Ministarka regionalnog razvoja i lokalne samouprave Verica Kalanovih je kazala da je, prema podacima kojima raspolaže, "siva ekonomija" u Srbiji na nivou od oko 40 odsto, a najviše onih koji rade "na crno" u oblasti malih peduzeća i preduzetnika.
"U Švajcarskoj je 'siva ekonomija' na nivou od oko 8,1 odsto, u SAD 6,7 odsto, a u zemljama u susedstvu na primer Sloveniji između 20 i 24 odsto", navela je Kalanovićeva.
Kalanovićeva je najavila da će uskoro biti predstavljen novi zakonski predlog po kojem će plaćanjem poreza od 20 odsto i zaplenom robe na 45 dana biti sankcionisani oni koji se ne budu prijavili do 2013. godine. Ukoliko to ne učine ni u roku od 45 dana roba će im, dodala je, biti trajno zaplenjena.
Ona je istakla da je za suzbijanje te pojave neophodan set različitih mera - olakšanje poslovanja i oštrija kontrola i dodala da nije sigurna da samo smanjenje poreza i doprinosa može da dovede do značajnog smanjenja "sive ekonomije".
Navela je da sada postoj veliki broj inspekcija, a mali broj izvršilaca i najavila da će, već u četvrtak tražiti da se na nivou vlade aktivira grupa za reformu inspecijskog sistema.
Kako je rekla, postoje dve opcije - da se formira generalni inspektorat, koja je njoj bliža i koordinaciono telo na nivou vlade, a prvenstveno se mora napraviti evidencija firmi u kojima su inspektori do sada bili.
Kalanović je poručila da inspekcija treba da bude servis, i istakla da će u narednom periodu u nadzor biti uključeno 7.000 pripadnika Poreske uprave i Poreske policije.
Pomoćnica ministra rada i socijalne politike Radmila Bukumirić Katić je istakla da se učešće nelegalno zaposlenih sa 34,7 odsto u 2007. godini, smanjilo na 19, 9 u prošloj, odnosno na 15,5 odsto u ovoj godini.
"To ne ukazuje na dobro, budući da se poslodavci prvo oslobađaju radnika koji su angažnovani na crno", upozorila je Bukumirić Katić i dodala da u sivoj zoni ima najviše mladih i starijih od 40 godina, ali i korisnika novčane naknade i socijalne pomoći.
Ona je kao problem označila i postojanje velikog "poreskog klina", odnosno visokog učešća poreza i doprinos u bruto zaradama, koji iznosi 39 odsto. "Ukoliko to učešće ne smanjimo na 25 do 35 odsto ne možemo imati adekvatne troškove rada", ocenila je Bukumirić -Katić.
Pomoćnica ministra je ukazala i na pad zarada u neformalnoj zoni, navodeći da su one 2007. godine iznosile između 90 i 91,6 odsto, a sada su od 60 do 70 odsto plata formalno zaposlenih.
Govoreći o stepenu "sive ekonomoje" u EU, ekonomski savetnik u Delegaciji EU u Beogradu Frik Janmart, je kazao da je njen udeo u bruto društvenom proizvodu u najboljem slučaju između osam i 10 odsto, a ide i do 30 odsto.
"Države sa najvećim stepenom sive ekonomije imaju i najveći deficit i javni dug", upozorio je Janmart, napomenuvši da je u Srbiji "siva ekonomija", prema procenama, EBRD-a, na nivou od oko 40 odsto.
On je ocenio da su u Srbiji porezi i doprinosi dosta visoki i da je to jedan od razloga velike zastupljenosti "sive ekonomije", kao i da je potrebno smanjiti administraciju i, pored ostalog, uvesti mogućnost elektronske prijave radnika.
Član Nacionalnog saveta za ekonomski oporavak Milan Janković je zatražio donošenje zakona o sprečavanju obavljanja neregistrovane delatnosti, koji bi sivu ekonomiju tretirao isključivo kao protivzakonitu radnju.
Janković je ocenio da država nema alat da kontroliše sivu ekonomiju, koja ne ugrožava i građane i životnu sredinu, jer se reflektuje na različite oblasti, navodeći da "Robin Hud nije izlaz za Srbiju" i da je potrebno smanjiti poreze i doprinose na zarade.
Govoreći o načinima suzbijanje "sive ekonomije" direktor Inspektorata za rad Dragoljub Peurača je istakao da bi izmenama zakona trebalo kao obavezno definisati registraciju zaključenja ugovora o radu, kao i da radnik ne može početi sa radom dok ga poslodavac ne prijavi PIO fondu.
Peruača je, takođe, rekao da je neophodno pooštriti kaznenu politiku, navodeći da je od januara do avgusta 2012. godine obavljeno 20.000 inspekcijskih nadzora, tokom kojih je 4.000 osoba zatečeno na radu bez ugovora.
Nešto više od 3.000 njih je nakon toga sa poslodavcem sklopilo ugovor o radu, ali samo privremeno.
Pozivajući se na procene različitih izbora, organizator tribine, Udruženje posodavaca Srbije "Poslodavac" je iznelo podatak da su budžetski gubici Srbije zbog "sive ekonomije" na godišnjem nivou oko 1,5 milijardi dinara, dok je na crno angažovano između 500.000 i 650.000 ljudi.
(Tanjug Foto Tanjug Sava Radovanović)
"U Švajcarskoj je 'siva ekonomija' na nivou od oko 8,1 odsto, u SAD 6,7 odsto, a u zemljama u susedstvu na primer Sloveniji između 20 i 24 odsto", navela je Kalanovićeva.
Kalanovićeva je najavila da će uskoro biti predstavljen novi zakonski predlog po kojem će plaćanjem poreza od 20 odsto i zaplenom robe na 45 dana biti sankcionisani oni koji se ne budu prijavili do 2013. godine. Ukoliko to ne učine ni u roku od 45 dana roba će im, dodala je, biti trajno zaplenjena.
Ona je istakla da je za suzbijanje te pojave neophodan set različitih mera - olakšanje poslovanja i oštrija kontrola i dodala da nije sigurna da samo smanjenje poreza i doprinosa može da dovede do značajnog smanjenja "sive ekonomije".
Navela je da sada postoj veliki broj inspekcija, a mali broj izvršilaca i najavila da će, već u četvrtak tražiti da se na nivou vlade aktivira grupa za reformu inspecijskog sistema.
Kako je rekla, postoje dve opcije - da se formira generalni inspektorat, koja je njoj bliža i koordinaciono telo na nivou vlade, a prvenstveno se mora napraviti evidencija firmi u kojima su inspektori do sada bili.
Kalanović je poručila da inspekcija treba da bude servis, i istakla da će u narednom periodu u nadzor biti uključeno 7.000 pripadnika Poreske uprave i Poreske policije.
Pomoćnica ministra rada i socijalne politike Radmila Bukumirić Katić je istakla da se učešće nelegalno zaposlenih sa 34,7 odsto u 2007. godini, smanjilo na 19, 9 u prošloj, odnosno na 15,5 odsto u ovoj godini.
"To ne ukazuje na dobro, budući da se poslodavci prvo oslobađaju radnika koji su angažnovani na crno", upozorila je Bukumirić Katić i dodala da u sivoj zoni ima najviše mladih i starijih od 40 godina, ali i korisnika novčane naknade i socijalne pomoći.
Ona je kao problem označila i postojanje velikog "poreskog klina", odnosno visokog učešća poreza i doprinos u bruto zaradama, koji iznosi 39 odsto. "Ukoliko to učešće ne smanjimo na 25 do 35 odsto ne možemo imati adekvatne troškove rada", ocenila je Bukumirić -Katić.
Pomoćnica ministra je ukazala i na pad zarada u neformalnoj zoni, navodeći da su one 2007. godine iznosile između 90 i 91,6 odsto, a sada su od 60 do 70 odsto plata formalno zaposlenih.
Govoreći o stepenu "sive ekonomoje" u EU, ekonomski savetnik u Delegaciji EU u Beogradu Frik Janmart, je kazao da je njen udeo u bruto društvenom proizvodu u najboljem slučaju između osam i 10 odsto, a ide i do 30 odsto.
"Države sa najvećim stepenom sive ekonomije imaju i najveći deficit i javni dug", upozorio je Janmart, napomenuvši da je u Srbiji "siva ekonomija", prema procenama, EBRD-a, na nivou od oko 40 odsto.
On je ocenio da su u Srbiji porezi i doprinosi dosta visoki i da je to jedan od razloga velike zastupljenosti "sive ekonomije", kao i da je potrebno smanjiti administraciju i, pored ostalog, uvesti mogućnost elektronske prijave radnika.
Član Nacionalnog saveta za ekonomski oporavak Milan Janković je zatražio donošenje zakona o sprečavanju obavljanja neregistrovane delatnosti, koji bi sivu ekonomiju tretirao isključivo kao protivzakonitu radnju.
Janković je ocenio da država nema alat da kontroliše sivu ekonomiju, koja ne ugrožava i građane i životnu sredinu, jer se reflektuje na različite oblasti, navodeći da "Robin Hud nije izlaz za Srbiju" i da je potrebno smanjiti poreze i doprinose na zarade.
Govoreći o načinima suzbijanje "sive ekonomije" direktor Inspektorata za rad Dragoljub Peurača je istakao da bi izmenama zakona trebalo kao obavezno definisati registraciju zaključenja ugovora o radu, kao i da radnik ne može početi sa radom dok ga poslodavac ne prijavi PIO fondu.
Peruača je, takođe, rekao da je neophodno pooštriti kaznenu politiku, navodeći da je od januara do avgusta 2012. godine obavljeno 20.000 inspekcijskih nadzora, tokom kojih je 4.000 osoba zatečeno na radu bez ugovora.
Nešto više od 3.000 njih je nakon toga sa poslodavcem sklopilo ugovor o radu, ali samo privremeno.
Pozivajući se na procene različitih izbora, organizator tribine, Udruženje posodavaca Srbije "Poslodavac" je iznelo podatak da su budžetski gubici Srbije zbog "sive ekonomije" na godišnjem nivou oko 1,5 milijardi dinara, dok je na crno angažovano između 500.000 i 650.000 ljudi.
(Tanjug Foto Tanjug Sava Radovanović)
"Ovo je trenutak da njemu odgovorim, kome nije jasno objasniću opet": Željko se naljutio, Partizan je oštećen
"Gde ide ABA liga sa ovakvim suđenjem? Partizan će da stavi prst na čelo": Mijailović podigao glas zbog grešaka
Uroš Blažić pretučen u zatvoru u Smederevu: Ubica iz Mladenovca stupio u štrajk glađu
Crvena zvezda hoće licencu Evrolige! Željko Drčelić otkrio detalje, na tome se već radi
Crvena zvezda bez petorice u Evroligi: Sferopulos progovorio o problemima, ima 11 igrača na raspolaganju