Izgradnja "Južnog toka" kroz Srbiju počeće oko 20. decembra, izjavio je večeras u Novom Sadu generalni direktor "Srbijagasa" Dušan Bajatović.
On je najavio da bi ovdašnje deonice gasovoda mogle da grade nemačke i srpske kompanije u zajedničkom konzorcijumu.
Generalni direktor je Bajatović novinarima, pre sastanka sa ambasadorom Nemačke u Srbiji Hajncom Vilhelmom kazao da rukovodstvo "Srbijagasa" već razgovara sa nekim nemačkim kompanijama, poput "Simensa", o opremanju i izgradnji "Južnog toka" kroz Srbiju.
"Računamo na tehnološko znanje koje možemo da dobijemo od nemačkih preduzeća, kao i na kreditne linije banaka iz te zemlje", precizirao je Bajatović.
Bajatović je naglasio da "Srbijagas" ima odlične kontakte sa nemačkim energetskim kompanijama i dodao da se ovih dana očekuje i realizacija finansijskog aramnžmana sa "Dojče" bankom.
Bajatović je istakao da je Nemačka jedan od najznačajnihih ekonomskih i političkih partnera Srbije koja iz takve saradnje može da ima koristi u budućnosti.
"Nemačka je i jedan od najvećih i najvažnijih ekonomskih partnera Srbije i sa tom zemljom nas vežu zajednička interesovanja, ne samo u energetici, već i u oblasti razvoja Dunavske strategije i saradnja u naučno-tehnološkom domenu", napomenuo je Bajatović.
Ambasador Vilhelm je izrazio očekivanje da će nemačke kompanije moći da sarađuju sa ovdašnjim firmama na izgradnji gasovoda "Juzni tok" kroz Srbiju.
Vilhelm je podsetio da već postoji dobra saradnja između enegretskih preduzeća Srbije i Nemačke - EPS i RWE, koje su nedavno potpisale Memorandum o razumevanju za izgradnju termoelektrane u Obrenovcu.
Nemački ambasador je izrazio nadu da će ta saradnja biti produbljena u budućnosti i da će Memorandum o razumevanju prerasti u ugovor za realizaciju projekta u Obrenovcu. Izvršni direktor "Gasproma" Aleksej Miler je ove sedmice potvrdio da će izgradnja "Južnog toka" početi 7. decembra i da će prve količine ruskog gasa poteći u zapadnu Evropu 2015. godine.
Projekat predviđa da "Južni tok", u dužini od 3.600 kilometara (km), ide kopnenim putem, od nalazišta gasa u Rusiji do ruskog dela crnomorske obale, u okolini grada Novorosijska. Nakon toga, gasovod ide po dnu Crnog mora, u dužini od 900 km, do bugarske obale, a zatim kopeninim putem ka granici Srbije.
Ceo projekat trebalo bi u prvoj fazi, do kraja 2015, da osigura godišnji transport oko 32 do 33 milijarde kubnih metara (m3) prirodnog gasa do potrošača u južnoj Evropi, a dve godine kasnije, kada bude pušten u rad i drugi cevovod, dvostruko veću količinu tog energenta.
U gradnju "Južnog toka" biće uloženo, prema najnovijim procenama, oko 24 milijarde evra. Kapacitet gasovoda kroz Srbiju iznosiće oko 40 milijardi m3 gasa godišnje, a očekuje se da će u u njoj biti čvorište za snabdevanje regiona gasom, ka Republici Srpskoj, Mađarskoj, Sloveniji, Austriji, a možda i dalje.
Projekat trase "Južnog toka" kroz Srbiju je najveći investicioni projekat u poslednjih šest decenija i njegova vrednost, samo za izgradnju, procenjuje se na oko dve milijarde evra.
Akcionari "Južnog toka" su ruski "Gasprom" koji ima polovinu vlasništva u zajedničkom preduzeću, a drugu polovinu poseduju italijanski ENI, francuski EDF i nemački BASF.
(Tanjug Foto Beta Arhiva)
Generalni direktor je Bajatović novinarima, pre sastanka sa ambasadorom Nemačke u Srbiji Hajncom Vilhelmom kazao da rukovodstvo "Srbijagasa" već razgovara sa nekim nemačkim kompanijama, poput "Simensa", o opremanju i izgradnji "Južnog toka" kroz Srbiju.
"Računamo na tehnološko znanje koje možemo da dobijemo od nemačkih preduzeća, kao i na kreditne linije banaka iz te zemlje", precizirao je Bajatović.
Bajatović je naglasio da "Srbijagas" ima odlične kontakte sa nemačkim energetskim kompanijama i dodao da se ovih dana očekuje i realizacija finansijskog aramnžmana sa "Dojče" bankom.
Bajatović je istakao da je Nemačka jedan od najznačajnihih ekonomskih i političkih partnera Srbije koja iz takve saradnje može da ima koristi u budućnosti.
"Nemačka je i jedan od najvećih i najvažnijih ekonomskih partnera Srbije i sa tom zemljom nas vežu zajednička interesovanja, ne samo u energetici, već i u oblasti razvoja Dunavske strategije i saradnja u naučno-tehnološkom domenu", napomenuo je Bajatović.
Ambasador Vilhelm je izrazio očekivanje da će nemačke kompanije moći da sarađuju sa ovdašnjim firmama na izgradnji gasovoda "Juzni tok" kroz Srbiju.
Vilhelm je podsetio da već postoji dobra saradnja između enegretskih preduzeća Srbije i Nemačke - EPS i RWE, koje su nedavno potpisale Memorandum o razumevanju za izgradnju termoelektrane u Obrenovcu.
Nemački ambasador je izrazio nadu da će ta saradnja biti produbljena u budućnosti i da će Memorandum o razumevanju prerasti u ugovor za realizaciju projekta u Obrenovcu. Izvršni direktor "Gasproma" Aleksej Miler je ove sedmice potvrdio da će izgradnja "Južnog toka" početi 7. decembra i da će prve količine ruskog gasa poteći u zapadnu Evropu 2015. godine.
Projekat predviđa da "Južni tok", u dužini od 3.600 kilometara (km), ide kopnenim putem, od nalazišta gasa u Rusiji do ruskog dela crnomorske obale, u okolini grada Novorosijska. Nakon toga, gasovod ide po dnu Crnog mora, u dužini od 900 km, do bugarske obale, a zatim kopeninim putem ka granici Srbije.
Ceo projekat trebalo bi u prvoj fazi, do kraja 2015, da osigura godišnji transport oko 32 do 33 milijarde kubnih metara (m3) prirodnog gasa do potrošača u južnoj Evropi, a dve godine kasnije, kada bude pušten u rad i drugi cevovod, dvostruko veću količinu tog energenta.
U gradnju "Južnog toka" biće uloženo, prema najnovijim procenama, oko 24 milijarde evra. Kapacitet gasovoda kroz Srbiju iznosiće oko 40 milijardi m3 gasa godišnje, a očekuje se da će u u njoj biti čvorište za snabdevanje regiona gasom, ka Republici Srpskoj, Mađarskoj, Sloveniji, Austriji, a možda i dalje.
Projekat trase "Južnog toka" kroz Srbiju je najveći investicioni projekat u poslednjih šest decenija i njegova vrednost, samo za izgradnju, procenjuje se na oko dve milijarde evra.
Akcionari "Južnog toka" su ruski "Gasprom" koji ima polovinu vlasništva u zajedničkom preduzeću, a drugu polovinu poseduju italijanski ENI, francuski EDF i nemački BASF.
(Tanjug Foto Beta Arhiva)
