Srbija želi saradnju sa MMF ukoliko oni žele da podrže naš program strukturnih reformi, ali bez uslovljavanja, izjavio je ministar finansija Dinkić.
Poseta MMF-a najavljena je za utorak a Srbija se po okončanju pregovora nada zaključenju novog, po mišljenju velike većine stručnjaka, veoma neophodnog aranžmana.
Tema predstoječih razgovora biće plan srednjeročnih strukturnih reformi, da zajedno utvrdimo taj plan, jer je važno da Srbija smanji svoj dug i izvrši strukturne reforme, rekao je ministar finansija i privrede Mlađan Dinkić na predavanju studentima ekonomije na Zlatiboru.
Posle ove posete misije, koja će trajati relativno kratko, svega sedam dana, očekujemo pregovarčku misiju oko eventualnog novog aranzmana, najavio je Dinkić. On veruje, kako je rekao, da će to biti krajem januara ili početkom februara.
Dinkić smatra da Srbija može i bez MMF, i da je to već pokazala.
"Ukoliko MMF želi da podrži naš program strukturnih i fiskalnih reformi, mi hoćemo da idemo sa njima u aranžman, ali da tu ne budu nikakva uslovljavanja, zaključio je Dinkić.
Stručnjak za međunarodne finansije Dejan Jovović istakao je da je MMF restriktivna, međunarodna finansijska institucija, koja posmatra odgovarajuće parametre, ima svoje šablone, koji se pre svega odnose na potrebu smanjenja javne potrošnje, odnosno smanjenje budžetskog deficita i javnog duga.
"MMF će, kad bude došao, pre svega zanimati taj ekonomski aspekt, a ne razvojna komponenta", kaže Jovović.
Prema njegovim rečima, u novembru će doći neka vrsta tehničke misije, a onda bi početkom iduće godine trebalo da usledi nastavak pregovora.
"Ja očekujem da u prvom kvartalu naredne godine postignemo dogovor o aražmanu sa MMF-om, verovatno stend baj aražman, videćemo samo na koji period", naveo je Jovović.
Kako je objasnio, aranžman sa MMF-om je značajan jer Srbija time dobija odgovarajući kredibilitet u međunarodnim razmerama, odnosno u očima stranih kreditora koji posmatraju sve ono što Fond dogovori.
"Imamo veoma mali priliv stranih investicija i zaključenje aranžmana bi bilo pozitivan signal za strane investitore, da dođu da više investiraju u Srbiju", rekao je Jovović.
Ekonomista Ljubomir Madžar istakao je da MMF ima dva opšta uslova, a to su smanjenje deficita u budžetu i ograničenje daljeg rasta javnog duga.
"Oni su i ranije na tome insistirali, i to je zapravo rezultanta mnogih drugih stvari koje se rade u našoj ekonomskoj politici", naveo je Madžar.
"Pored toga, oni će verovatno ići i nešto detaljnije, i pretpostavljam da će biti govora o platama u javnom sektoru, koje su znatno veće od plata u privatnom sektoru", istakao je on.
Prema rečima Madžara, verovatno će biti govora i o subvencijama, "budući da naša država daje veliki broj različitih subvencija, od kojih su mnoge ekonomski potpuno neopravdane, i nema nikakvih izgleda da iz njih proisteknu neki korisni privredni efekti".
"Verujem da će biti govora i o našim lokalnim finansijama, koje su se pomalo otele kontroli, i tu će opet biti mesta insistiranju na ograničavanju rashoda, posebno na ograničavanju ekspanzije zaposlenosti u lokalnim samoupravama", naveo je on.
Kako je naglasio Madžar, opštine su preraspodelom republičkih sredstava dobile znatan novac, koji nisu upotrebile za ulaganja i obavljanje nekih korisnih privrednih funkcija, nego su povećale broj radnih mesta, "i na taj način uhlebile jedan broj stranačkih funkcionera".
"Dakle, biće govora o ukupnim rashodima, ali će biti govora i o strukturi tih rashoda, uključujuci verovatno i prosvetu i zdravstvo, gde je dobar broj ustanova neracionalno organizovan, i gde se koristi više novca, nego što bi to trebalo".
(MONDO/agencije, foto Beta/Min. finansija)
Tema predstoječih razgovora biće plan srednjeročnih strukturnih reformi, da zajedno utvrdimo taj plan, jer je važno da Srbija smanji svoj dug i izvrši strukturne reforme, rekao je ministar finansija i privrede Mlađan Dinkić na predavanju studentima ekonomije na Zlatiboru.
Posle ove posete misije, koja će trajati relativno kratko, svega sedam dana, očekujemo pregovarčku misiju oko eventualnog novog aranzmana, najavio je Dinkić. On veruje, kako je rekao, da će to biti krajem januara ili početkom februara.
Dinkić smatra da Srbija može i bez MMF, i da je to već pokazala.
"Ukoliko MMF želi da podrži naš program strukturnih i fiskalnih reformi, mi hoćemo da idemo sa njima u aranžman, ali da tu ne budu nikakva uslovljavanja, zaključio je Dinkić.
Stručnjak za međunarodne finansije Dejan Jovović istakao je da je MMF restriktivna, međunarodna finansijska institucija, koja posmatra odgovarajuće parametre, ima svoje šablone, koji se pre svega odnose na potrebu smanjenja javne potrošnje, odnosno smanjenje budžetskog deficita i javnog duga.
"MMF će, kad bude došao, pre svega zanimati taj ekonomski aspekt, a ne razvojna komponenta", kaže Jovović.
Prema njegovim rečima, u novembru će doći neka vrsta tehničke misije, a onda bi početkom iduće godine trebalo da usledi nastavak pregovora.
"Ja očekujem da u prvom kvartalu naredne godine postignemo dogovor o aražmanu sa MMF-om, verovatno stend baj aražman, videćemo samo na koji period", naveo je Jovović.
Kako je objasnio, aranžman sa MMF-om je značajan jer Srbija time dobija odgovarajući kredibilitet u međunarodnim razmerama, odnosno u očima stranih kreditora koji posmatraju sve ono što Fond dogovori.
"Imamo veoma mali priliv stranih investicija i zaključenje aranžmana bi bilo pozitivan signal za strane investitore, da dođu da više investiraju u Srbiju", rekao je Jovović.
Ekonomista Ljubomir Madžar istakao je da MMF ima dva opšta uslova, a to su smanjenje deficita u budžetu i ograničenje daljeg rasta javnog duga.
"Oni su i ranije na tome insistirali, i to je zapravo rezultanta mnogih drugih stvari koje se rade u našoj ekonomskoj politici", naveo je Madžar.
"Pored toga, oni će verovatno ići i nešto detaljnije, i pretpostavljam da će biti govora o platama u javnom sektoru, koje su znatno veće od plata u privatnom sektoru", istakao je on.
Prema rečima Madžara, verovatno će biti govora i o subvencijama, "budući da naša država daje veliki broj različitih subvencija, od kojih su mnoge ekonomski potpuno neopravdane, i nema nikakvih izgleda da iz njih proisteknu neki korisni privredni efekti".
"Verujem da će biti govora i o našim lokalnim finansijama, koje su se pomalo otele kontroli, i tu će opet biti mesta insistiranju na ograničavanju rashoda, posebno na ograničavanju ekspanzije zaposlenosti u lokalnim samoupravama", naveo je on.
Kako je naglasio Madžar, opštine su preraspodelom republičkih sredstava dobile znatan novac, koji nisu upotrebile za ulaganja i obavljanje nekih korisnih privrednih funkcija, nego su povećale broj radnih mesta, "i na taj način uhlebile jedan broj stranačkih funkcionera".
"Dakle, biće govora o ukupnim rashodima, ali će biti govora i o strukturi tih rashoda, uključujuci verovatno i prosvetu i zdravstvo, gde je dobar broj ustanova neracionalno organizovan, i gde se koristi više novca, nego što bi to trebalo".
(MONDO/agencije, foto Beta/Min. finansija)
