U Srbiji je danas zaposleno 1.770.000 ljudi, a taj broj kontinuirano pada, te je nezaposlenost dostigla 26,2 odsto, kaže Radmila Bukumirić - Katić.
Pomoćnica ministra rada, zapošljavanja i socijalne politike Radmila Bukumirić - Katić je na okruglom stolu "Dostojanstven rad u Srbiji" koji su organizovali Centar za demokratiju i Fondacija Fridrih Ebart, istakla da od ukupnog broja nezaposlenih na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje 44 odsto čine mladi, da je trećina nezaposlenih sa srednjom stručnom spremom i da je više nezaposlenih žena nego muškaraca.
Pomoćnica ministra je dodala da je neto zarada u Srbiji za avgust iznosila 42.120 dinara, ali da to ukazuje na ozbiljan problem da su ljudi u Srbiji uglavnom zaposleni u državnom sektoru, jer je to prosek zarada upravo u tom sektoru.
"Najnerazvijenije opštine više nemaju najnižu prosečnu zaradu, jer nema radnih mesta u privredi i veći deo zapošljavanja se svodi na zapošljavanje u javnim službama u lokalnim samoupravama, policiji, obrazovanju, zdravstvu", naglasila je Bukumirić - Katić.
Ona je istakla da, prema poslednjim podacima, u sivoj ekonomiji radi 323.000 ljudi, ali da se i taj broj smanjuje, jer se poslodavci, zbog smanjenog obima posla, najpre oslobađaju upravo takvih radnika, kojima ne moraju da isplaćuju ni otpremnine.
"U prvih šest meseci ove godine inspekcija rada obavila je 15.670 nadzora i utvrdila više od 3.000 neprijavljenih radnika. Ne znamo da li je posle mesec ili dva taj broj ostao isti, jer imamo malo inspektora, samo 250 za celu Srbiju", navela je Bukumirić - Katić i dodala da se reformom inspekcije mora povećati broj inspektora.
Radovan Ristanović iz Kancelarije poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti poručio je da Zakon o radu, Zakon o volontiranju, Zakon o zaštiti na radu nisu loše napisani, ali da se odredbe tih zakona selektivno primenjuju.
"Ukazivali smo više puta na propuste, ali niko ne želi da se bavi izmenama zakona koje ne donose političke poene. Tako, recimo, Zakonom je predviđeno da rad na određeno vreme traje godinu dana, ali u praksi je bilo primera da traje deset i petnaest godina.
Sada se predlaže da traje tri godine i time se problem neće rešiti", istakao je Ristanović, koji je u Kancelariju poverenika, došao sa mesta direktora Inspektorata za rad.
Gordana Stevanović iz Kancelarije zaštitnika građana navela je da im najviše žalbi građana stiže zbog rada na određeno vreme, zatim zbog netransparentnosti konkursa za posao u ustanovama koje se finansiraju iz budžeta, ali da se značajan broj radnika Kancelariji javlja zbog neuplaćenih doprinosa.
"Građani kada ispune uslov za penziju shvate da imaju rupu u stažu, jer državne institucije nisu odradile posao kako treba, pre svega Poreska uprava i PIO fond.
Prosledićemo mišljenje Vladi Srbije da ne mogu građani da trpe zbog toga što državne istitucije nisu radile svoj posao ", zaključila je Stevanovićeva.
(Tanjug)
Pomoćnica ministra je dodala da je neto zarada u Srbiji za avgust iznosila 42.120 dinara, ali da to ukazuje na ozbiljan problem da su ljudi u Srbiji uglavnom zaposleni u državnom sektoru, jer je to prosek zarada upravo u tom sektoru.
"Najnerazvijenije opštine više nemaju najnižu prosečnu zaradu, jer nema radnih mesta u privredi i veći deo zapošljavanja se svodi na zapošljavanje u javnim službama u lokalnim samoupravama, policiji, obrazovanju, zdravstvu", naglasila je Bukumirić - Katić.
Ona je istakla da, prema poslednjim podacima, u sivoj ekonomiji radi 323.000 ljudi, ali da se i taj broj smanjuje, jer se poslodavci, zbog smanjenog obima posla, najpre oslobađaju upravo takvih radnika, kojima ne moraju da isplaćuju ni otpremnine.
"U prvih šest meseci ove godine inspekcija rada obavila je 15.670 nadzora i utvrdila više od 3.000 neprijavljenih radnika. Ne znamo da li je posle mesec ili dva taj broj ostao isti, jer imamo malo inspektora, samo 250 za celu Srbiju", navela je Bukumirić - Katić i dodala da se reformom inspekcije mora povećati broj inspektora.
Radovan Ristanović iz Kancelarije poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti poručio je da Zakon o radu, Zakon o volontiranju, Zakon o zaštiti na radu nisu loše napisani, ali da se odredbe tih zakona selektivno primenjuju.
"Ukazivali smo više puta na propuste, ali niko ne želi da se bavi izmenama zakona koje ne donose političke poene. Tako, recimo, Zakonom je predviđeno da rad na određeno vreme traje godinu dana, ali u praksi je bilo primera da traje deset i petnaest godina.
Sada se predlaže da traje tri godine i time se problem neće rešiti", istakao je Ristanović, koji je u Kancelariju poverenika, došao sa mesta direktora Inspektorata za rad.
Gordana Stevanović iz Kancelarije zaštitnika građana navela je da im najviše žalbi građana stiže zbog rada na određeno vreme, zatim zbog netransparentnosti konkursa za posao u ustanovama koje se finansiraju iz budžeta, ali da se značajan broj radnika Kancelariji javlja zbog neuplaćenih doprinosa.
"Građani kada ispune uslov za penziju shvate da imaju rupu u stažu, jer državne institucije nisu odradile posao kako treba, pre svega Poreska uprava i PIO fond.
Prosledićemo mišljenje Vladi Srbije da ne mogu građani da trpe zbog toga što državne istitucije nisu radile svoj posao ", zaključila je Stevanovićeva.
(Tanjug)
