalnih nameta privredi, ali je zamerio što još niko nije upoznat o kojim taksama i nametima se radi i koliku će uštedu njihovo ukidanje doneti.

"Ne znamo koji su parafiskalni nameti u pitanju, ne znamo kolika će ušteda biti, pa je za nas nerazumljivo da smo ušli u ekonomiju metafizike kojim se ne iznosi nijedan broj", rekao je on na konferenciji.

Knežević je ocenio da će proceduru usporiti to što je za ukidanje prvog seta parafiskanih nameta potrebno promeniti 30 zakona.

Prema njegovim rečima, biće potrebno od šest meseci do godinu dana da bi se videli efekti najavljene mere, čak i ako se, kako je najavljeno, donese krovni zakon koji će izmeniti sporne članove u tih 30 zakona, dodavši da "privreda koja je u agoniji nema više nijedan dan".

Upitan da oceni ukidanje fiskalnih kasa za zanatlije, on je kazao da je ta odluka "kontraverzna i besmislena".

Knežević je rekao da jeste za paušalno oporezivanje, ali da ukidanje fiskalnih kasa neće dati nikakav efekat, jer će evidencija prometa morati da se vodi kako bi se utvrdilo kada zanatlija prelazi iz malog u velikog poreskog obveznika.

Izvršna direktorka Američke privredne komore u Srbiji Amalija Pavić, kao primer besmislenog parafiskalnog nameta, navela je "šumarinu".

"Da li vi koji ste, na primer, Internet provajder, morate da čitate Zakon o šumama da biste znali koliku 'šumarinu' morate da platite", upitala je Pavić.

Ona je podsetila i na pritužbe stranih investitora koji, kako je rekla, ne mogu precizno da planiraju budžet za svoje aktivnosti jer se u mnogim lokalnim samoupravama ne zna kada će i kakvi nameti biti određeni.

"To često zavisi od procene kolika je 'rupa' u nekom lokalnom budžetu", rekla je Pavić.

Potpredsednica Privredene komore Srbije Vidosava Džagić je ukazala na podatak iz istraživanja koje je sprovedeno na teritoriji od oko 500.000 stanovnika.

"Samo u jednoj opštini taksa za isticanje firme, firmarina, je jedan dinar. U svim drugim posmatranim opštinama i gradovima taksa je oko 80.000 dinara, s tim što se to odnosi samo na preduzeća koja nešto proizvode, a ne i na usluge ili javna preduzeća", rekla je Džagić.

Državni sekretar Ministarstva finansija i privrede Vlajko Senić rekao je da će Srbija učiniti sve što je moguće da postigne novi sporazum sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF) za budžet za 2013.godinu.

Senić je rekao da će sledeće nedelje u Srbiju doći delegacija MMF i dodao da niko ne treba da očekuje da će tada biti postignut bilo kakav sporazum.

"Nadamo se da će ova Misija, upoznajući se sa našim planovima za ovu godinu i za budžet za sledeću godinu, otvoriti vrata razgovorima sa MMF do kraja godine na najvišem nivou", rekao je Senić.

Prema njegovim rečima, da bi se isplatile penzije potrebno je da se izvrši rebalans budžeta, koji će biti usvojen ove nedelje, i da bi, obaveze koje država ima, a koje su zakonske, mogle da se servisiraju do kraja ove godine.

On je rekao da je situacija koju je nova Vlada zatekla takva da je "ovo verovatno najgora fiskalna godina u Srbiji posle 2000.godine".

"Uz sve mere povećanja prihodne strane, smanjenja rashodne strane, centralizacije Ministarstva finansija i ubiranja prihoda svih mogućih koji nam pripadaju po zakonskim osnovama teško da ćemo ovu godinu završiti, kada govorimo o konsolidovanom računu države, mnogo manje od sedam odsto deficita društvenog proizvoda", rekao je Senić.

On je ocenio da je takvo stanje za državu kakva je Srbija "više nego dramatično".

Senić je rekao i da će do kraja godine država nastaviti da se zadužuje, jer je za finansiranje države u ovoj godini neophodno oko 4,5 milijarde evra.

On je rekao da će u septembru u parlamentu biti usvojeno nekoliko desetina zakona koji se odnose na oblast poreskog sistema, kao i da će maksimalno biti smanjena birokratija, i ukinuto 104 parafiskalna nameta.

Senić je ocenio da je za održivost penzionog sistema, dok se on ne reformiše, neophodno sređivanje stanja u javnim finansijama i ukidanje sopstvenih prihoda svih direktnih budžetskih korisnika.

On je rekao da je u Srbiji veliki broj budžetski korisnika imalo svoje prihode, a da je Ministarstvo finansija predložilo da se u potpunosti ukinu sopstveni prihodi i da svi prihodi budu prihodi ovog Ministarstva, a da se onda deo tih sredstava prenese budžetskim korisnicima u skladu sa njihovim zahtevima i programima.

Na taj način bi se uštedela značajna finansijska sredstva.

Pomoćnik ministra rada i socijalne politike Zoran Milošević rekao je da je do deficita u penzijskom sistemu došlo, između ostalog, zbog krize, ratova, embarga, neplaćanja doprinosa, pada zaposlenosti, viška radne snage koji je regulisan kroz penzionisanje.

On je rekao i da su izmenama zakona "drakonski" menjani uslovi za ostvarivanje prava na penziju.

"Suština svega što je urađeno do sada je pooštravanje uslova, podizanje starosne granice i smanjivanje obima", rekao je on i dodao da je promenjen i način obračuna penzija tako da su se zbog toga penzije prosečno umanjile za 20 odsto, a pooštreni su uslovi za odlazak u penziju.

Direktorka Fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje Dragana Kalinović, govoreći o prihodima ovog Fonda, navela je da primena zakona o privatizaciji i stečaju sprečava naplaćivanje poreza, zato što su preduzeća koja se privatizuju ili su u stečaju oslobođena od plaćanja doprinosa.

"Imamo pravna lica koja duguju 88 milijardi dinara doprinosa, a 76 milijardi je zakonski nemoguće naplatiti primenom ova dva zakona", rekla je ona.

(agencije/MONDO, foto: Medija centar Beograd)

Tagovi

Inicijalizacija u toku...

Komentari 0

Vaš komentar je prosleđen moderatorskom timu i biće vidljiv nakon odobrenja.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

PRIČE IZ SRPSKIH ZATVORA

MONDO & EU