Rast inflacije u Srbiji koja je u ovom trenutku dostigla 12,7 odsto u 2012. može biti obuzdana snažnom fiskalnom restrikcijom i smanjenjem javne potrošnje, unapređenjem konkurencije i oživljavanjem proizvodnje kroz stvaranje dodate vrednosti, tvrde stručnjaci.

Ekonomista Ljubomir Madžar rekao je Tanjugu da na rast inflacije u Srbiji najveći uticaj imaju jaka fiskalna ekspanzija, nepovoljna poljoprivedna godina i rast cena hrane zbog suše, kao i poskupljenje uvoznih proizvoda.

"Imamo jako ekspanzivnu fiskalnu politiku, a restriktivnu monetarnu politiku. Ta fiskalna ekspanzija snažno potiskuje cene naviše, a monetarna politika to ograničava i suzbija koliko može, ali su njene moći ograničene", objasnio je Madžar, univerzitetski profesor.

Prema Madžaru, nije iznenađenje što u zemlji gde javna potrošnja predstavlja skoro polovinu bruto domaćeg proizvoda (BDP), cene stalno rastu.

Madžar je naglasio da je za obuzdavanje inflacije neophodna "snažna fiskalna restrikcija što predlaže Fisklani savet, a što će sigurno tražiti i Međunarodni monetrani fond, da obuzdamo javnu potrošnju, posebno plate u javnom sektoru."

Profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu Ljubodrag Savić rekao je Tanjugu da je ove godine Statistički zavod posle duže vremena prvi put realno prikazao stopu inflacije.

"To ne znači da je ona ove godine spekatakularno viša nego prethodnih godina nego je samo poštenije obračunata", kazao je Savić.

Prema Saviću, u narednom periodu treba stvoriti uslove za dolazak u Srbiju velikih trgovinskih lanaca, jer je trenutno konkurencija veoma slaba.

"To je ključni razlog zbog čega dolazi do situacije da trgovci formiraju cene kako hoće. Druga loša okolnost je što su neki od trgovaca istovremeno i proizvodači i kontrolišu praktično celokupan proces i prozivodnje i trgovine pa mogu nesmetano da dižu cene do nivoa koji im odgovara", mišljenja je Savić.

Po Saviću, Vlada Srbije mora, posredstvom Komisije za zaštitu konkurencije, da učini više nego do sada i ozbiljnije se bori protiv onih koji praktično formiraju cene kako im odgovara.

Direktor Instituta za ekonomiku poljoprivrede Drago Cvijanović ukazao je da je lek za viskou stopu inflacije ulaganje u sve profitabilne privredne grane kao što su poljoprivreda, prehrana, energetika.

Kada budemo ulagali u te oblasti, proizvodili i stvarali višak vrednosti tek tada ćemo obuzdati i inflaciju, tvrdi Cvijanović.

Ekspert u Privrednoj komori Srbije (PKS) Vojislav Stanković je mišljenja da su cene hrane u Srbiji dostigle maksimum i da do početka 2013. neće imati veći uticaj na kretanje potrošačkih cena.

Značajniji uticaj na inflaciji imaće kontrolisane cene pod ingerencijom države i loklanih samouprava, ocenio je Stanković za Tanjug i dodao da bi inflacija do kraja godine trebalo da iznosi oko 13 odsto.

Goran Kovačević iz Unije poslodavaca Srbije je kazao da cene u Srbiji rastu zbog prekomerne javne potrošnje i monopolskog položaja određenih privatnih i javnih preduzeća.

"Jedino sidro koje drži cene jeste kupovna moć stanovništva, a to je najjadniji način održavanja cena", rekao je Kovačević na sednici Udruženja PKS za trgovinu.

Potrošačke cene proizvoda i usluga u oktobru su u proseku povećane za 2,8 odsto u odnosu na septembar, dok su u odnosu na decembar 2011. porasle za 12,7 odsto, saopštio je Republički zavod za statistiku.

Posmatrano po glavnim grupama proizvoda, u oktobru je najveći rast cena u odnosu na prethodni mesec zabeležen u grupi alkoholna pića i duvan - za 11,1odsto, slede rekreacija i kultura sa rastom od 4,3 odsto, hrana i bezalkoholna pića sa 3,1 odsto.

Troškovi za stan, vodu, električnu energiju, gas i druga goriva povećani su za 2,2 odsto, a za nameštaj, pokućstvo i tekuće održavanje stana 1,9 odsto.

Komunikacije i odeća i obuća poskupeli su za po 1,5 odsto, restorani i hoteli za 1,1odsto.

Cene ostalih proizvoda i usluga nisu se bitnije menjale.

Indeksi potrošačkih cena se definišu kao mera prosečne promene maloprodajnih cena robe i usluga koje se koriste za ličnu potrošnju.

(Tanjug, ilustracija: grafikon NBS)