Kredit za izgradnju železničke stanice Prokop u vrednosti 25 miliona evra odobren je na 18 godina i sa kamatom od tri odsto godišnje. Na mestu sadašnje glavne stanice možda kuvajtski poslovni centar.
Predstavnici Vlade Srbije i kuvajtskog Fonda za arapski ekonomski razvoj (KFAED) potpisali su danas u Beogradu ugovore kojima je predviđeno da taj fond Srbiji odobri kredit od 25 miliona evra za izgradnju glavne železničke stanice Prokop u Beogradu.
Ugovor o garanciji između Republike Srbije i Kuvajtskog fonada za taj projekat potpisali su u Vladi Srbije premijer Ivica Dačić i generalni direktor fonda Abdulvahab al Bader. Ugovor o zajmu između Železnica Srbije i Kuvajtskog fonda potpisali su direktor tog preduzeća Milovan Marković i al Bader.
Premijer Dačić izjavio je posle potpisivanja ugovora da je ovaj kredit samo deo neophodnih sredstava za završetak projekta Prokop. On nije želeo da precizira rokove za završetak tog projekta, ističući da je u interesu Srbije da on bude završen što pre i da lokacija na kojoj se sada nalazi glavna železnička stanica u Beogradu može da se iskoristi za mnogo profitabilnije svrhe.
Premijer je napomenuo da je Srbija ovaj kredit dobila pod veoma povoljnim uslovima sa fiksnom kamatom od tri odsto godišnje, rokom otplate od 18 godina i grejs periodom od četiri godine.
Prema rečima Dačića, ovo je samo prvi deo mogućih projekata u saradnji sa Kuvajtom, jer postoje potencijali za saradnju u oblasti poljoprivrede, građevinarstva i vojne industrije. Dačić je naveo da je obim spoljnotrgovinske razmene Srbije i Kuvajta sada zanemarljiv čak i za srpske okvire i da iznosi svega nekoliko miliona dolara.
Premijer je naglasio da je interes i želja Srbije da se odnosi Srbije i Kuvajta kao i drugih arapaskih zemalja snažno razvijaju. Al Bader je istakao da taj fond radi u mnogim zemljama sveta koje imaju poteškoće u ekonomskom razvoju i da je srećan što mogu da pomognu i Srbiji i ovaj projekat je važan u tom pravcu.
Ministar saobraćaja Milutin Mrkonjić ponudio je predstavnicima Kuvajta da na sadašnjem lokalitetu Glavne železničke stanice u Beogradu, po njenom izmeštanju i izgradnji stanice "Prokop", naprave Kuvajtski poslovni centar. Ministar Mrkonjić je rekao i da će posle dužeg zastoja izgradnja "Prokopa" biti nastavljena na proleće 2013. godine.
On je predložio da Kuvajt na lokaciji stare železničke stanice napravi poslovni centar koji bi predstavljao njihovu evropsku bazu i najbolju vezu sa svim zemljama na Starom kontinentu.
"Naša vlada najbliža je odluci da se ova ekstra lokacija iskoristi za izgradnju velikog poslovnog prostora", rekao je Mrkonjić tokom sastanka sa Al Baderom.
"Vrednost zemljišta koji pripada prvoj zoni, i ima izvanrednu konekciju sa svim vidovima saobraćaja, kao i ogromnu frekvenciju ljudi procenjuje se na 10 milijardi evra", istakao je ministar Mrkonjić prilikom prezentacije.
Pre potpisivanja Ugovora o garanciji između Srbije i Kuvajtskog fonda za arapski ekonomski razvoj za projekat železničke stanice "Prokop" Mrkonjić je kuvajtskoj delegaciji predstavio mogućnost pokretanja novog investicionog ciklusa koji bi obuhvatio izmeštanje stare železničke beogradske stanice, čijom bi se realizacijom završila i druga faza u izgradnji kompletnog železničkog čvora "Prokop".
"Veoma smo zadovoljni što ste u potpunosti razumeli značaj kompletnog završetka beogradskog železničkog čvora. Nema sumnje da će današnji ugovor u velikoj meri ubrzati završetak dugogodišnjeg projekta, koji nismo uspeli da do sada stavimo u funkciju, pre svega zbog hroničnog nedostatka sredstava", poručio je Mrkonjić predstavnicima Kuvajta.
"Završetak 'Prokopa' nije značajan samo sa Beograd, već i za poboljšanje ukupne privredne slike Srbije. Ali pošto smo, uz vašu pomoć, na korak da završimo prvu fazu, želim da nam ponudim da učestvujete i u nastavku ovog veoma velikog projekta".
"Radi se o izmeštanju stare železničke stanice, u ekstra gradskoj zoni, koja zauzima preko 86 hektara, i po svim evropskim kriterijumima i parametrima predstavlja ogromni potencijal za investiranje", rekao je Mrkonjić.
Al Bader je istakao da Kuvajt ima mogućnost i raznovrsne modele da sarađuje sa Srbijom i na ovom projektu i da ostvari zajednički interes.
"To bi bio sasvim prirodan i logičan nastavak posla sa čijom smo konkretizacijom počeli danas. Spremite sve projekte vezane za izmeštanje stare železničke stanice, i mi ćemo veoma seriozno i krajnje ozbiljno razmotriti vaše konkretne predloge", kazao je on.
Kroz Beogradski železnički čvor, čiji je deo Prokop, prolaze međunarodne magistralne pruge koje preko Beograda povezuju Pariz sa Istanbulom, Budimpeštu sa Atinom i Bukurešt sa Barom. Na železničkoj stanici Prokop treba opremiti preostala peronska stajališta i podići gornji sprat stanice na kome će se nalaziti komercijalni centar.
Stanica Beograd centar danas opslužuje prigradsku železnicu Beovoz i gradsku železnicu BG voz, dok međumesni i međunarodni polasci kreću sa Glavne železnicke stanice. Gradnja Prokopa je počela 1977. godine, ali je ubrzo prekinuta zbog nedostatka finansijskih sredstava, zatim je 1990-ih nastavljena i prekinuta ponovo 2000. godine.
Na tenderu 2005. je pobedio mađarski "Trigranit" sa kojim su pregovori prekinuti, jer je između ostalog tražio da mu bude ustupljeno pravo gradnje na mestu sadašnje železničke stanice, odnosno u Savskom amfiteatru. Beogradski čvor predstavlja centar železnicke mreže Srbije na kojoj ima ključnu ulogu u odvijanju železničkog saobraćaja.
(Tanjug)
Ugovor o garanciji između Republike Srbije i Kuvajtskog fonada za taj projekat potpisali su u Vladi Srbije premijer Ivica Dačić i generalni direktor fonda Abdulvahab al Bader. Ugovor o zajmu između Železnica Srbije i Kuvajtskog fonda potpisali su direktor tog preduzeća Milovan Marković i al Bader.
Premijer Dačić izjavio je posle potpisivanja ugovora da je ovaj kredit samo deo neophodnih sredstava za završetak projekta Prokop. On nije želeo da precizira rokove za završetak tog projekta, ističući da je u interesu Srbije da on bude završen što pre i da lokacija na kojoj se sada nalazi glavna železnička stanica u Beogradu može da se iskoristi za mnogo profitabilnije svrhe.
Premijer je napomenuo da je Srbija ovaj kredit dobila pod veoma povoljnim uslovima sa fiksnom kamatom od tri odsto godišnje, rokom otplate od 18 godina i grejs periodom od četiri godine.
Prema rečima Dačića, ovo je samo prvi deo mogućih projekata u saradnji sa Kuvajtom, jer postoje potencijali za saradnju u oblasti poljoprivrede, građevinarstva i vojne industrije. Dačić je naveo da je obim spoljnotrgovinske razmene Srbije i Kuvajta sada zanemarljiv čak i za srpske okvire i da iznosi svega nekoliko miliona dolara.
Premijer je naglasio da je interes i želja Srbije da se odnosi Srbije i Kuvajta kao i drugih arapaskih zemalja snažno razvijaju. Al Bader je istakao da taj fond radi u mnogim zemljama sveta koje imaju poteškoće u ekonomskom razvoju i da je srećan što mogu da pomognu i Srbiji i ovaj projekat je važan u tom pravcu.
Ministar saobraćaja Milutin Mrkonjić ponudio je predstavnicima Kuvajta da na sadašnjem lokalitetu Glavne železničke stanice u Beogradu, po njenom izmeštanju i izgradnji stanice "Prokop", naprave Kuvajtski poslovni centar. Ministar Mrkonjić je rekao i da će posle dužeg zastoja izgradnja "Prokopa" biti nastavljena na proleće 2013. godine.
On je predložio da Kuvajt na lokaciji stare železničke stanice napravi poslovni centar koji bi predstavljao njihovu evropsku bazu i najbolju vezu sa svim zemljama na Starom kontinentu.
"Naša vlada najbliža je odluci da se ova ekstra lokacija iskoristi za izgradnju velikog poslovnog prostora", rekao je Mrkonjić tokom sastanka sa Al Baderom.
"Vrednost zemljišta koji pripada prvoj zoni, i ima izvanrednu konekciju sa svim vidovima saobraćaja, kao i ogromnu frekvenciju ljudi procenjuje se na 10 milijardi evra", istakao je ministar Mrkonjić prilikom prezentacije.
Pre potpisivanja Ugovora o garanciji između Srbije i Kuvajtskog fonda za arapski ekonomski razvoj za projekat železničke stanice "Prokop" Mrkonjić je kuvajtskoj delegaciji predstavio mogućnost pokretanja novog investicionog ciklusa koji bi obuhvatio izmeštanje stare železničke beogradske stanice, čijom bi se realizacijom završila i druga faza u izgradnji kompletnog železničkog čvora "Prokop".
"Veoma smo zadovoljni što ste u potpunosti razumeli značaj kompletnog završetka beogradskog železničkog čvora. Nema sumnje da će današnji ugovor u velikoj meri ubrzati završetak dugogodišnjeg projekta, koji nismo uspeli da do sada stavimo u funkciju, pre svega zbog hroničnog nedostatka sredstava", poručio je Mrkonjić predstavnicima Kuvajta.
"Završetak 'Prokopa' nije značajan samo sa Beograd, već i za poboljšanje ukupne privredne slike Srbije. Ali pošto smo, uz vašu pomoć, na korak da završimo prvu fazu, želim da nam ponudim da učestvujete i u nastavku ovog veoma velikog projekta".
"Radi se o izmeštanju stare železničke stanice, u ekstra gradskoj zoni, koja zauzima preko 86 hektara, i po svim evropskim kriterijumima i parametrima predstavlja ogromni potencijal za investiranje", rekao je Mrkonjić.
Al Bader je istakao da Kuvajt ima mogućnost i raznovrsne modele da sarađuje sa Srbijom i na ovom projektu i da ostvari zajednički interes.
"To bi bio sasvim prirodan i logičan nastavak posla sa čijom smo konkretizacijom počeli danas. Spremite sve projekte vezane za izmeštanje stare železničke stanice, i mi ćemo veoma seriozno i krajnje ozbiljno razmotriti vaše konkretne predloge", kazao je on.
Kroz Beogradski železnički čvor, čiji je deo Prokop, prolaze međunarodne magistralne pruge koje preko Beograda povezuju Pariz sa Istanbulom, Budimpeštu sa Atinom i Bukurešt sa Barom. Na železničkoj stanici Prokop treba opremiti preostala peronska stajališta i podići gornji sprat stanice na kome će se nalaziti komercijalni centar.
Stanica Beograd centar danas opslužuje prigradsku železnicu Beovoz i gradsku železnicu BG voz, dok međumesni i međunarodni polasci kreću sa Glavne železnicke stanice. Gradnja Prokopa je počela 1977. godine, ali je ubrzo prekinuta zbog nedostatka finansijskih sredstava, zatim je 1990-ih nastavljena i prekinuta ponovo 2000. godine.
Na tenderu 2005. je pobedio mađarski "Trigranit" sa kojim su pregovori prekinuti, jer je između ostalog tražio da mu bude ustupljeno pravo gradnje na mestu sadašnje železničke stanice, odnosno u Savskom amfiteatru. Beogradski čvor predstavlja centar železnicke mreže Srbije na kojoj ima ključnu ulogu u odvijanju železničkog saobraćaja.
(Tanjug)
