Zemljama regiona preti grčki scenario, upozorava turska agencija "Anadolija" ocenjujući da je najteža situacija u BiH.
Ekonomska kriza i kontinuirana politička nestabilnost razlozi su što strani investitori bukvalno beže sa Zapadnog Balkana.
To potvrđuju i ovogodišnji izveštaji o direktnim stranim ulaganjima u zemljama u regionu, piše "Anadolija".
Tako je prema podacima Centralne Banke Bosne i Hercegovine (CBBiH), u Bosnu i Hercegovinu u prvih devet meseci ove godine ostvareno 56,7 miliona konvertibilnih maraka stranih ulaganja, što je tek oko 29 miliona evra.
Ovo je dramatičan pad u odnosu na prošlu godinu, kada su strane direktne investicije iznosile oko 289 miliona evra, što je 2,2 odsto bruto društvenog proizvoda.
Tada su najveći investitori bili Rusi, sa oko 64 miliona evra, Austrije 54 miliona evra i Srbije oko 48 miliona evra.
"SWOT analiza ekonomija zemalja regiona, a posebno BiH, pokazuje da, ekonomski gledano, postoji više slabosti nego prednosti i više pretnji, nego prilika. Takvo stanje se može preobraziti, na kratak ili srednji rok, samo tako što će se povećati broj prilika u odnosu na pretnje u ekonomiji. To se može ostvariti samo savezima sa stranim kompanijama. Samo tako region može da brže napreduje. Strane kompanije mogu doneti strani kapital, dobar menadžment, tehnologiju i obuku radnika", kaže za "Anadoliju" dr. Vjekoslav Domljan, profesor sa Ekonomskog fakulteta u Sarajevu i Sveučilišta u Mostaru.
Ipak, on naglašava da su šanse za region loše i da je malo izgleda da će na ove prostore doći moćne svetske kompanije.
Loše prolazi i Slovenija, pa je u nju uloženo 180 miliona evra u prvih osam meseci ove godine, što je za polovinu manje od prošlogodišnjih 350 miliona evra u istom razdoblju.
Relativno stabilna je jedino Crna Gora, čije direktne strane investicije su premašile one u Hrvatskoj, te je za prvih pola godine u Crnu Goru uloženo 176 miliona evra. To je, ipak, manje nego u prošloj godini.
S druge strane, u prvom polugodištu 2012. godine Hrvatska je imala 154,4 miliona evra direktnih stranih investicija u pola godine. Mediji u Hrvatskoj ocjenjuju da nema investicija u toj zemlji uprkos pozivima ulagačima, optimističnim najavama Vlade Hrvatske o investicijskom talasu koji će pokrenuti ekonomiju.
Inače, između 1993. godine i prve polovine 2011. godine u Hrvatsku, koja naredne godine ulazi u Evropsku uniju (EU), uloženo je skoro 25 milijardi evra stranog kapitala, što po stanovniku čini iznos od približno 5.600 evra.
U prvih sedam meseci ove godine neto ulaganja u Srbiju iznosila su 105 miliona evra. Prema podacima Narodne banke Srbije (NBS), na kontu direktnih stranih ulaganja u Srbiji je zabeležen minus od 120 miliona evra, iako je Srbija prošle godine bila rekorder po stranim investicijama u regionu, jer je bila u plusu od 1,8 milijardi evra.
Prognoze govore da će Srbija nastaviti neslavan rekord u stranim ulaganjima, te da će iz zemlje izaći više novca nego što je došlo. Posledica tog trenda, kako upozoravaju eksperti, jeste činjenica da je srbijanski dinar slabiji deset posto, inflacija viša od deset posto, a stopa nezaposlenosti porasla sa 24,4 na više od 27 posto.
Prema podacima Centralne banke (CB) Kosova, od 2000. godine pa sve do prvog tromesečja 2012. godine, direktna strana ulaganja na Kosovu dostižu iznos od oko 2,4 milijardi evra.
U prvom tromesečju 2012. godine direktna strana ulaganja iznosila su 60,4 miliona evra. No, Kosovo je u velikoj meri ostalo nepogođeno finansijskom turbulencijom u evrozoni.
"Kosovo ima veliki potencijal za direktne strane investicije, uzimajući u obzir pravni okvir i niske poreze, deo je širokog tržišta CEFTA, prirodnih resursa, sa posebnim osvrtom na rudarstvo, energetiku, turizam, obnovljive izvore energije. Zato pozivam preduzeća i potencijalne investitore da dođu i ulažu na Kosovu", izjavio je kosovski premijer Hašim Tači prilikom nedavne posete Švedskoj, pa mnogi očekuju da će investicije na Kosovu samo rasti.
Strane investicije u Makedoniji od 2007. do 2012. godine dostigle su 1,55 milijardi evra, izjavio je ministar finansija Zoran Stavreski. Prema njegovim rečima, ovaj iznos je duplo veći u odnosu na celokupan priliv inostranih investicija u periodu od 1990. do 2005. godine.
Makedonija u međuvremenu želi povećati strane investicije pa će ponuditi državljanstvo strancima koji investiraju više od 400.000 evra i zaposle najmanje 10 radnika, rečeno je iz Vlade Makedonije.
Profesor Domljan upozorava kakve bi posledice region mogao imati ukoliko se nastavi trend pada stranih investicija.
"Glavni faktor za veći priliv stranih investicija je politički ambijent. A i pre globalne krize, region, a posebno BiH, je imao nizak kreditni rejting. Od početka krize stanje se pogoršava. Zemlje regiona su izgubile status investicionog rejtinga. A kada se investira, ne gleda se zemlja, već region u celini. Čitav region ide na dole, a BiH posebno. Posledice su takve da će niska stopa rasta dovesti u pitanje otplatu ino-kredita. Dug raste po većoj stopi nego dohodak, što dovodi do ugrožavanja ukupne stabilnosti u zemlji. Sve ovo može dovesti i do platno-bilansnih problema. Zato će se i ove zemlje, kao Grčka, morati obraćati za dodatne kredite da bi vratili stare kredite. Posebno BiH upada u tu spiralu dužničkog ropstava", kazao je Domljan za "Anadoliju".
Prema poslednjem izveštaju Svetske banke za region jugoistočne Evrope, prosek direktnih stranih ulaganja po glavi stanovnika je 285 dolara. Prema tom pokazatelju, direktna strana ulaganja u dolarima po stanovniku iznose u Srbiji 341, Kosovu 284, Albaniji 232, Makedoniji 199 i BiH 77 dolara po glavi stanovnika.
Direktne strane investicije u Evropskoj uniji (EU) su se udvostručile u odnosu na 2010. godinu kada je zabeležen drastičan pad. U EU je prošle godine ušlo 225 milijardi evra direktnih stranih ulaganja, što je 2,2 puta više nego u 2010, i devet milijardi manje nego 2009. godine.
(MONDO, ilustracija: Guliver/Getty Images)
To potvrđuju i ovogodišnji izveštaji o direktnim stranim ulaganjima u zemljama u regionu, piše "Anadolija".
Tako je prema podacima Centralne Banke Bosne i Hercegovine (CBBiH), u Bosnu i Hercegovinu u prvih devet meseci ove godine ostvareno 56,7 miliona konvertibilnih maraka stranih ulaganja, što je tek oko 29 miliona evra.
Ovo je dramatičan pad u odnosu na prošlu godinu, kada su strane direktne investicije iznosile oko 289 miliona evra, što je 2,2 odsto bruto društvenog proizvoda.
Tada su najveći investitori bili Rusi, sa oko 64 miliona evra, Austrije 54 miliona evra i Srbije oko 48 miliona evra.
"SWOT analiza ekonomija zemalja regiona, a posebno BiH, pokazuje da, ekonomski gledano, postoji više slabosti nego prednosti i više pretnji, nego prilika. Takvo stanje se može preobraziti, na kratak ili srednji rok, samo tako što će se povećati broj prilika u odnosu na pretnje u ekonomiji. To se može ostvariti samo savezima sa stranim kompanijama. Samo tako region može da brže napreduje. Strane kompanije mogu doneti strani kapital, dobar menadžment, tehnologiju i obuku radnika", kaže za "Anadoliju" dr. Vjekoslav Domljan, profesor sa Ekonomskog fakulteta u Sarajevu i Sveučilišta u Mostaru.
Ipak, on naglašava da su šanse za region loše i da je malo izgleda da će na ove prostore doći moćne svetske kompanije.
Loše prolazi i Slovenija, pa je u nju uloženo 180 miliona evra u prvih osam meseci ove godine, što je za polovinu manje od prošlogodišnjih 350 miliona evra u istom razdoblju.
Relativno stabilna je jedino Crna Gora, čije direktne strane investicije su premašile one u Hrvatskoj, te je za prvih pola godine u Crnu Goru uloženo 176 miliona evra. To je, ipak, manje nego u prošloj godini.
S druge strane, u prvom polugodištu 2012. godine Hrvatska je imala 154,4 miliona evra direktnih stranih investicija u pola godine. Mediji u Hrvatskoj ocjenjuju da nema investicija u toj zemlji uprkos pozivima ulagačima, optimističnim najavama Vlade Hrvatske o investicijskom talasu koji će pokrenuti ekonomiju.
Inače, između 1993. godine i prve polovine 2011. godine u Hrvatsku, koja naredne godine ulazi u Evropsku uniju (EU), uloženo je skoro 25 milijardi evra stranog kapitala, što po stanovniku čini iznos od približno 5.600 evra.
U prvih sedam meseci ove godine neto ulaganja u Srbiju iznosila su 105 miliona evra. Prema podacima Narodne banke Srbije (NBS), na kontu direktnih stranih ulaganja u Srbiji je zabeležen minus od 120 miliona evra, iako je Srbija prošle godine bila rekorder po stranim investicijama u regionu, jer je bila u plusu od 1,8 milijardi evra.
Prognoze govore da će Srbija nastaviti neslavan rekord u stranim ulaganjima, te da će iz zemlje izaći više novca nego što je došlo. Posledica tog trenda, kako upozoravaju eksperti, jeste činjenica da je srbijanski dinar slabiji deset posto, inflacija viša od deset posto, a stopa nezaposlenosti porasla sa 24,4 na više od 27 posto.
Prema podacima Centralne banke (CB) Kosova, od 2000. godine pa sve do prvog tromesečja 2012. godine, direktna strana ulaganja na Kosovu dostižu iznos od oko 2,4 milijardi evra.
U prvom tromesečju 2012. godine direktna strana ulaganja iznosila su 60,4 miliona evra. No, Kosovo je u velikoj meri ostalo nepogođeno finansijskom turbulencijom u evrozoni.
"Kosovo ima veliki potencijal za direktne strane investicije, uzimajući u obzir pravni okvir i niske poreze, deo je širokog tržišta CEFTA, prirodnih resursa, sa posebnim osvrtom na rudarstvo, energetiku, turizam, obnovljive izvore energije. Zato pozivam preduzeća i potencijalne investitore da dođu i ulažu na Kosovu", izjavio je kosovski premijer Hašim Tači prilikom nedavne posete Švedskoj, pa mnogi očekuju da će investicije na Kosovu samo rasti.
Strane investicije u Makedoniji od 2007. do 2012. godine dostigle su 1,55 milijardi evra, izjavio je ministar finansija Zoran Stavreski. Prema njegovim rečima, ovaj iznos je duplo veći u odnosu na celokupan priliv inostranih investicija u periodu od 1990. do 2005. godine.
Makedonija u međuvremenu želi povećati strane investicije pa će ponuditi državljanstvo strancima koji investiraju više od 400.000 evra i zaposle najmanje 10 radnika, rečeno je iz Vlade Makedonije.
Profesor Domljan upozorava kakve bi posledice region mogao imati ukoliko se nastavi trend pada stranih investicija.
"Glavni faktor za veći priliv stranih investicija je politički ambijent. A i pre globalne krize, region, a posebno BiH, je imao nizak kreditni rejting. Od početka krize stanje se pogoršava. Zemlje regiona su izgubile status investicionog rejtinga. A kada se investira, ne gleda se zemlja, već region u celini. Čitav region ide na dole, a BiH posebno. Posledice su takve da će niska stopa rasta dovesti u pitanje otplatu ino-kredita. Dug raste po većoj stopi nego dohodak, što dovodi do ugrožavanja ukupne stabilnosti u zemlji. Sve ovo može dovesti i do platno-bilansnih problema. Zato će se i ove zemlje, kao Grčka, morati obraćati za dodatne kredite da bi vratili stare kredite. Posebno BiH upada u tu spiralu dužničkog ropstava", kazao je Domljan za "Anadoliju".
Prema poslednjem izveštaju Svetske banke za region jugoistočne Evrope, prosek direktnih stranih ulaganja po glavi stanovnika je 285 dolara. Prema tom pokazatelju, direktna strana ulaganja u dolarima po stanovniku iznose u Srbiji 341, Kosovu 284, Albaniji 232, Makedoniji 199 i BiH 77 dolara po glavi stanovnika.
Direktne strane investicije u Evropskoj uniji (EU) su se udvostručile u odnosu na 2010. godinu kada je zabeležen drastičan pad. U EU je prošle godine ušlo 225 milijardi evra direktnih stranih ulaganja, što je 2,2 puta više nego u 2010, i devet milijardi manje nego 2009. godine.
(MONDO, ilustracija: Guliver/Getty Images)
