Veliki broj proizvoda od danas će moći da se uvozi iz EU bez carine, a među njima su putnički automobili, bela tehnika, kućni aparati, automobilske gume, kućna hemija i druga roba široke potrošnje, rekao je Tanjugu načelnik Odeljenja Uprave carina za poreklo robe Vladimir Filipović.
On je podsetio da na osnovu primene Prelaznog trgovinskog sporazuma sa EU, od 1. januara počinje nova faza liberalizacije carinskih stopa, izražavajući nadu da će ti proizvodi pojeftiniti na domaćem tržistu i biti pristupačniji našim kupcima.
Bez carine će moći da se uvoze putnički automobili preferencijalnog porekla iz EU, i to sa benzinskim motorom zapremine od 1.000 do 3.000 kubnih santimetara, ili sa dizel motorom od 1.500 do 2.500 kubika.
Automobili sa drugačijom kubikažom moći će da se uvezu bez carine tek od 1. januara 2014. godine, precizirao je Filipović.
Na režimu bescarinskog uvoza iz EU biće bela tehnika: frižideri, zamrzivači, mašine za pranje posuđa, mašine za pranje i sušenje veša, zatim ručni alat, motike, budaci ,ašovi, ručne testere...
U kategoriji robe široke potrošnje, Filipović je izdvojio gelove za tuširanje, šampone za kosu i paste za zube, kao i više vrsta igračaka, obuće, naočare za sunce, koji će takođe moći da se uvezu iz EU bez carine.
Od prehrambenih proizvoda, bez carine će biti dozvoljen uvoz testenine, flaširane vode, čokolada i svih vrsta ribe osim šarana, zato što Srbija štiti domaću proizvodnju, naveo je sagovornik Tanjuga.
Kada je reč o uvozu robe iz EU koja ima preferencijalni status, Filipović je objasnio da se na te proizvode primenjuje povlašćena carinska stopa, pod uslovom da su u potpunosti proizvedeni u članicama Unije.
Pod tim se podrazumeva da je reč o prirodnim bogatstvima jedne zemlje: rude, minerali, okoćene i uzgojene životinje, ubrani ili požnjeveni poljoprivredni proizvodi, ili su u pitanju proizvodi koji su nastali dovoljnom obradom ili preradom materijala koji ne moraju da budu poreklom iz EU.
"Nije isto ako vi uvezete, na primer, košulju iz Kine u EU, samo je ispeglate i želite da je izvezete u Srbiju. Mi na taj proizvod nećemo primeniti prefrencijalnu stopu. Možemo da je primenimo ako je neko u EU uvezao predivo, pa od prediva napravio tkaninu, pa je onda skrojio i sašio tu košulju, to je preferencijalni proizvod", pojasnio je Filipović.
Da bi se primenila stopa prilikom uvoznog carinjenja u našu zemlju, podnosi se jedan od dva dokaza o poreklu koje predviđa
Prelazni trgovinski sporazum : jedan je uverenje o kretanju robe, EUR1, a drugi je tekst izjave, koji se stavlja na fakturu.
Izjavu za fakturu može da podnese bilo koji izvoznik, ako je vrednost pošiljke do 6.000 evra, a samo ovlasćeni izvoznik može da podnese izjavu za bilo koju vrednost pošiljke i to je neko ko je prošao carinsku kontrolu i to je firma od poverenja, objasnio je Filipović.
On je napomenuo da se ta dokumenta podnose u redovnom postupku, uz istovremeno dostavljanje carinske deklaracije.
Što se tiče uvoza poljoprivrednih proizvoda, Srbija najviše štiti tu domaću granu privrede, koja će ostati zaštićena i nakon 2016. godine i to deo, a ne svi proizvodi, rekao je Filipović.
Pomoćnik ministra trgovine Bojana Todorović rekla je Tanjugu da će i po isteku Prelaznog trgovinskog sporazuma, Srbija zadržati carinsku zaštitu na uvoz nekih poljoprivrednih proizvoda, do momenta dok ne postane punopravna članica EU.
To se odnosi na sve vrste mesa, klanične proizvode, neke vrste jogurta, kiselo mleko, maslac, razne sireve, med, krompir, salatu, krastavce, kukuruz šećerac, povrće, suve šljive, pšenicu, brašno, kobasice, testenine, džemove, voće, voćne sokove, jabukovaču, kruškovaču, duvan, šećer i ulje od suncokreta.
Od Nove godine carina za uvoz junećeg mesa iz EU se snižava sa 18 odsto na 15 odsto, za jagnjeće meso sa 18 na 16,5 odsto, na svinjsko meso sa 18 na 15 odsto i na pileće meso sa 15 na 12 odsto, navela je pomoćnik ministra trgovine.
Od 1. januara 2013. bez carina mogu da se uvezu određene vrste jogurta, čokolada i proizvodi od čokolade, margarin, sladoled, testenine, biskviti, kečap, pivo dobijeno od slada, vermut i ostala vina od svežeg grožđa, konjak, grapa, brendi, viski, rum, dzin, votka, likeri i rakije.
Todorović je napomenula da u Sporazumu postoji zaštitna klauzula koja predviđa privremeno podizanja carina ukoliko dođe do naglog i prekomernog uvoza bilo kog proizvoda koji bi mogao da ugrozi proizvodnju u Srbiji, a na nama je samo da podacima dokažemo Briselu da takva situacija postoji.
(Tanjug, foto Ilustracija: Guliver/Getty Images)
Bez carine će moći da se uvoze putnički automobili preferencijalnog porekla iz EU, i to sa benzinskim motorom zapremine od 1.000 do 3.000 kubnih santimetara, ili sa dizel motorom od 1.500 do 2.500 kubika.
Automobili sa drugačijom kubikažom moći će da se uvezu bez carine tek od 1. januara 2014. godine, precizirao je Filipović.
Na režimu bescarinskog uvoza iz EU biće bela tehnika: frižideri, zamrzivači, mašine za pranje posuđa, mašine za pranje i sušenje veša, zatim ručni alat, motike, budaci ,ašovi, ručne testere...
U kategoriji robe široke potrošnje, Filipović je izdvojio gelove za tuširanje, šampone za kosu i paste za zube, kao i više vrsta igračaka, obuće, naočare za sunce, koji će takođe moći da se uvezu iz EU bez carine.
Od prehrambenih proizvoda, bez carine će biti dozvoljen uvoz testenine, flaširane vode, čokolada i svih vrsta ribe osim šarana, zato što Srbija štiti domaću proizvodnju, naveo je sagovornik Tanjuga.
Kada je reč o uvozu robe iz EU koja ima preferencijalni status, Filipović je objasnio da se na te proizvode primenjuje povlašćena carinska stopa, pod uslovom da su u potpunosti proizvedeni u članicama Unije.
Pod tim se podrazumeva da je reč o prirodnim bogatstvima jedne zemlje: rude, minerali, okoćene i uzgojene životinje, ubrani ili požnjeveni poljoprivredni proizvodi, ili su u pitanju proizvodi koji su nastali dovoljnom obradom ili preradom materijala koji ne moraju da budu poreklom iz EU.
"Nije isto ako vi uvezete, na primer, košulju iz Kine u EU, samo je ispeglate i želite da je izvezete u Srbiju. Mi na taj proizvod nećemo primeniti prefrencijalnu stopu. Možemo da je primenimo ako je neko u EU uvezao predivo, pa od prediva napravio tkaninu, pa je onda skrojio i sašio tu košulju, to je preferencijalni proizvod", pojasnio je Filipović.
Da bi se primenila stopa prilikom uvoznog carinjenja u našu zemlju, podnosi se jedan od dva dokaza o poreklu koje predviđa
Prelazni trgovinski sporazum : jedan je uverenje o kretanju robe, EUR1, a drugi je tekst izjave, koji se stavlja na fakturu.
Izjavu za fakturu može da podnese bilo koji izvoznik, ako je vrednost pošiljke do 6.000 evra, a samo ovlasćeni izvoznik može da podnese izjavu za bilo koju vrednost pošiljke i to je neko ko je prošao carinsku kontrolu i to je firma od poverenja, objasnio je Filipović.
On je napomenuo da se ta dokumenta podnose u redovnom postupku, uz istovremeno dostavljanje carinske deklaracije.
Što se tiče uvoza poljoprivrednih proizvoda, Srbija najviše štiti tu domaću granu privrede, koja će ostati zaštićena i nakon 2016. godine i to deo, a ne svi proizvodi, rekao je Filipović.
Pomoćnik ministra trgovine Bojana Todorović rekla je Tanjugu da će i po isteku Prelaznog trgovinskog sporazuma, Srbija zadržati carinsku zaštitu na uvoz nekih poljoprivrednih proizvoda, do momenta dok ne postane punopravna članica EU.
To se odnosi na sve vrste mesa, klanične proizvode, neke vrste jogurta, kiselo mleko, maslac, razne sireve, med, krompir, salatu, krastavce, kukuruz šećerac, povrće, suve šljive, pšenicu, brašno, kobasice, testenine, džemove, voće, voćne sokove, jabukovaču, kruškovaču, duvan, šećer i ulje od suncokreta.
Od Nove godine carina za uvoz junećeg mesa iz EU se snižava sa 18 odsto na 15 odsto, za jagnjeće meso sa 18 na 16,5 odsto, na svinjsko meso sa 18 na 15 odsto i na pileće meso sa 15 na 12 odsto, navela je pomoćnik ministra trgovine.
Od 1. januara 2013. bez carina mogu da se uvezu određene vrste jogurta, čokolada i proizvodi od čokolade, margarin, sladoled, testenine, biskviti, kečap, pivo dobijeno od slada, vermut i ostala vina od svežeg grožđa, konjak, grapa, brendi, viski, rum, dzin, votka, likeri i rakije.
Todorović je napomenula da u Sporazumu postoji zaštitna klauzula koja predviđa privremeno podizanja carina ukoliko dođe do naglog i prekomernog uvoza bilo kog proizvoda koji bi mogao da ugrozi proizvodnju u Srbiji, a na nama je samo da podacima dokažemo Briselu da takva situacija postoji.
(Tanjug, foto Ilustracija: Guliver/Getty Images)
