Ušteđevina, pozajmice od kumova i prijatelja najčešće je kapital kojim privrednici u Srbiji započinju posao, objavio je RTS.
Novca, i to onog povoljnog, nikada dovoljno, a posebno teško do njega dolaze mala i srednja preduzeća. To pokazuje iskustvo, ali i studija Američke agencije za međunarodnu pomoć, USAID, prema kojoj svako treće malo preduzeće dođe do bankarskog zajma. Date su i konretne preporuke kako da se pomogne takvim preduzećima.
Ušteđevina, pozajmice od kumova i prijatelja - to je najčešće kapital kojim privrednici u Srbiji započinju posao. Od 10 kompanija, samo četiri uspeju da dođu do bankarske pozajmice i to ne svojom voljom.
Andreja Brkić iz "Klinike Nova" kaže da su uslovi za dobijanje kredita jako teški.
"Ja u poslednje vreme nisam čuo nijednu banku da mi je tražila biznis plan, da bi sagledala šta mi to hoćemo da uradimo, u kom smeru hoćemo da se razvijamo, već samo gledaju bilanse stanja, koliko postojimo", kaže Brkić.
Bankari odgovaraju da sve zavisi od slučaja do slučaja, ali da se od nekih pravila u odobravanju kredita mora poći.
Frederik Kuan iz Sosijete ženeral banke kaže da banke treba da daju svoj doprinos i da izađu u susret malim i srednjim preduzećima, jer i banke žele da taj segment privrede raste.
"Međutim, od takvih klijenata očekujemo da budu organizovani, informisani i da nam dostave dokumeta o poslovanju. Samo na osnovu toga mi možemo da znamo ko su i šta su i koga možemo da finansiramo", kaže Kuan.
Istina je, čini se na sredini, tako bar pokazuje istraživanje USAID-a o iskustvima privrednika, a na osnovu njih su dali preporuke kako da male firme lakše dođu do novca.
Entoni Sinkler iz Američke agencije za međunarodnu pomoć kaže da je najvažnije da se sagledaju ugovorni odnosi o kreditiranju i da se razmotri uticaj procedura na cenu kredita.
"Potrebno je i dodatno ohrabrenje malim preduzećima - da to pitanje postave pred bankare kako bi u obostranom interesu došli do povoljnih kredita. Tu se, svakako, očekuje i podrška države tržišnim rešenjima", kaže Sinkler.
Od države stižu dva obećanja - da će iduće godine kod Evropske investicione banke garantovati za kreditiranje malih i srednjih preduzeća u visini od pola milijarde evra i drugo - da će smanjiti rizik zemlje kako bi ti krediti bili jeftiniji.
"Našu lošu ekonomsku politiku praktično kroz taj rizik plaćaju mala i srednja preduzeća, to je ono što mi možemo da uradimo i nadam se da ćemo u tome biti uspešni", kaže državni sekretar Ministarstva finansija Vlajko Senić.
Ukoliko se ništa ne promeni, 80 odsto preduzeća nastaviće da posluje na lokalu, o širenju i izvozu mogu samo da maštaju, a mnoga neće biti ni osnovana, navodi RTS.
(MONDO/Ilustracija: Guliver/Getty Images)
Ušteđevina, pozajmice od kumova i prijatelja - to je najčešće kapital kojim privrednici u Srbiji započinju posao. Od 10 kompanija, samo četiri uspeju da dođu do bankarske pozajmice i to ne svojom voljom.
Andreja Brkić iz "Klinike Nova" kaže da su uslovi za dobijanje kredita jako teški.
"Ja u poslednje vreme nisam čuo nijednu banku da mi je tražila biznis plan, da bi sagledala šta mi to hoćemo da uradimo, u kom smeru hoćemo da se razvijamo, već samo gledaju bilanse stanja, koliko postojimo", kaže Brkić.
Bankari odgovaraju da sve zavisi od slučaja do slučaja, ali da se od nekih pravila u odobravanju kredita mora poći.
Frederik Kuan iz Sosijete ženeral banke kaže da banke treba da daju svoj doprinos i da izađu u susret malim i srednjim preduzećima, jer i banke žele da taj segment privrede raste.
"Međutim, od takvih klijenata očekujemo da budu organizovani, informisani i da nam dostave dokumeta o poslovanju. Samo na osnovu toga mi možemo da znamo ko su i šta su i koga možemo da finansiramo", kaže Kuan.
Istina je, čini se na sredini, tako bar pokazuje istraživanje USAID-a o iskustvima privrednika, a na osnovu njih su dali preporuke kako da male firme lakše dođu do novca.
Entoni Sinkler iz Američke agencije za međunarodnu pomoć kaže da je najvažnije da se sagledaju ugovorni odnosi o kreditiranju i da se razmotri uticaj procedura na cenu kredita.
"Potrebno je i dodatno ohrabrenje malim preduzećima - da to pitanje postave pred bankare kako bi u obostranom interesu došli do povoljnih kredita. Tu se, svakako, očekuje i podrška države tržišnim rešenjima", kaže Sinkler.
Od države stižu dva obećanja - da će iduće godine kod Evropske investicione banke garantovati za kreditiranje malih i srednjih preduzeća u visini od pola milijarde evra i drugo - da će smanjiti rizik zemlje kako bi ti krediti bili jeftiniji.
"Našu lošu ekonomsku politiku praktično kroz taj rizik plaćaju mala i srednja preduzeća, to je ono što mi možemo da uradimo i nadam se da ćemo u tome biti uspešni", kaže državni sekretar Ministarstva finansija Vlajko Senić.
Ukoliko se ništa ne promeni, 80 odsto preduzeća nastaviće da posluje na lokalu, o širenju i izvozu mogu samo da maštaju, a mnoga neće biti ni osnovana, navodi RTS.
(MONDO/Ilustracija: Guliver/Getty Images)
