Nivo cena će se do kraja godine podići za 12 odsto više nego što je bio na kraju 2011. godine, prognoziraju stručnjaci Makroekonomskih trendova i analiza.
I inflacija u septembru od 7,9 već je uveliko van granica prvobitne projekcije Narodne banke Srbije za 2012. godinu od 3 - 6 odsto gde se ugnezdila u martu, a ako se ostvari prognoza MAT-a biće za petinu probijena i najavljena granica od 10 odsto nove guvernerke Jorgovankle Tabaković.
Infalciju je najviše pogurao rast cena hrane, koji je i inače najveći udeo u korpi cena koje se gledaju.
Član tima MAT-a, zamenik direktora Republičkog statitičkog zavoda Miladin Kovačević, rekao je da če zbog cena hrane u septembru inflacija porasti za jedan odsto, u oktobru za četiri odsto, a do kraja godine preći će 10 odsto i dostići 12 procenata.
Na ovakvo dizanje nivoa cena reagovala je danas i centralna banka povećanjem referentne kamatne stope. Namera NBS je da time što plaća više bankama za dvonedeljno držanje hartija od vrednosti, pokupi "višak" dinara na tržištu i tako spreči prelivanje udara rasta zbog skuplje hrane, komunalija i većeg PDV-a na ostale cene.
Prema najnovijoj projekciji NBS očekuje povratak inflacije u ciljani raspon (za sledeću godinu od 2,5 do 5,5 odsto) polovinom 2013.
Jedan od autora MAT-a Stojan Stamenković je pojasnio je da ovo poslednje bujanje inflacije nije izazvano monetarnom ekspanzijom, odnosno ubacivanjem dinara u sistem, već rastom cena na tržištu ponajviše zbog suše, u mnogome zbog carinskih zaštita a ponešto i zbog rasta cena u svetu.
Međutim, ukoliko se "spoljnim" faktorima uključe i oni monetarni, ne piše nam se dobro, Stamenković opominje da bi država mogla da reši, zbog problema sa finansiranjem budžeta i vraćanjem dugova, štampanjem para smanji teret bar domaćih dugova u dinarima.
Štampanjem para po sistemu primenjivanom u SFR Jugoslaviji osamdesetih i Srbiji u dva navrate devedesetih, podigla bi se inflacija, što je kratkoročno rešenje za oklakšanje tereta.
Ali, upozorava Stamenković, vrlo brzo bi se to prelilo na kurs dinara i ponovo bi se dinar a time i svi ekonomski bilansi, srozao na već viđene niske grane.
(MONDO, foto: Guliver/Getty Images)
Infalciju je najviše pogurao rast cena hrane, koji je i inače najveći udeo u korpi cena koje se gledaju.
Član tima MAT-a, zamenik direktora Republičkog statitičkog zavoda Miladin Kovačević, rekao je da če zbog cena hrane u septembru inflacija porasti za jedan odsto, u oktobru za četiri odsto, a do kraja godine preći će 10 odsto i dostići 12 procenata.
Na ovakvo dizanje nivoa cena reagovala je danas i centralna banka povećanjem referentne kamatne stope. Namera NBS je da time što plaća više bankama za dvonedeljno držanje hartija od vrednosti, pokupi "višak" dinara na tržištu i tako spreči prelivanje udara rasta zbog skuplje hrane, komunalija i većeg PDV-a na ostale cene.
Prema najnovijoj projekciji NBS očekuje povratak inflacije u ciljani raspon (za sledeću godinu od 2,5 do 5,5 odsto) polovinom 2013.
Jedan od autora MAT-a Stojan Stamenković je pojasnio je da ovo poslednje bujanje inflacije nije izazvano monetarnom ekspanzijom, odnosno ubacivanjem dinara u sistem, već rastom cena na tržištu ponajviše zbog suše, u mnogome zbog carinskih zaštita a ponešto i zbog rasta cena u svetu.
Međutim, ukoliko se "spoljnim" faktorima uključe i oni monetarni, ne piše nam se dobro, Stamenković opominje da bi država mogla da reši, zbog problema sa finansiranjem budžeta i vraćanjem dugova, štampanjem para smanji teret bar domaćih dugova u dinarima.
Štampanjem para po sistemu primenjivanom u SFR Jugoslaviji osamdesetih i Srbiji u dva navrate devedesetih, podigla bi se inflacija, što je kratkoročno rešenje za oklakšanje tereta.
Ali, upozorava Stamenković, vrlo brzo bi se to prelilo na kurs dinara i ponovo bi se dinar a time i svi ekonomski bilansi, srozao na već viđene niske grane.
(MONDO, foto: Guliver/Getty Images)
