Centralna banka je zvanično potvrdila prognoze analitičara MAT-a u vezi rasplamsale inflacije a prognoza pada BDP-a je mnogo gora nego što nam je procenio MMF.
Viceguverner NBS Veselin Pješčić izjavio je danas da će pad privrede ove godine iznositi minus 1,5 odsto, a inflacija će dostići 12 odsto, najviše zbog povećanja cena hrane izazvaog dugotrajnom sušom.
Inflacija je već sada oko 10 odsto, a od aprila do avgusta inflacija je porasla 5,2 odsto, najviše zbog cena hrane koja je učestvovala u rastu tih cena sa 70 odsto, rekao je Pješčić na konferenciji za novinare.
Rast inflacije do kraja godine biće na gornjoj granici očekivanja iz avgusta, odnosno oko 12 odsto i trend rasta će se nastaviti narednih meseci 2013. godine, a do kraja sledeće godine vratiće se u granice cilja od 3 - 6 odsto, precizirao je viceguverner NBS.
Odluka Izvršnog odbora NBS da poveća referentnu kamatnu stopu za 0,25 proventnih poena na 10,75 odsto, doneta je najviše da se amortizuje uticaj inflatornih pritisaka, koji su povećani zbog rasta cena hrane, kazao je Pješčić.
Očekivanja NBS su da će se depresijacija nacionalne valute odraziti znantno manje na inflaciju od očekivanja, dodao je viceguverner.
Industrijska proizvodnja je u avgustu povećana za 1,6 odsto, a prerađivačka industrije za 2,2 odsto, a očekivanja su da će proizvodnja Fijata pojačati rast proizvodnje i rast BDP-a u 2013. godini za jedan odsto, kazao je on.
Pješčić je rekao da će pad BDP-a do kraja godine biti 1,5 odsto, a u 2013. se očekuje rast od tri odsto, po osnovu rasta investicija, rekao je viceguverner NBS i dodao da će deficit tekućag bilansa do kraja godine biti 10,3 odsto, a u 2013. iznosiće 7,2 odsto.
Posle višemesečnog usporavanja kreditne aktivnosti, u septembru je ona pojačana, ali je nivo problematičnih kredita ozbilljnih 21,7 odsto, naveo je Pješčić.
Bruto devizne rezerve 5. oktobra iznosile su oko 10,4 milijarde evra i povećane su za oko 500 milion evra u odnosu na kraj septembra, najviše kao posledica prodaje državnih evroobveznica od oko milijardu dolara na inoistranom tržištu, naveo je viceguverner NBS. On je dodao da su neto devizne rezerve NBS (bez rezervni banaka i sredstava MMF) 5,3 milijarde evra.
Od početka godine vrednost dinara je pala za 8,8 odsto prema evru, a u toku godine NBS je intervenisala sa deviznim rezervama od oko 1,3 milijardi evra za odbranu stabilnosti dinara, podsetio je on i dodao da NBS u septembru nije intervenisala na međubankarskom deviznom tržištu.
Posledice stabilnosti kursa dinara proteklih nekoliko meseci posledica je restriktivnih mera NBS i odnosila se na strukturu izdvajanja obavezne rezerve, tako da bankama je oslobođeno 500 miliona evra za kreditne aktivnosti i u avgustu je doneta poslednja takva mera, objasnio je Pješčić.
Na stabilizaciju kursa uticao je i program subvenicoinisanih kredita privredi i najava fiskalne konsolidacije, objasnio je Pejščić.
Analitičari Mesečnih analiza i trendova (MAT) juče su izneli procenu da će Srbija godinu završiti sa inflacijom oko 12 odsto ("mada analitički model pokazuje i 13 odsto"), iz istih razloga koje je danas navela NBS - poskupljenja cena hrane i korigovanja (državnih) cena kao što su one za komunalne usluge.
Centralna banka najavljuje vraćanje inflacije u predviđeni koridor sledeće godine ali iz MAT-a su upozorili da je to moguće samo uz sveobuhvatne reforme i ako država (i NBS) ne odluči da monetarnom ekspanzijom (štampanjem para) pokuša da preko inflacije reši problem ogromnog javnog duga.
Sa privrednom aktivnošću i bruto nacionalnim dohotkom, situacija je još gora. Međunarodni monetarni fond je
juče izneo prognozu da će privredni rast Srbije umesto ranije prognoziranih 0,5 odsto biti negativan u istom iznosu.
Slika iz podataka NBS je još crnja - pad će biti 1,5 odsto.
(Tanjug/MONDO, foto: Beta/Vladimir Milovanović)
Inflacija je već sada oko 10 odsto, a od aprila do avgusta inflacija je porasla 5,2 odsto, najviše zbog cena hrane koja je učestvovala u rastu tih cena sa 70 odsto, rekao je Pješčić na konferenciji za novinare.
Rast inflacije do kraja godine biće na gornjoj granici očekivanja iz avgusta, odnosno oko 12 odsto i trend rasta će se nastaviti narednih meseci 2013. godine, a do kraja sledeće godine vratiće se u granice cilja od 3 - 6 odsto, precizirao je viceguverner NBS.
Odluka Izvršnog odbora NBS da poveća referentnu kamatnu stopu za 0,25 proventnih poena na 10,75 odsto, doneta je najviše da se amortizuje uticaj inflatornih pritisaka, koji su povećani zbog rasta cena hrane, kazao je Pješčić.
Očekivanja NBS su da će se depresijacija nacionalne valute odraziti znantno manje na inflaciju od očekivanja, dodao je viceguverner.
Industrijska proizvodnja je u avgustu povećana za 1,6 odsto, a prerađivačka industrije za 2,2 odsto, a očekivanja su da će proizvodnja Fijata pojačati rast proizvodnje i rast BDP-a u 2013. godini za jedan odsto, kazao je on.
Pješčić je rekao da će pad BDP-a do kraja godine biti 1,5 odsto, a u 2013. se očekuje rast od tri odsto, po osnovu rasta investicija, rekao je viceguverner NBS i dodao da će deficit tekućag bilansa do kraja godine biti 10,3 odsto, a u 2013. iznosiće 7,2 odsto.
Posle višemesečnog usporavanja kreditne aktivnosti, u septembru je ona pojačana, ali je nivo problematičnih kredita ozbilljnih 21,7 odsto, naveo je Pješčić.
Bruto devizne rezerve 5. oktobra iznosile su oko 10,4 milijarde evra i povećane su za oko 500 milion evra u odnosu na kraj septembra, najviše kao posledica prodaje državnih evroobveznica od oko milijardu dolara na inoistranom tržištu, naveo je viceguverner NBS. On je dodao da su neto devizne rezerve NBS (bez rezervni banaka i sredstava MMF) 5,3 milijarde evra.
Od početka godine vrednost dinara je pala za 8,8 odsto prema evru, a u toku godine NBS je intervenisala sa deviznim rezervama od oko 1,3 milijardi evra za odbranu stabilnosti dinara, podsetio je on i dodao da NBS u septembru nije intervenisala na međubankarskom deviznom tržištu.
Posledice stabilnosti kursa dinara proteklih nekoliko meseci posledica je restriktivnih mera NBS i odnosila se na strukturu izdvajanja obavezne rezerve, tako da bankama je oslobođeno 500 miliona evra za kreditne aktivnosti i u avgustu je doneta poslednja takva mera, objasnio je Pješčić.
Na stabilizaciju kursa uticao je i program subvenicoinisanih kredita privredi i najava fiskalne konsolidacije, objasnio je Pejščić.
Analitičari Mesečnih analiza i trendova (MAT) juče su izneli procenu da će Srbija godinu završiti sa inflacijom oko 12 odsto ("mada analitički model pokazuje i 13 odsto"), iz istih razloga koje je danas navela NBS - poskupljenja cena hrane i korigovanja (državnih) cena kao što su one za komunalne usluge.
Centralna banka najavljuje vraćanje inflacije u predviđeni koridor sledeće godine ali iz MAT-a su upozorili da je to moguće samo uz sveobuhvatne reforme i ako država (i NBS) ne odluči da monetarnom ekspanzijom (štampanjem para) pokuša da preko inflacije reši problem ogromnog javnog duga.
Sa privrednom aktivnošću i bruto nacionalnim dohotkom, situacija je još gora. Međunarodni monetarni fond je
juče izneo prognozu da će privredni rast Srbije umesto ranije prognoziranih 0,5 odsto biti negativan u istom iznosu.
Slika iz podataka NBS je još crnja - pad će biti 1,5 odsto.
(Tanjug/MONDO, foto: Beta/Vladimir Milovanović)
