Ako se realizuju svi projekti u oblasti energetike, Srbija će biti bogatija za 12 milijardi dolara.
Ministarka energetike Srbije Zorana Mihajlović izjavila je danas da su investicije u prioritetne projekte u energetici i zaštiti životne sredine, koje Srbije želi da realizuje, vredne između sedam i 12 milijardi evra.
Ona je na predstavljanju liste tih projekata kazala da projekcije Ministarstva pokazuju da to znači otvaranje desetina hiljada radnih mesta i da bi procene privrednog rasta mogle da budu otpimističnije kada se krene u realizaciju tih projekata.
"Plan Ministartva je da u prvih šest meseci naredne godine Srbja bude zemlja koja će početi da potpisuje ugovore o izgradnji energetskih objekata i otvarnju novih rudnih polja i da može da se pohvali da ima uređene regionale deponije i reciklažna skladišta", kazala je Mihajlovićeva.
Ona je kazala da su u knjizi obuhvaćeni svi projekti koji su u toku, ali i oni koji mogu potencijalno da budu zanimljivi za investitore.
"Prioriteti u elektroenergetici su izgradnja reverzibilne hidroelektrane Bistrica, dogovor o gradnji reverzibilne hidroelektrane Đerdap 3, Termoelektrane Nikola Tesla B3 i razvoj projekat u korišćenju biomase i mini hidroelektrana", kazala je Mihalovićeva.
Prema njenim rečima, cilj realizacije tih projekata je da se podigne stepen energetske bezbednosti, jer je Srbija energetski nebezbedna država i da živimo u zdravoj životnoj sredini.
Uslov da bi se bilo koja investicija realizovala, a Srbija je do sada bila spora, jeste zakonska regulativa, ocenila je Mihajlovićeva i dodala da ne želi da se više ponovi situacija da investitori lutaju od jednog do drugog ministarstva.
"Naš interes i cilj promocije prioritetnih projekata za investiranje u energetici i zaštiti životne sredine jesta da ne gubimo vreme", kazala je Mihajlovićeva.
Ona je najavila da će do kraja 2012. biti završena svi podzakonski akti iz energetike, sa kojima se kasnilo i po nekoliko godina. Mihajlovićeva je najavila da će Ministarstvo energetike sledeće nedelje u javnoj raspravi predstaviti Nacrt zakon o energetskoj efikasnosti. Ona je kazala da će i izmenama Zakona o energetici, koji će biti na sednici Vlade sledeće sedmice, biti uređeno da investirori koji dobiju energetske dozvole u određenom procentu urade nešto na tom projektu.
Mihajlovićeva je kazala da to znači i da će neki koji nisu ništa uradili na projektima izgubiti dozvole. Ona je najavila i da će resorno ministarstvo u prvim mesecima 2013. smanjiti broj dozvola za investitore koji treba da ulažu u energetiku sa sadašnjih 27 - na pet.
Knjiga koju je predstavilo Ministarstvo energetike, razvoja i zaštite životne sredine Srbije obuhvata oko 70 prioritentih projekta za investiranje u energetici i zaštiti životne sredine. Šef delegacije EU u Srbiji Vensan Dežer kazao je da su investicije u energetiku i zaštitu životne sredine bitne za put Srbije ka EU.
On je kazao da Srbija mora potpuno da otvori tržište u oblasti energetike i da uvede tarife koje odražavaju troškove proizvodnje. Dežer je ocenio da je to veliki izazov, ali da je neophodno i da bi se javna preduzeća, kao što su Elektroprivreda Srbije i Srbijagas, restrukturirala, obebezbedila odgovarajuća eneregetska infrastruktura i privukle nove investicije u Srbiju.
Predsednik Saveta stranih investitora u Srbiji Kostin Bork kazao je da je predstavljanje prioritetnih projekata za investiranje dobar potez, jer je to predvidiv proces za investitore. "Vide se projekti i rokovi što otvara vrata stranim investitorima u Srbiji i omogućava bržu realizaciju projekta", rekao je Bork.
On je kazao i da je veoma važno da centralne vlasti rade zajedno sa lokalnim samoupravama na primeni tih projekata jer će to omogućiti da se lakše i sa manje prepreka realizuju. Ministarka regionalnog razvoja i lokalne samouprave Verica Kalanović kazala je da se energetika i zaštita životne sredine nalaze na čelu potencijala za razvoj u regionalnim planovima.
Ona je rekla da će Srbija sarađivati i sa EU i sa Rusijom na razvoju projekata u energetici i da će sa istom posvećenostću raditi na projektima iz životne sredine i energetike.
(Beta Foto Beta Vladimir Milovanović)
Ona je na predstavljanju liste tih projekata kazala da projekcije Ministarstva pokazuju da to znači otvaranje desetina hiljada radnih mesta i da bi procene privrednog rasta mogle da budu otpimističnije kada se krene u realizaciju tih projekata.
"Plan Ministartva je da u prvih šest meseci naredne godine Srbja bude zemlja koja će početi da potpisuje ugovore o izgradnji energetskih objekata i otvarnju novih rudnih polja i da može da se pohvali da ima uređene regionale deponije i reciklažna skladišta", kazala je Mihajlovićeva.
Ona je kazala da su u knjizi obuhvaćeni svi projekti koji su u toku, ali i oni koji mogu potencijalno da budu zanimljivi za investitore.
"Prioriteti u elektroenergetici su izgradnja reverzibilne hidroelektrane Bistrica, dogovor o gradnji reverzibilne hidroelektrane Đerdap 3, Termoelektrane Nikola Tesla B3 i razvoj projekat u korišćenju biomase i mini hidroelektrana", kazala je Mihalovićeva.
Prema njenim rečima, cilj realizacije tih projekata je da se podigne stepen energetske bezbednosti, jer je Srbija energetski nebezbedna država i da živimo u zdravoj životnoj sredini.
Uslov da bi se bilo koja investicija realizovala, a Srbija je do sada bila spora, jeste zakonska regulativa, ocenila je Mihajlovićeva i dodala da ne želi da se više ponovi situacija da investitori lutaju od jednog do drugog ministarstva.
"Naš interes i cilj promocije prioritetnih projekata za investiranje u energetici i zaštiti životne sredine jesta da ne gubimo vreme", kazala je Mihajlovićeva.
Ona je najavila da će do kraja 2012. biti završena svi podzakonski akti iz energetike, sa kojima se kasnilo i po nekoliko godina. Mihajlovićeva je najavila da će Ministarstvo energetike sledeće nedelje u javnoj raspravi predstaviti Nacrt zakon o energetskoj efikasnosti. Ona je kazala da će i izmenama Zakona o energetici, koji će biti na sednici Vlade sledeće sedmice, biti uređeno da investirori koji dobiju energetske dozvole u određenom procentu urade nešto na tom projektu.
Mihajlovićeva je kazala da to znači i da će neki koji nisu ništa uradili na projektima izgubiti dozvole. Ona je najavila i da će resorno ministarstvo u prvim mesecima 2013. smanjiti broj dozvola za investitore koji treba da ulažu u energetiku sa sadašnjih 27 - na pet.
Knjiga koju je predstavilo Ministarstvo energetike, razvoja i zaštite životne sredine Srbije obuhvata oko 70 prioritentih projekta za investiranje u energetici i zaštiti životne sredine. Šef delegacije EU u Srbiji Vensan Dežer kazao je da su investicije u energetiku i zaštitu životne sredine bitne za put Srbije ka EU.
On je kazao da Srbija mora potpuno da otvori tržište u oblasti energetike i da uvede tarife koje odražavaju troškove proizvodnje. Dežer je ocenio da je to veliki izazov, ali da je neophodno i da bi se javna preduzeća, kao što su Elektroprivreda Srbije i Srbijagas, restrukturirala, obebezbedila odgovarajuća eneregetska infrastruktura i privukle nove investicije u Srbiju.
Predsednik Saveta stranih investitora u Srbiji Kostin Bork kazao je da je predstavljanje prioritetnih projekata za investiranje dobar potez, jer je to predvidiv proces za investitore. "Vide se projekti i rokovi što otvara vrata stranim investitorima u Srbiji i omogućava bržu realizaciju projekta", rekao je Bork.
On je kazao i da je veoma važno da centralne vlasti rade zajedno sa lokalnim samoupravama na primeni tih projekata jer će to omogućiti da se lakše i sa manje prepreka realizuju. Ministarka regionalnog razvoja i lokalne samouprave Verica Kalanović kazala je da se energetika i zaštita životne sredine nalaze na čelu potencijala za razvoj u regionalnim planovima.
Ona je rekla da će Srbija sarađivati i sa EU i sa Rusijom na razvoju projekata u energetici i da će sa istom posvećenostću raditi na projektima iz životne sredine i energetike.
(Beta Foto Beta Vladimir Milovanović)
