U Ministarstvu finansija i privrede se razmišlja da se ne ide u aranžman sa privrednicima iz Ujedinjenih Arapskih Emirata (UAE) u delu prodaje državnog zemljišta, izjavio je danas resorni ministar Mlađan Dinkić.
On je naglasio da je plan da se taj aranžman veže za poljoprivredne kombinate u državnom vlasništvu, a koji bi bili ponuđeni na prodaju biznismenima iz UAE.
''Među tim kombinatima bila bi i Poljoprivredna korporacija Beograd (PKB), tako da bi aranžman sa privrednicima iz UAE ostao kompletan'', rekao je Dinkić dodajući da PKB državi duguje tri milijarde dinara i da bi se na taj način zadovoljili interesi i države i kombinata i investitora.
Dinkić je kazao da je srpskoj poljoprivredi potreban novac, a da je predloženi aranžman sa UAE povoljan zbog predloženog načina plaćanja.
''Oni bi nam dali novac za izgradnju kanalske mreže za navodnjavanje, a bilo bi im plaćeno u hrani'', rekao je Dinkić dodajući da na taj način i poljoprivrednici dobijaju kupce koji su sigurne platiše.
On je kazao da je o ideji da se ponude kombinati koji su u državnom vlasništvu, među kojima je i PKB, razgovarao i sa gradonačelnikom Beograda Draganom Djilasom.
Potpredsednik vlade Vojvodine i pokrajinski sekretar za poljoprivredu Goran Ješić izjavio je danas da je državno-poljoprivredno zemljište koje su koristili poljoprivredni kombinati u stečaju isključeno iz pregovora, odnosno sporazuma vlade Srbije i budućih arapskih investitora u domaći agrar.
Posle reagovanja poljoprivrednih udruženja, povodom dogovora predstavnika vlade Srbije sa budućim investitorima iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, iz tog predloga isključeno je oko 10.000 hektara zemljišta, koje je koristilo 11 ili 12 poljoprivrednih kombinata koji su u stečaju ili je u toku njihova sanacija posle prestrukturiranja, rekao je Ješić na konferenciji za novinare.
Napominjući da ne zna šta je dogovoreno sa arapskim investitorima, on je istakao da je u jutrošnjem privatnom razgovoru sa ministrom finansija i privrede Mlađanom Dinkićem čuo da se poljoprivredno zemljište, koje su koristili ti kombinati, izuzima iz pregovora.
Time se kako je ocenio Ješić, odustalo od kršenja zakona u toj oblasti.
Ješić je objasnio da će predmet razgovora sa budućim investitorima ostati kapital iz preduzeća, a da će državno poljoprivredno zemljište biti vraćeno opštinama, koje će ga dati na licitaciju za korišćenje, odnosno obrađivanje.
On je ukazao na različite zloupotrebe tog zemljišta u proteklom periodu, zbog neplaćanja zakupa, čime su oštećeni državni lokalni budžeti, kao i to da znatne površine tog zemljište, obrađuju "ljudi protiv kojih su podignute ozbiljne optužnice".
Na pres konferenciji, na kojoj su učestovali i predstavnici poljoprivrednih udruženja, upućen je apel ministarstvima poljoprivrede i finansija da razgovaraju sa poljoprivrednicima pre nego što budu predloženi i doneti ključni zakoni i mere u agraru.
Smatramo, rekao je predsednik Upravnog odbora Asocijacije poljoprivrednika Miroslav Kiš, da poljoprivredni proizvođači u Srbiji ne bi smeli da dobiju subvencije manje nego što su dobijali do sada, a to je oko 14.000 dinara po hektaru, kako bi bili konkurentni i obezbedili prehrambenu sigurnost naše z\emlje.
Predsednik kluba "Sto plus" Vojislav Malešev je istakao da su posle donošenja Zakona o državno poljoprivrednom zemljištu, pre šest godina, mnogi poljoprivrednici uzeli dugoročne kredite, radi nabavke poljoprivrednih mašina, računajucina zakup državno poljoprivrednog zemljišta.
Upozoravajući na to da je u međuvremenu dosta državnog zemljišta "prevođeno u društveno, pa potom prodato i postalo privatno, pogotovo u građevinskim zonama", on je naglasio da bi te pojave trebalo ispitati.
Proizvođač iz Crepaje Miroslav Grubanov rekao je da se poljoprivrednici južnog Banata zalažu za to da se državno zemljište ne prodaje strancima, nego srpskim seljacima.
On je rekao da će od ukupno 400.000 hektara državno-poljoprivrednog zemljišta, kada se izuzme ono koje je predmet restitucije, ostati 300.000 hektara, koje bi onda trebalo da bude prodato domaćim, pre svega malim i srednjim poljoprivrednim proizvođačima, po 20 hektara na dugoročne kredite na 20 godina.
Tako bi najmanje 15.000 domacinstava, osiguralo svoju budućnost, rekao je Grubanov i dodao da se poljoprivredna udruženja u južnom Banatu zalažu za suvencije isključivo po hektaru.
U razgovoru sa novinariama, ocenjeno je i da predloženi agrarni budžet za iduću godinu, koji će kako je rečeno biti manji od 41 milijardu dinara, ne odgovara potrebama poljoprivrednika, niti je u skladu sa predizbornim obećanjima stranaka, koji vode poljoprivredu i finansije Srbije, da će agrarni budžet biti najmanje pet odsto ukupnog republičkog budžeta.
(agencije/MONDO, Foto: Beta/Press služba Vlade Srbije)
''Među tim kombinatima bila bi i Poljoprivredna korporacija Beograd (PKB), tako da bi aranžman sa privrednicima iz UAE ostao kompletan'', rekao je Dinkić dodajući da PKB državi duguje tri milijarde dinara i da bi se na taj način zadovoljili interesi i države i kombinata i investitora.
Dinkić je kazao da je srpskoj poljoprivredi potreban novac, a da je predloženi aranžman sa UAE povoljan zbog predloženog načina plaćanja.
''Oni bi nam dali novac za izgradnju kanalske mreže za navodnjavanje, a bilo bi im plaćeno u hrani'', rekao je Dinkić dodajući da na taj način i poljoprivrednici dobijaju kupce koji su sigurne platiše.
On je kazao da je o ideji da se ponude kombinati koji su u državnom vlasništvu, među kojima je i PKB, razgovarao i sa gradonačelnikom Beograda Draganom Djilasom.
Potpredsednik vlade Vojvodine i pokrajinski sekretar za poljoprivredu Goran Ješić izjavio je danas da je državno-poljoprivredno zemljište koje su koristili poljoprivredni kombinati u stečaju isključeno iz pregovora, odnosno sporazuma vlade Srbije i budućih arapskih investitora u domaći agrar.
Posle reagovanja poljoprivrednih udruženja, povodom dogovora predstavnika vlade Srbije sa budućim investitorima iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, iz tog predloga isključeno je oko 10.000 hektara zemljišta, koje je koristilo 11 ili 12 poljoprivrednih kombinata koji su u stečaju ili je u toku njihova sanacija posle prestrukturiranja, rekao je Ješić na konferenciji za novinare.
Napominjući da ne zna šta je dogovoreno sa arapskim investitorima, on je istakao da je u jutrošnjem privatnom razgovoru sa ministrom finansija i privrede Mlađanom Dinkićem čuo da se poljoprivredno zemljište, koje su koristili ti kombinati, izuzima iz pregovora.
Time se kako je ocenio Ješić, odustalo od kršenja zakona u toj oblasti.
Ješić je objasnio da će predmet razgovora sa budućim investitorima ostati kapital iz preduzeća, a da će državno poljoprivredno zemljište biti vraćeno opštinama, koje će ga dati na licitaciju za korišćenje, odnosno obrađivanje.
On je ukazao na različite zloupotrebe tog zemljišta u proteklom periodu, zbog neplaćanja zakupa, čime su oštećeni državni lokalni budžeti, kao i to da znatne površine tog zemljište, obrađuju "ljudi protiv kojih su podignute ozbiljne optužnice".
Na pres konferenciji, na kojoj su učestovali i predstavnici poljoprivrednih udruženja, upućen je apel ministarstvima poljoprivrede i finansija da razgovaraju sa poljoprivrednicima pre nego što budu predloženi i doneti ključni zakoni i mere u agraru.
Smatramo, rekao je predsednik Upravnog odbora Asocijacije poljoprivrednika Miroslav Kiš, da poljoprivredni proizvođači u Srbiji ne bi smeli da dobiju subvencije manje nego što su dobijali do sada, a to je oko 14.000 dinara po hektaru, kako bi bili konkurentni i obezbedili prehrambenu sigurnost naše z\emlje.
Predsednik kluba "Sto plus" Vojislav Malešev je istakao da su posle donošenja Zakona o državno poljoprivrednom zemljištu, pre šest godina, mnogi poljoprivrednici uzeli dugoročne kredite, radi nabavke poljoprivrednih mašina, računajucina zakup državno poljoprivrednog zemljišta.
Upozoravajući na to da je u međuvremenu dosta državnog zemljišta "prevođeno u društveno, pa potom prodato i postalo privatno, pogotovo u građevinskim zonama", on je naglasio da bi te pojave trebalo ispitati.
Proizvođač iz Crepaje Miroslav Grubanov rekao je da se poljoprivrednici južnog Banata zalažu za to da se državno zemljište ne prodaje strancima, nego srpskim seljacima.
On je rekao da će od ukupno 400.000 hektara državno-poljoprivrednog zemljišta, kada se izuzme ono koje je predmet restitucije, ostati 300.000 hektara, koje bi onda trebalo da bude prodato domaćim, pre svega malim i srednjim poljoprivrednim proizvođačima, po 20 hektara na dugoročne kredite na 20 godina.
Tako bi najmanje 15.000 domacinstava, osiguralo svoju budućnost, rekao je Grubanov i dodao da se poljoprivredna udruženja u južnom Banatu zalažu za suvencije isključivo po hektaru.
U razgovoru sa novinariama, ocenjeno je i da predloženi agrarni budžet za iduću godinu, koji će kako je rečeno biti manji od 41 milijardu dinara, ne odgovara potrebama poljoprivrednika, niti je u skladu sa predizbornim obećanjima stranaka, koji vode poljoprivredu i finansije Srbije, da će agrarni budžet biti najmanje pet odsto ukupnog republičkog budžeta.
(agencije/MONDO, Foto: Beta/Press služba Vlade Srbije)
