Prosečno domaćinstvo u Srbiji za troškove ishrane i komunalija trenutno izdvaja više od 60 odsto mesečnih primanja.
Do kraja godine zbog stalnih poskupljenja za hranu ćemo izdvajati još više od ionako malog kućnog budžeta, ocenjuju stručnjaci.
Ekonomski analitičar Saša Đogović rekao je za Tanjug da opadanje životnog standarda nije novost, ali da zabrinjavaju negativne tendencije u kretanju kupovne moći stanovništva koje se ogledaju kroz poskupljenje poljoprivredno prehrambenih proizvoda.
Do kraja godine mogu se očekivati nova poskupljenja hrane, alkoholnih pića i duvana zbog rasta akciza, kao i goriva i maziva za putničke automobile, što će pogurati i nače rastuću inflaciju.
Đogović je mišljenja da je suša samo delimično uticala na rast cena hrane već je tome, kako je rekao, doprinela ranija nekonzistentna poljoprivredna politika, netransformisan javni sektor, ali i monopolsko kartelske strukture na našem tržištu.
On tvrdi da hrana u Srbiji može biti jeftinija, ali su potrebna dodatna ulaganja u poljoprivredu, povećanje agrarnog budžeta, investicije u sisteme za navodnjavanje pri čemu bi nam suša čak i dobro došla jer bi uz povećane cene hrane na svetskom tržištu, mogli zaraditi od izvoza tih proizvoda, a imati stabilnije i niže cene na domaćem tržištu.
Trebalo bi dodatno liberalizovati tržiste kako bi smo imali veće maloprodajne lance i konkurenciju spolja, dodao je Đogović.
On je napomenuo da za hranu trenutno izdvajamo oko 44 odsto primanja i ako se tome dobaju troškovi struje, grejanja, prevoza i drugih komunalija to prelazi 60 odsto raspoloživih primanja.
Načelnik sektora za cene u Ministarstvu spoljne i unutrašnje trgovine Mladen Radović rekao je za Tanjug da ima više uzroka poskupljenja hrane u Srbiji u proteklih nekoliko meseci ali su tri najveća.
To su, kako je ukazao, suša koja je najviše uticala na rod kukuruza, poskupljenja hrane na svetskom tržištu, ali i povećana tražnja u jesenjim danima posebno u spetembru za poljoprivedno prehrambenim proizvodima.
Radović kaže, kada se utvrdi da tržištu prete poremećaji ili ih već ima u pogledu cena i snabdevenosti, ministarstvo preduzima određene mere u skladu sa zakonom.
Od tih mera ministarstvo je do sada povećalo pozornost inspekcijskih službi, a u toku je intervencija uljem i šećerom iz Robnih rezrevi po prihatljiviom cenama od 142 dinara za litar ulja i 95 za kilogram šećera. Reč je o pet miliona litara ulja i pet hiljada tona šećera.
Zabranjen je izvoz suncokretovog semena, soje i šećerne repe, dozvoljen je privremeno bescarinski uzvoz određenih žitarica, dok će u slučaju potrebe biti odobren i interventni uvoz, naveo je on.
Ministar spoljne i unutrašnje trgovine Rasim Ljajić najavio je ranije da će naredne sedmice ministarstvo intervenisati sa još 3.000 tona ulja iz Robnih rezervi, uglavnom namenjenih manjim prodajnim objektima.
Iako nadležno ministarstvo već preduzima mere za obuzdavanje cena osnovnih namirnica, u oktobru se, ipak, očekuje serija poskupljenja. Hrana, cigarete, sredstva za ličnu i kućnu higijenu, grejanje, naftni derivati i gradski prevoz u Beogradu od idućeg meseca poskupeće i do 20 procenata.
Mleko i mlečni proizvodi od oktobra poskupeće između dva i četiri odsto, sveže meso tri odsto i više, mesne predajveine pet odsto koliko će "skočiti" cena šećara, a ulja između devet i 16 odsto, rekli su trgovci za Tanjug.
Slatkiši i slane grickalice biće skuplji od tri do čak 40 procenata, margarini i majonezi do 10 odsto za koliko će poskupeti i zamrznuta riba iz uvoza, a zamrznuto voće oko 30 odsto.
Cigarete će poskupeti za 20 dinara po paklici, bezalkoholna pića 4,5 odsto, kuća hemija i sredstva za ličnu higijenu od 1,5 do pet odsto.
Pored hrane, oktobar će najverovatnije doneti i nove cene grejanja u većini gradova u Srbiji između 10 i 20 procenata zbog poskupljenja energenata, dok će javni gradski prevoz u Beogradu poskupeti za 20 procenata.
Predstavnici naftnih kompanija najavali su povećanje maloprodajnih cena naftnih derivata - benzina do tri dinara, a dizela do devet, zbog povećanja akciza i poreza na dodatu vrednost (PDV) za dva procenta.
Predsednica Centra za zaštitu potrošača Srbije (CEPS) Vera Vida istakla je da realna potrošačka korpa za prosečnu porodicu u Srbiji iznosi 110.000 dinara, a kupovna moć za 30 procenata manja je nego lane pa će svakodnevna poskupljenje hrane potrošače dovesti na rub egzistencije.
"Svakodnevna poskupljenje hrane dodatno će smanjiti potrošnju osnovnih životnih namirnica i dovesti potrošača na nivo pukog preživljavanja. U uslovima krize, potrošači kupuju samo što je neophodno, ali sada se i tu bira", kazala je ona za Tanjug.
(Tanjug/Iliustracija: Guliver/Getty Images)
Ekonomski analitičar Saša Đogović rekao je za Tanjug da opadanje životnog standarda nije novost, ali da zabrinjavaju negativne tendencije u kretanju kupovne moći stanovništva koje se ogledaju kroz poskupljenje poljoprivredno prehrambenih proizvoda.
Do kraja godine mogu se očekivati nova poskupljenja hrane, alkoholnih pića i duvana zbog rasta akciza, kao i goriva i maziva za putničke automobile, što će pogurati i nače rastuću inflaciju.
Đogović je mišljenja da je suša samo delimično uticala na rast cena hrane već je tome, kako je rekao, doprinela ranija nekonzistentna poljoprivredna politika, netransformisan javni sektor, ali i monopolsko kartelske strukture na našem tržištu.
On tvrdi da hrana u Srbiji može biti jeftinija, ali su potrebna dodatna ulaganja u poljoprivredu, povećanje agrarnog budžeta, investicije u sisteme za navodnjavanje pri čemu bi nam suša čak i dobro došla jer bi uz povećane cene hrane na svetskom tržištu, mogli zaraditi od izvoza tih proizvoda, a imati stabilnije i niže cene na domaćem tržištu.
Trebalo bi dodatno liberalizovati tržiste kako bi smo imali veće maloprodajne lance i konkurenciju spolja, dodao je Đogović.
On je napomenuo da za hranu trenutno izdvajamo oko 44 odsto primanja i ako se tome dobaju troškovi struje, grejanja, prevoza i drugih komunalija to prelazi 60 odsto raspoloživih primanja.
Načelnik sektora za cene u Ministarstvu spoljne i unutrašnje trgovine Mladen Radović rekao je za Tanjug da ima više uzroka poskupljenja hrane u Srbiji u proteklih nekoliko meseci ali su tri najveća.
To su, kako je ukazao, suša koja je najviše uticala na rod kukuruza, poskupljenja hrane na svetskom tržištu, ali i povećana tražnja u jesenjim danima posebno u spetembru za poljoprivedno prehrambenim proizvodima.
Radović kaže, kada se utvrdi da tržištu prete poremećaji ili ih već ima u pogledu cena i snabdevenosti, ministarstvo preduzima određene mere u skladu sa zakonom.
Od tih mera ministarstvo je do sada povećalo pozornost inspekcijskih službi, a u toku je intervencija uljem i šećerom iz Robnih rezrevi po prihatljiviom cenama od 142 dinara za litar ulja i 95 za kilogram šećera. Reč je o pet miliona litara ulja i pet hiljada tona šećera.
Zabranjen je izvoz suncokretovog semena, soje i šećerne repe, dozvoljen je privremeno bescarinski uzvoz određenih žitarica, dok će u slučaju potrebe biti odobren i interventni uvoz, naveo je on.
Ministar spoljne i unutrašnje trgovine Rasim Ljajić najavio je ranije da će naredne sedmice ministarstvo intervenisati sa još 3.000 tona ulja iz Robnih rezervi, uglavnom namenjenih manjim prodajnim objektima.
Iako nadležno ministarstvo već preduzima mere za obuzdavanje cena osnovnih namirnica, u oktobru se, ipak, očekuje serija poskupljenja. Hrana, cigarete, sredstva za ličnu i kućnu higijenu, grejanje, naftni derivati i gradski prevoz u Beogradu od idućeg meseca poskupeće i do 20 procenata.
Mleko i mlečni proizvodi od oktobra poskupeće između dva i četiri odsto, sveže meso tri odsto i više, mesne predajveine pet odsto koliko će "skočiti" cena šećara, a ulja između devet i 16 odsto, rekli su trgovci za Tanjug.
Slatkiši i slane grickalice biće skuplji od tri do čak 40 procenata, margarini i majonezi do 10 odsto za koliko će poskupeti i zamrznuta riba iz uvoza, a zamrznuto voće oko 30 odsto.
Cigarete će poskupeti za 20 dinara po paklici, bezalkoholna pića 4,5 odsto, kuća hemija i sredstva za ličnu higijenu od 1,5 do pet odsto.
Pored hrane, oktobar će najverovatnije doneti i nove cene grejanja u većini gradova u Srbiji između 10 i 20 procenata zbog poskupljenja energenata, dok će javni gradski prevoz u Beogradu poskupeti za 20 procenata.
Predstavnici naftnih kompanija najavali su povećanje maloprodajnih cena naftnih derivata - benzina do tri dinara, a dizela do devet, zbog povećanja akciza i poreza na dodatu vrednost (PDV) za dva procenta.
Predsednica Centra za zaštitu potrošača Srbije (CEPS) Vera Vida istakla je da realna potrošačka korpa za prosečnu porodicu u Srbiji iznosi 110.000 dinara, a kupovna moć za 30 procenata manja je nego lane pa će svakodnevna poskupljenje hrane potrošače dovesti na rub egzistencije.
"Svakodnevna poskupljenje hrane dodatno će smanjiti potrošnju osnovnih životnih namirnica i dovesti potrošača na nivo pukog preživljavanja. U uslovima krize, potrošači kupuju samo što je neophodno, ali sada se i tu bira", kazala je ona za Tanjug.
(Tanjug/Iliustracija: Guliver/Getty Images)
