Povodom eventualnog novog aranžmana sa MMF-om, Dinkić je rekao da je ta međunarodna finansijska institucija ako dođe dobrodošla, ali "ako ne dođu možemo i bez njih".
Ministar finansija i privrede Mlađan Dinkić izjavio je večeras da su ga je državni revizor obavestio da je prethodno Ministarstvo finansija javnosti na kraju prošle godine dalo pogrešne informacije o visini javnog duga Srbije.
Dinkić je, gostujući na RTS-u, istakao da je sada na državnom revizoru da ispita ko je mogao da naredi sakrivanje tih podataka.
Kako je naveo, javni dug na kraju godine bio je 49,6 odsto bruto domaćeg proizvoda umesto prikazanih oko 45 odsto, ali je "neko hteo da to sakrije i prikaže manji dug"
Svi mesečni podaci Ministarstva finansija, koje je preuzimala i Narodna banka Srbije imali su tu "falš cifru", rekao je Dinkić ističući da će to ministarstvo prvi put dati realnu cifru koju su njegovi prethodnici krili od javnosti.
Prema njegovim rečima, za sakrivanje pravih podataka o javnom dugu nije mogao da zna nijedan drugi član prethodne vlade osim tadašnjeg premijera i ministra finansija Mirka Cvetkovića.
Dinkić je najavio i da će biti podnet amandman kojim će biti predložen povraćaj poreza na dodatu vrednost na opremu za bebe, tako što će od 1. januara roditelji dobiti pravo da im se vrati 70.000 dinara u prve dve godine od rođenja deteta ukoliko su primanja domaćinstva ispod 80.000 dinara.
Ministar je najavio da će biti "jako rigorozan" u sačinjavanju budžeta za narednu godinu jer deficit mora da bude značajno smanjen, da će se štedeti na troškovima države i subvencijama, a da neće biti štednje na poljoprivredi.
On je naveo i da će se ići na povećanje stope poreza na profit, ali da još nije odlučeno da li će ta stopa biti 12 ili 15 odsto, ali se neće ići iznad toga.
Sa Fiskalnim savetom napravićemo srednjoročnu strategiju strukturnih reformi i smanjenja javnog duga i budžetskog deficita, sa tim izaći sredinom idućeg meseca i očekujemo da će MMF kada to vidi želeti da dođe i razgovara, naveo je Dinkić i napomenuo da Srbiji sredstva od MMF-a možda neće biti ni potrebna.
Govoreći o ukidanju nepotrebnih agencija, Dinkić je naveo da će se to raditi po principu svrsishodnosti i da su do sada samo Ministarstvo finansija i privrede i Ministarstvo energetike dali predloge za ukidanje, iako je to obaveza svih ministarstava.
On je ponovio da neće biti otpuštanja u javnom sektoru dok traje kriza, ali da će kada zemlja izađe iz krize biti napravljen program da višak ljudi izađe na tržište i tamo nađe posao.
Prvih 300 miliona dolara od ruskog kredita biće povučeno do kraja godine, a preostalih 700 miliona u narednoj godini rekao je on i dodao da pored tih sredstava za budžet ostaje i ruski kredit od 800 miliona dolara za Železnicu.
"Tražićemo od novog direktora "Železnice", pošto je ovaj sada nesposoban, da napravi konkretne projekte, pre svega na Koridoru 10 koji će se realizovati što pre", rekao je Dinkić, precizirajući da će sadašnji direktor "Železnica Srbije" biti smenjen.
Bivši premijer i ministar finansija Mirko Cvetković demantovao je danas da je njegovo ministarstvo falsifikovalo javni dug na kraju 2011.
"Nije tačno da je Ministarstvo finansija bilo šta sakrivalo, niti da sam ja u tom smislu dao instrukcije bilo kome. Postoje najmanje dve definicije javnog duga, a Ministarsrtvo finansija se držalo definicije iz Zakona o javnom dugu", tvrdi Cvetković.
On je, pozivajući se na podatke Ministarstva finansija, izjavio Tanjugu da je javni dug početkom ove godine iznosio 45,1 odsto, dok je, prema obračunu NBS iz tog vremena bio nešto veći - 45,8 odsto.
Prema rečima Cvetkovića, svi ti podaci postoje i mogu se proveriti. Reakcija Cvetkovića usledila je nakon što je ministar finansija i ekonomije Mlađan Dinkić, u emisiji B92, rekao da su prethodno Ministarstvo finansija i bivši premijer falsifikovali podatke o visini javnog duga na kraju 2011. godine.
Ekonomisti, takođe, daju argumente i za i protiv ocene da je javni dug falsifikovan.
Za Ljubodraga Savića različiti podaci o javnom dugu od stvarnih nisu nikavo iznenađenje: "Pripadam krugu ekonomista koji su duže vreme upozoravali da zvanični statistički podaci nisu onakvi kakva je srpska realnost, odnosno da se često na odgovorajući način prilagođavaju", rekao je on za Tanjug.
Prema Saviću, neverovatno je da je javni dug tako mnogo "eksplodirao" u proteklih šest - sedam meseci, to samo znači da je taj dug i ranije bio mnogo veći, što je neko iz prethodne vlade vrlo svesno u predizbornoj godini prikrivao.
To je nešto što je bilo karakteristično ne samo za prethodnu vladu nego za vlade u proteklih nekoliko decenija, istakao je Savić.
On je dodao da ga čudi da Dinkić nije znao za stanje javnog duga, imajući u vidu da je dobar ekonomista da je dugo prisutan u vladi, da je bio guverner, a ima i prilično dobar osecaj za brojke i realnost.
Vladimir Krulj, viši savetnik u konsultantskoj kući Kreb i Gevin Anderson iz Brisela, podsetio je da smo se i u vreme prethodne vlade suočavali sa različitim procenama učešća javnog duga u BDP-u: Narodna banka Srbije je više puta tvrdila da je javni dug premašio zakonski nivo od 45 odsto BDP-a, dok je resorno ministarstvo te tvrdnje demantovalo.
Krulj je dodao da treba uzeti u obzir i to da je u izbornom periodu i do formiranja nove vlade, što je predugo trajalo, došlo do povećanog zaduživanja države, kako bi se omogućilo nesmetano funkcionisanje budžeta.
Za ekonomistu Centra za slobodno tržište Aleksandra Stevanovića različiti podaci su rezultat "igranja" metodologijom: "Igranje metodologijom je nešto što oduvek postoji. Dug se može obračunavati na mnogo načina i vlast koristi onu metodu koja joj trenutno najviše odgovara", istakao je taj ekonomista u izjavi za Tanjug.
On, međutim, smatra da se "neka pojava ne može sakriti tako što će metodološki biti drugačije obuhvaćena".
Ekonomista Ljubomir Madžar smatra da nije bilo moguće falsifikovati podatke o javnom dugu Srbije krajem prošle godine.
On je takođe uveren da su svi, kako ministri, tako i javnost, mogli da se obaveste o stanju javnog duga, jer su Narodna banka Srbije i Ministarstvo finansija redovno objavljivali podatke o visini tog duga.
"Svako je mogao da uzme i podeli dve cifre - iznos duga sa procenom bruto domaćeg proizvoda (BDP) za tekuću godinu ili sa ciframa za prethodnu godinu i nikakva misterija to nije bila. Neodrživa je tvrdnja da ministri nisu mogli da budu obavešteni o tako važnim ekonomskim podacima", naveo je Madžar.
Predsednik Saveta Državne revizorske institucije Radoslav Sretenović najavio je danas da će do kraja sledećeg meseca to kontrolno telo objaviti konačne podatke o javnom dugu Republike Srbije na dan 31.12. 2011. godine.
Sretenović je rekao novinarima u Skupštini Srbije da tačni podaci o javnom dugu mogu biti objavljeni tek nakon što se uradi konačan izveštaj o tome.
(Tanjug Foto Tanjug Nenad Milošević)
Dinkić je, gostujući na RTS-u, istakao da je sada na državnom revizoru da ispita ko je mogao da naredi sakrivanje tih podataka.
Kako je naveo, javni dug na kraju godine bio je 49,6 odsto bruto domaćeg proizvoda umesto prikazanih oko 45 odsto, ali je "neko hteo da to sakrije i prikaže manji dug"
Svi mesečni podaci Ministarstva finansija, koje je preuzimala i Narodna banka Srbije imali su tu "falš cifru", rekao je Dinkić ističući da će to ministarstvo prvi put dati realnu cifru koju su njegovi prethodnici krili od javnosti.
Prema njegovim rečima, za sakrivanje pravih podataka o javnom dugu nije mogao da zna nijedan drugi član prethodne vlade osim tadašnjeg premijera i ministra finansija Mirka Cvetkovića.
Dinkić je najavio i da će biti podnet amandman kojim će biti predložen povraćaj poreza na dodatu vrednost na opremu za bebe, tako što će od 1. januara roditelji dobiti pravo da im se vrati 70.000 dinara u prve dve godine od rođenja deteta ukoliko su primanja domaćinstva ispod 80.000 dinara.
Ministar je najavio da će biti "jako rigorozan" u sačinjavanju budžeta za narednu godinu jer deficit mora da bude značajno smanjen, da će se štedeti na troškovima države i subvencijama, a da neće biti štednje na poljoprivredi.
On je naveo i da će se ići na povećanje stope poreza na profit, ali da još nije odlučeno da li će ta stopa biti 12 ili 15 odsto, ali se neće ići iznad toga.
Sa Fiskalnim savetom napravićemo srednjoročnu strategiju strukturnih reformi i smanjenja javnog duga i budžetskog deficita, sa tim izaći sredinom idućeg meseca i očekujemo da će MMF kada to vidi želeti da dođe i razgovara, naveo je Dinkić i napomenuo da Srbiji sredstva od MMF-a možda neće biti ni potrebna.
Govoreći o ukidanju nepotrebnih agencija, Dinkić je naveo da će se to raditi po principu svrsishodnosti i da su do sada samo Ministarstvo finansija i privrede i Ministarstvo energetike dali predloge za ukidanje, iako je to obaveza svih ministarstava.
On je ponovio da neće biti otpuštanja u javnom sektoru dok traje kriza, ali da će kada zemlja izađe iz krize biti napravljen program da višak ljudi izađe na tržište i tamo nađe posao.
Prvih 300 miliona dolara od ruskog kredita biće povučeno do kraja godine, a preostalih 700 miliona u narednoj godini rekao je on i dodao da pored tih sredstava za budžet ostaje i ruski kredit od 800 miliona dolara za Železnicu.
"Tražićemo od novog direktora "Železnice", pošto je ovaj sada nesposoban, da napravi konkretne projekte, pre svega na Koridoru 10 koji će se realizovati što pre", rekao je Dinkić, precizirajući da će sadašnji direktor "Železnica Srbije" biti smenjen.
Bivši premijer i ministar finansija Mirko Cvetković demantovao je danas da je njegovo ministarstvo falsifikovalo javni dug na kraju 2011.
"Nije tačno da je Ministarstvo finansija bilo šta sakrivalo, niti da sam ja u tom smislu dao instrukcije bilo kome. Postoje najmanje dve definicije javnog duga, a Ministarsrtvo finansija se držalo definicije iz Zakona o javnom dugu", tvrdi Cvetković.
On je, pozivajući se na podatke Ministarstva finansija, izjavio Tanjugu da je javni dug početkom ove godine iznosio 45,1 odsto, dok je, prema obračunu NBS iz tog vremena bio nešto veći - 45,8 odsto.
Prema rečima Cvetkovića, svi ti podaci postoje i mogu se proveriti. Reakcija Cvetkovića usledila je nakon što je ministar finansija i ekonomije Mlađan Dinkić, u emisiji B92, rekao da su prethodno Ministarstvo finansija i bivši premijer falsifikovali podatke o visini javnog duga na kraju 2011. godine.
Ekonomisti, takođe, daju argumente i za i protiv ocene da je javni dug falsifikovan.
Za Ljubodraga Savića različiti podaci o javnom dugu od stvarnih nisu nikavo iznenađenje: "Pripadam krugu ekonomista koji su duže vreme upozoravali da zvanični statistički podaci nisu onakvi kakva je srpska realnost, odnosno da se često na odgovorajući način prilagođavaju", rekao je on za Tanjug.
Prema Saviću, neverovatno je da je javni dug tako mnogo "eksplodirao" u proteklih šest - sedam meseci, to samo znači da je taj dug i ranije bio mnogo veći, što je neko iz prethodne vlade vrlo svesno u predizbornoj godini prikrivao.
To je nešto što je bilo karakteristično ne samo za prethodnu vladu nego za vlade u proteklih nekoliko decenija, istakao je Savić.
On je dodao da ga čudi da Dinkić nije znao za stanje javnog duga, imajući u vidu da je dobar ekonomista da je dugo prisutan u vladi, da je bio guverner, a ima i prilično dobar osecaj za brojke i realnost.
Vladimir Krulj, viši savetnik u konsultantskoj kući Kreb i Gevin Anderson iz Brisela, podsetio je da smo se i u vreme prethodne vlade suočavali sa različitim procenama učešća javnog duga u BDP-u: Narodna banka Srbije je više puta tvrdila da je javni dug premašio zakonski nivo od 45 odsto BDP-a, dok je resorno ministarstvo te tvrdnje demantovalo.
Krulj je dodao da treba uzeti u obzir i to da je u izbornom periodu i do formiranja nove vlade, što je predugo trajalo, došlo do povećanog zaduživanja države, kako bi se omogućilo nesmetano funkcionisanje budžeta.
Za ekonomistu Centra za slobodno tržište Aleksandra Stevanovića različiti podaci su rezultat "igranja" metodologijom: "Igranje metodologijom je nešto što oduvek postoji. Dug se može obračunavati na mnogo načina i vlast koristi onu metodu koja joj trenutno najviše odgovara", istakao je taj ekonomista u izjavi za Tanjug.
On, međutim, smatra da se "neka pojava ne može sakriti tako što će metodološki biti drugačije obuhvaćena".
Ekonomista Ljubomir Madžar smatra da nije bilo moguće falsifikovati podatke o javnom dugu Srbije krajem prošle godine.
On je takođe uveren da su svi, kako ministri, tako i javnost, mogli da se obaveste o stanju javnog duga, jer su Narodna banka Srbije i Ministarstvo finansija redovno objavljivali podatke o visini tog duga.
"Svako je mogao da uzme i podeli dve cifre - iznos duga sa procenom bruto domaćeg proizvoda (BDP) za tekuću godinu ili sa ciframa za prethodnu godinu i nikakva misterija to nije bila. Neodrživa je tvrdnja da ministri nisu mogli da budu obavešteni o tako važnim ekonomskim podacima", naveo je Madžar.
Predsednik Saveta Državne revizorske institucije Radoslav Sretenović najavio je danas da će do kraja sledećeg meseca to kontrolno telo objaviti konačne podatke o javnom dugu Republike Srbije na dan 31.12. 2011. godine.
Sretenović je rekao novinarima u Skupštini Srbije da tačni podaci o javnom dugu mogu biti objavljeni tek nakon što se uradi konačan izveštaj o tome.
(Tanjug Foto Tanjug Nenad Milošević)
