Trnavčević je na prvoj konferenciji za novinare od osnivanja Saveta istakao da će Strategija biti dugoročni dokument za period do 25 godina.
On je ocenio da se poljoprivreda u Srbiji mora razvijati brže nego do sada, kao i da se mora stvoriti "nova svest" o tome da Srbija poseduje velike mogućnosti u toj oblasti.
Prema rečima Trnavčevića, Strategija koju će Nacionalni agrarni savet ponuditi Vladi biće pisana "narodnim" jezikom kako bi je svi razumeli - i doktori nauka i obični građani.
Jedan od ciljeva Strategije je da nacionalni hektarski prinos pšenice 2018. godine bude sedam miliona tona, a kukuruza 13 miliona tona, što bi Srbiju učinilo velikim izvoznikom.
Trnavčević je podsetio da Srbija ima 470.000 registrovanih posednika, koji prosečno imaju oko četiri - pet hektara, što je, kako je naveo, za deset do 15 puta manje od evropskog proseka.
"Kada 2014. godine stupimo u Svetsku trgovinsku organizaciju, bićemo suočeni sa oštrom tržišnom konkurencijom bolje organizovanih i uređenih agrarnih proizvođača, firmi koje nude velike količine robe visokog kvaliteta po nižim cenama nego mi", objasnio je on.
Savet želi, naglasio je Trnavčević, da i lokalna samouprava donese svoje strategije razvoja poljoprivrede.
Trnavčević je najavio da će, pored dugoročnih, Savet Vladi Srbije predlagati i kratkoročne mere, istakavši da se jedna od njih odnosi na jesenju setvu ove i na setvu 2013. godine.
"Vladi ćemo, takođe, predložiti da se zaduži kod Svetske banke i drugih međunarodnih banaka, možda i kod Rusije, kako bi se ubrzala izgradnja sistema za navodnjavanje, jer će direktna šteta zbog ovogodišnje suše biti oko dve milijarde dolara", naveo je Trnavčević.
Upitan da li zbog suše očekuje da se cene mesa i mleka drastično povećaju, on je rekao da je povećanje cena neminovno, jer će pre zime mnogi proizvođači mesa i mleka ostati bez stočne hrane i neće moći da zadrže stočni fond bez pomoći države.
Prema rečima člana Saveta Vitomira Vidovića, kada bi vrednost proizvodnje po hektaru umesto 700, bila 10.000 evra, prosečna plata u Srbiji bi bila oko 1300 evra.
On je podsetio da se vrednost proizvodnje pro hektaru u razvijenim agrarnim zemaljama kreće od 14.000 do 17.000 evra po hektaru.
Nacionalni agrarni savet, koji broji 16 članova, formirala je Vlada Srbije, a njegov zadatak je da izvrši analizu postojećeg stanja i da na osnovu toga pripremi predloge mera za razvoj poljoprivrede, prehrambene industrije I tržišta, razvoj sela, kao i poboljšanje položaja seoskog
stanovništva.
(Fonet, foto ilustracija: Guliver/Getty Images)
On je ocenio da se poljoprivreda u Srbiji mora razvijati brže nego do sada, kao i da se mora stvoriti "nova svest" o tome da Srbija poseduje velike mogućnosti u toj oblasti.
Prema rečima Trnavčevića, Strategija koju će Nacionalni agrarni savet ponuditi Vladi biće pisana "narodnim" jezikom kako bi je svi razumeli - i doktori nauka i obični građani.
Jedan od ciljeva Strategije je da nacionalni hektarski prinos pšenice 2018. godine bude sedam miliona tona, a kukuruza 13 miliona tona, što bi Srbiju učinilo velikim izvoznikom.
Trnavčević je podsetio da Srbija ima 470.000 registrovanih posednika, koji prosečno imaju oko četiri - pet hektara, što je, kako je naveo, za deset do 15 puta manje od evropskog proseka.
"Kada 2014. godine stupimo u Svetsku trgovinsku organizaciju, bićemo suočeni sa oštrom tržišnom konkurencijom bolje organizovanih i uređenih agrarnih proizvođača, firmi koje nude velike količine robe visokog kvaliteta po nižim cenama nego mi", objasnio je on.
Savet želi, naglasio je Trnavčević, da i lokalna samouprava donese svoje strategije razvoja poljoprivrede.
Trnavčević je najavio da će, pored dugoročnih, Savet Vladi Srbije predlagati i kratkoročne mere, istakavši da se jedna od njih odnosi na jesenju setvu ove i na setvu 2013. godine.
"Vladi ćemo, takođe, predložiti da se zaduži kod Svetske banke i drugih međunarodnih banaka, možda i kod Rusije, kako bi se ubrzala izgradnja sistema za navodnjavanje, jer će direktna šteta zbog ovogodišnje suše biti oko dve milijarde dolara", naveo je Trnavčević.
Upitan da li zbog suše očekuje da se cene mesa i mleka drastično povećaju, on je rekao da je povećanje cena neminovno, jer će pre zime mnogi proizvođači mesa i mleka ostati bez stočne hrane i neće moći da zadrže stočni fond bez pomoći države.
Prema rečima člana Saveta Vitomira Vidovića, kada bi vrednost proizvodnje po hektaru umesto 700, bila 10.000 evra, prosečna plata u Srbiji bi bila oko 1300 evra.
On je podsetio da se vrednost proizvodnje pro hektaru u razvijenim agrarnim zemaljama kreće od 14.000 do 17.000 evra po hektaru.
Nacionalni agrarni savet, koji broji 16 članova, formirala je Vlada Srbije, a njegov zadatak je da izvrši analizu postojećeg stanja i da na osnovu toga pripremi predloge mera za razvoj poljoprivrede, prehrambene industrije I tržišta, razvoj sela, kao i poboljšanje položaja seoskog
stanovništva.
(Fonet, foto ilustracija: Guliver/Getty Images)
Pridruži se MONDO zajednici.