Prvi potpredsednik Vlade Aleksandar Vučić kaže da u Vladi smatraju da je predloženi budžet održiv, iz MMF-a kažu da je malo preoptimističan, a domaći stručnjaci su podeljeni.
Potpredsednik Vučić smatra da je budžet za 2013. održiviji, pregledniji i bolji za građane zbog smanjenja deficita od prethodnih. Zbog toga očekuje dogovor o novom aranžmanu sa predstavnicima Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) čiji će predstavnici doći u Srbiji iduće sedmice.
"MMF je zainteresovan za dogovor sa Vladom i očekujem da postignemo sporazum sa njima. Oni će verifikovati naš napor, iako mi se čini da oni misle da deficit budžeta od 3,5 odsto BDP ne možemo da dostignemo, ali da je četiri odsto dostižno i to je veliki uspeh koji vlada pokušava da napravi u odnosu na prethodnih sedam odsto", rekao je Vučić u Skupštini Srbije odgovarajući na poslanička pitanja vladi.
Vučić očekuje da će deficit budžeta biti "oboren za 100 milijardi dinara", a ukoliko to bude i u iznosu od 80 milijardi i to će biti, kako je rekao, izauzetan rezultat.
On je napomenuo da ne treba zaboraviti da je stanje u državi teško.
"Da li ćemo moći da ispunimo sve što smo kao političari obećavali građanima - ne, ali u tome će biti snaga ove vlade da pokažemo da razmišljamo o budućnosti države, a ne o onome što će se dogoditi u narednih šest meseci ili godinu dana, već o onome što treba da se dogodi u Srbiji za dve, tri godine", rekao je Vučić.
Stalni predstavnik Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) u Srbiji Bogdan Lisovolik izjavio je da, na zahtev Vlade Srbije, očekuje dolazak misije MMF u Beograd sredinom novembra.
"Ova misija će verovatno početi, ali ne i zaključiti, pregovore o mogućem aranžmanu sa Fondom. Ukoliko bude postignut dovoljan stepen saglasnosti, razgovori će biti nastavljeni tokom misije koja će uslediti posle ove", rekao je Lisovolik, u pisanoj izjavi koju je dostavila Kancelarija stalnog predstavnika MMF u Beogradu.
Ekonomski analitičari i privrednici u Srbiji ocenili su za Tanjug da je predlog budžeta za 2013, koji je podnela Vlada Srbije realan i predstavlja kompromis između potrebe za kapitalnim investicijama i smanjenja javne potrošnje, ali je većina oprezna u pogledu prognoziranog rast privrede od dva odsto.
Saradnik Ekonomskog instituta u Beogradu Miladin Kovačević rekao je u četvrtak da je predloženi budžet "dovoljno radikalan i dovoljno realan sa aspekta makroekonomskih parametra", uključujući i rast privrede u narednoj godini od dva odsto.
"Na strani rashoda, tačno je da je najveća ušteda na subvencijama, velika ušteda je naravno i na platama i penzijama", predočio je Kovačević, ali i primetio da su predviđena sredstva za kapitalna ulaganja u infrastrukturu nedovoljna.
Član Poslovnog saveta Privredne komore Srbije Nikola Pavičić smatra da je predloženi budžet "veoma hrabar", a Vlada Srbije je dala dobru projekciju, pod uslovom da se sve to realizuje u narednoj godini.
Pavičić, međutim, je rekao da je veoma rezervisan u pogledu procene Vlade da će prihodna strana budžeta biti ostvarena kako je projektovano jer smatra da su glavni problem domaće privrede visoke kamate i kurs koji stimuliše uvoz, a destimuliše izvoz.
"Ukoliko se na tom delu ne uradi ništa, siguran sam da privreda neće moći da obezbedi prihode koji su u ovom budžetu planirani", smatra Pavičić.
Pavičić je, takođe, mišljenja da je "nerealan" projektovani rast privrede u 2013. od dva odsto.
"Sa ovakvim kamatama ne možete imati razvoj. Niko u svetu nije napravio rast sa visokim kamatama. Sa ovakvim kursom, sa precenjenim dinarom, ne možete napraviti izvoz. I tu je glavni problem budžeta za iduću godinu", predočio je Pavičić.
Predsednik korporacije Galeb Grupa, Radoslav Veselinović, smatra kako je dobro što Vlada Srbije pokušava da smanji deficit budžeta u 2013. na pola, kao i subvencije i javnu potrošnju, ali mora nešto da učini da obezbedi povoljnije kredite izvozno orjenisanoj privredi, jer bez toga neće moći da se ostvari rast.
Veselinović smatra da smanjenja sredstava za subvencije u budžetu za 2013, ne bi trebalo da ugrozi privredu, jer je neopravdano pomagati preduzeća koja samo prave gubitke.
Profesor Beogradske bankarske akademije Zoran Grubišić smatra da predloženi budžet za 2013. "deluje razumno" i odaje utisak da je napravljen kompromis potreba za novim investicijama i štednje.
Po Grubišiću budžet ima investicioni karakter, jer predviđa ulaganje u infrastrukturu, a izdvajanja za agrar su udvostručena.
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić smatra da sa smanjenjem deficita za 2013. treba smanjiti i troškove državne administracije, jer za to su se sadašnji koalicioni partneri zalagali u predizbornoj kampanji.
"Mislim, da jedno s drugim ne ide. Na primer, tamo je predviđeno da se deficit državne kase svede sa sedam na tri odsto BDP, što bi bilo jako lepo, kad bi bilo moguće", rekao je Savić.
Savić je podsetio da je u razgovorima sa MMFm iz decembra 2011, takođe bilo dogovoreno da deficit javnih finansija bude 3,4 odsto BDP, "a mi smo završili sa sedam odsto".
Takođe, tada je bila postavljena ciljna inflacija za 2012. od 5,5 odsto, a ona će verovatno biti dvocifrena do kraja godine, ocenio je Savić
Konačno, Savić je podsetio da su krajem 2011. kreatori ekonomske politike najavljivali zaustavljane rasta stope nezaposlenosti, "ali se od toga ništa nije desilo, ona je nastavila da raste".
Budžet za 2013. je optimističan i ekonomski nerealan, zbog čega neće biti ostvaren privredni rast od
dva odsto i planirano smanjenje budžetskog deficita, ocenio je danas potpredsednik Asocijacije malih i srednjih preduzeća Milan Knežević.
"Budžet za 2013. godinu je optimistično politička projekcija, a manje ekonomska realnost", rekao je Knežević agenciji Beta.
Knežević, koji je vlasnik konfekcije Modus, rekao je da ni prihodi iz rebalansa budžeta za ovu godinu neće biti ostvareni i "da nema govora da može da se ostvari privredni rast od dva odsto u 2013. godini".
(MONDO/agencije, ilustracija:Guliver/Getty Images)
"MMF je zainteresovan za dogovor sa Vladom i očekujem da postignemo sporazum sa njima. Oni će verifikovati naš napor, iako mi se čini da oni misle da deficit budžeta od 3,5 odsto BDP ne možemo da dostignemo, ali da je četiri odsto dostižno i to je veliki uspeh koji vlada pokušava da napravi u odnosu na prethodnih sedam odsto", rekao je Vučić u Skupštini Srbije odgovarajući na poslanička pitanja vladi.
Vučić očekuje da će deficit budžeta biti "oboren za 100 milijardi dinara", a ukoliko to bude i u iznosu od 80 milijardi i to će biti, kako je rekao, izauzetan rezultat.
On je napomenuo da ne treba zaboraviti da je stanje u državi teško.
"Da li ćemo moći da ispunimo sve što smo kao političari obećavali građanima - ne, ali u tome će biti snaga ove vlade da pokažemo da razmišljamo o budućnosti države, a ne o onome što će se dogoditi u narednih šest meseci ili godinu dana, već o onome što treba da se dogodi u Srbiji za dve, tri godine", rekao je Vučić.
Stalni predstavnik Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) u Srbiji Bogdan Lisovolik izjavio je da, na zahtev Vlade Srbije, očekuje dolazak misije MMF u Beograd sredinom novembra.
"Ova misija će verovatno početi, ali ne i zaključiti, pregovore o mogućem aranžmanu sa Fondom. Ukoliko bude postignut dovoljan stepen saglasnosti, razgovori će biti nastavljeni tokom misije koja će uslediti posle ove", rekao je Lisovolik, u pisanoj izjavi koju je dostavila Kancelarija stalnog predstavnika MMF u Beogradu.
Ekonomski analitičari i privrednici u Srbiji ocenili su za Tanjug da je predlog budžeta za 2013, koji je podnela Vlada Srbije realan i predstavlja kompromis između potrebe za kapitalnim investicijama i smanjenja javne potrošnje, ali je većina oprezna u pogledu prognoziranog rast privrede od dva odsto.
Saradnik Ekonomskog instituta u Beogradu Miladin Kovačević rekao je u četvrtak da je predloženi budžet "dovoljno radikalan i dovoljno realan sa aspekta makroekonomskih parametra", uključujući i rast privrede u narednoj godini od dva odsto.
"Na strani rashoda, tačno je da je najveća ušteda na subvencijama, velika ušteda je naravno i na platama i penzijama", predočio je Kovačević, ali i primetio da su predviđena sredstva za kapitalna ulaganja u infrastrukturu nedovoljna.
Član Poslovnog saveta Privredne komore Srbije Nikola Pavičić smatra da je predloženi budžet "veoma hrabar", a Vlada Srbije je dala dobru projekciju, pod uslovom da se sve to realizuje u narednoj godini.
Pavičić, međutim, je rekao da je veoma rezervisan u pogledu procene Vlade da će prihodna strana budžeta biti ostvarena kako je projektovano jer smatra da su glavni problem domaće privrede visoke kamate i kurs koji stimuliše uvoz, a destimuliše izvoz.
"Ukoliko se na tom delu ne uradi ništa, siguran sam da privreda neće moći da obezbedi prihode koji su u ovom budžetu planirani", smatra Pavičić.
Pavičić je, takođe, mišljenja da je "nerealan" projektovani rast privrede u 2013. od dva odsto.
"Sa ovakvim kamatama ne možete imati razvoj. Niko u svetu nije napravio rast sa visokim kamatama. Sa ovakvim kursom, sa precenjenim dinarom, ne možete napraviti izvoz. I tu je glavni problem budžeta za iduću godinu", predočio je Pavičić.
Predsednik korporacije Galeb Grupa, Radoslav Veselinović, smatra kako je dobro što Vlada Srbije pokušava da smanji deficit budžeta u 2013. na pola, kao i subvencije i javnu potrošnju, ali mora nešto da učini da obezbedi povoljnije kredite izvozno orjenisanoj privredi, jer bez toga neće moći da se ostvari rast.
Veselinović smatra da smanjenja sredstava za subvencije u budžetu za 2013, ne bi trebalo da ugrozi privredu, jer je neopravdano pomagati preduzeća koja samo prave gubitke.
Profesor Beogradske bankarske akademije Zoran Grubišić smatra da predloženi budžet za 2013. "deluje razumno" i odaje utisak da je napravljen kompromis potreba za novim investicijama i štednje.
Po Grubišiću budžet ima investicioni karakter, jer predviđa ulaganje u infrastrukturu, a izdvajanja za agrar su udvostručena.
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić smatra da sa smanjenjem deficita za 2013. treba smanjiti i troškove državne administracije, jer za to su se sadašnji koalicioni partneri zalagali u predizbornoj kampanji.
"Mislim, da jedno s drugim ne ide. Na primer, tamo je predviđeno da se deficit državne kase svede sa sedam na tri odsto BDP, što bi bilo jako lepo, kad bi bilo moguće", rekao je Savić.
Savić je podsetio da je u razgovorima sa MMFm iz decembra 2011, takođe bilo dogovoreno da deficit javnih finansija bude 3,4 odsto BDP, "a mi smo završili sa sedam odsto".
Takođe, tada je bila postavljena ciljna inflacija za 2012. od 5,5 odsto, a ona će verovatno biti dvocifrena do kraja godine, ocenio je Savić
Konačno, Savić je podsetio da su krajem 2011. kreatori ekonomske politike najavljivali zaustavljane rasta stope nezaposlenosti, "ali se od toga ništa nije desilo, ona je nastavila da raste".
Budžet za 2013. je optimističan i ekonomski nerealan, zbog čega neće biti ostvaren privredni rast od
dva odsto i planirano smanjenje budžetskog deficita, ocenio je danas potpredsednik Asocijacije malih i srednjih preduzeća Milan Knežević.
"Budžet za 2013. godinu je optimistično politička projekcija, a manje ekonomska realnost", rekao je Knežević agenciji Beta.
Knežević, koji je vlasnik konfekcije Modus, rekao je da ni prihodi iz rebalansa budžeta za ovu godinu neće biti ostvareni i "da nema govora da može da se ostvari privredni rast od dva odsto u 2013. godini".
(MONDO/agencije, ilustracija:Guliver/Getty Images)
