Irska je danas preuzela dužnost novog predsedavajućeg Evropske unije i za 21. januar zakazala susret ministara za evropska pitanja Unije i balkanskih zemalja i Islanda da bi se očuvao zamah politike prijema u članstvo Evropske unije.
Najavljujući glavne ciljeve u vođenju poslova EU, irska ministarka za Evropu Lusinda Krejton istakla je da će vlada u Dablinu snažno podržati ulazak zemalja Zapadnog Balkana u članstvo EU.
Prema izvorima iz Saveta ministara EU i Evropske komisije, Irska smatra da proširivanje Unije ne sme posustati posle očekivanog prijema u članstvo Hrvatske u julu, već politika prijema u članstvo ostalih kandidata, čim ispune uslove, mora biti potvrđena, jer je to za EU bitno političko, ekonomsko i, naročito, bezbednosno pitanje.
To treba i da bude zaključak sastanka ministara EU, zapadnobalkanskih država, Turske i Islanda 21. januara u Dablinu, što bi značilo da po ulasku Hrvatske u članstvo, prijem drugih država treba da bude nastavljen uglavnom istim zamahom kao dosad.
Ministarski sastanak u Dablinu bi bio i potvrda nastavka političkog dijaloga EU i zemalja na putu ka članstvu.
Sagovornicima u Briselu je postavljeno pitanje zašto je uopšte potrebno unutar EU upadljivo naglašavati da "do daljnjeg" ne treba razmišljati o prijemu novih država u članstvo, ako se zna da i dve sad najspremnije države za pregovore, Crna Gora i Srbija, mogu računati da će tek kroz osam-devet godina doći na prag EU, dok su uslovi za članstvo mnogo oštriji nego za Hrvatsku, a tihi pregovori uopšte ne remete preustrojstvo EU.
A pregovori su već s Crnom Gorom počeli i to će važiti i za ostale, upravo onim što su najglasniji kritičari daljeg proširivanja, pa i prijema Rumunije i Bugarske u članstvo, zamerali i naglašavali, a to je da se najpre mora ispregovarati i srediti pravna država, uspostaviti nezavisno pravosuđe i suzbiti sistemska korupcija i organizovani kriminal.
Bugarska i Rumunija i sad hramlju unutar Unije, a i primljene su u članstvo prevashodno na pritisak SAD zbog vojno-strateških ciljeva I baza.
Izvori u Briselu kažu da tu igraju ulogu i unutrašnjepolitički I izborni razlozi, uz činjenicu da u nekim članicama EU u narodu i političkim krugovima postoji vidno odbijanje novih članica.
Oni, ipak, dodaju da mnogi politički krugovi u Uniji misle da bi upravo zbog dugog postupka prijema trebalo potvrditi da se ne odustaje od proširivanja, koje je u prošlosti "starim članicama" EU donelo samo mirno okruženje i nova tržišta.
Ubedljiva većina članica EU smatra da je ulazak zemalja Zapadnog Balkana u članstvo i strateško, političko i bezbednosno pitanje, jer bi posustajanje u podršci tim zemljama moglo odvratiti njihove vlade i narode od zasad prioritetnog cilja ulaska u članstvo Unije.
To bi moglo izazvati, prenose krugovi u Savetu ministara i Komisiji u Briselu mišljenje mnogih članica Unije, novo "zatvaranje regiona u pitanja i sukobe iz prošlosti", uz neminovno jačanje političkog populizma i nacionalizma, u nemoći da se vidi perspektiva za izlazak iz velike ekonomsko-socijalne krize koja pogađa sve na Zapadnom Balkanu.
A to je onda i opasnost po bezbednost same Unije, jer region bi ponovo postao ako ne "bure baruta", a ono svakako nestabilno područje.
Tu bi, smatra se, onda neke druge uticajne svetske zemlje, koje imaju i sredstva za investicije, poput Kine, Rusije i Indije, mogle nastojati da učvrste svoje interese.
Evropska unija bi time izgubila na značaju kao svetska sila koja je u stanju da temeljito reši pre svega evropska pitanja.
A Evropljani već ionako strahuju da bi, zbog unutrašnje ekonomsko-finansijske krizde i krize rasta, u svetskim odnosima mogli zaostati za Kinom, Indijom, Brazilom, pa i Rusijom, u situaciji kad I SAD ekonomski i vojno-bezbednosno težište svoje strategije pomeraju na azijsko-pacifičko područje.
Nemačka, i u manjoj meri još dve-tri članice EU, smatraju da, ipak, kako je to uoči Nove godine izjavila i kancelarka Angela Merkel, posle prijema Hrvatske, mora nastati određena pauza kad je reč o proširivanju.
Zato što najpre mora da se jasno sagleda u kakvom obliku će nastaviti da postoji EU koja je u dubokoj krizi preustrojstva svojih struktura, dok rast evropske privrede u celini nikako da se izvuče s rube recesije.
Berlin, a to je recimo i stav Holandije, misli da mora da se razjasni hoće li članice zone evra ići u dalju političku integraciju, da li će biti zavedena delotvorna budžetska disciplina, uz usvojenu bitnu kontrolu banaka, koliko će još morati da se izdvoji novca za spasavanje ugroženih članica evrozone.
Ceo taj proceš će svakako dovesti do toga da se unutar EU stvori "zdravo jezgro" unutar evrozone, sastavljeno od članica koje su u stanju da ekonomski, finansijski i politički zajamče bržu konsolidaciju zemalja s jedinstvenom valutom EU, a to znači i brže strukturne promene, privredni rast i otvaranje novih radnih mesta.
To bi značilo, a već se to uveliko odvija unutar EU, da bi se stvorio i drugi "prsten", neki misle možda i treći, članica EU koje bi institucionalno pripadale više zoni slobodne trgovine, iako bi mogle učestvovati u nekim zajedničkim politikama EU.
One zemlje evrozone koje ne bi bile u stanju da svoje finansije, budžete i strukture preurede tako da mogu ravnopravno i konkuretno učestvovati u funkcionisanju zone evra, morale bi preći u niži stepen integracije, a one koje iskažu takvu sposobnost, imaju otvorena vrata za evrozonu.
Nemci, dakle, kažu da je potrebno dati vremena Evropskoj uniji da ojača, da se unutar sebe preuredi, jer ovakva kakva je sad, više ne može nastaviti dalje, pa da se onda ponovo razmotri kad i u kojem vidu će Uniju imati institucionalnu i ekonomsku moć da primi nove članice.
Irsko predsedništvo EU, kako je ukazala ministarka Krejton, očekuje krajem marta ili u aprilu, da Evropska komisija podnese izveštaj o napretku koji budu ostvarili Srbija i Kosovo, tako da Irska može da predloži početak pregovora EU o članstvu sa Srbijom i pregovore s Kosovom o sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju.
Irska predsedava EU sedmi put otkako je 1973. pristupila tadašnjoj Evropskoj ekonomskoj zajednici, s Velikom Britanijom i Danskom.
Irska je bila predsedavajuća i 2004. godine kada je bilo najveće proširenje EU, na 10 zemalja, osam bivših komunističkih - Estoniju, Letoniju, Litvaniju, Mađarsku, Poljsku, Slovačku, Slovenija I Češku, kao i na Kipar i Maltu.
Logo irskog predsedavanja su četiri slova "e" koja su isprepletana u jedno, što predstavlja jedinstvo članica Unije. Svako od četiri slova "e" predstavlja po jednu deceniju članstva zemlje u EU, rotirajuće predsedništvo EU, a sam oblik logoa podseća i na tradicionalne keltske motive.
(Beta, foto Ilustracija: Guliver/Getty Images)
Prema izvorima iz Saveta ministara EU i Evropske komisije, Irska smatra da proširivanje Unije ne sme posustati posle očekivanog prijema u članstvo Hrvatske u julu, već politika prijema u članstvo ostalih kandidata, čim ispune uslove, mora biti potvrđena, jer je to za EU bitno političko, ekonomsko i, naročito, bezbednosno pitanje.
To treba i da bude zaključak sastanka ministara EU, zapadnobalkanskih država, Turske i Islanda 21. januara u Dablinu, što bi značilo da po ulasku Hrvatske u članstvo, prijem drugih država treba da bude nastavljen uglavnom istim zamahom kao dosad.
Ministarski sastanak u Dablinu bi bio i potvrda nastavka političkog dijaloga EU i zemalja na putu ka članstvu.
Sagovornicima u Briselu je postavljeno pitanje zašto je uopšte potrebno unutar EU upadljivo naglašavati da "do daljnjeg" ne treba razmišljati o prijemu novih država u članstvo, ako se zna da i dve sad najspremnije države za pregovore, Crna Gora i Srbija, mogu računati da će tek kroz osam-devet godina doći na prag EU, dok su uslovi za članstvo mnogo oštriji nego za Hrvatsku, a tihi pregovori uopšte ne remete preustrojstvo EU.
A pregovori su već s Crnom Gorom počeli i to će važiti i za ostale, upravo onim što su najglasniji kritičari daljeg proširivanja, pa i prijema Rumunije i Bugarske u članstvo, zamerali i naglašavali, a to je da se najpre mora ispregovarati i srediti pravna država, uspostaviti nezavisno pravosuđe i suzbiti sistemska korupcija i organizovani kriminal.
Bugarska i Rumunija i sad hramlju unutar Unije, a i primljene su u članstvo prevashodno na pritisak SAD zbog vojno-strateških ciljeva I baza.
Izvori u Briselu kažu da tu igraju ulogu i unutrašnjepolitički I izborni razlozi, uz činjenicu da u nekim članicama EU u narodu i političkim krugovima postoji vidno odbijanje novih članica.
Oni, ipak, dodaju da mnogi politički krugovi u Uniji misle da bi upravo zbog dugog postupka prijema trebalo potvrditi da se ne odustaje od proširivanja, koje je u prošlosti "starim članicama" EU donelo samo mirno okruženje i nova tržišta.
Ubedljiva većina članica EU smatra da je ulazak zemalja Zapadnog Balkana u članstvo i strateško, političko i bezbednosno pitanje, jer bi posustajanje u podršci tim zemljama moglo odvratiti njihove vlade i narode od zasad prioritetnog cilja ulaska u članstvo Unije.
To bi moglo izazvati, prenose krugovi u Savetu ministara i Komisiji u Briselu mišljenje mnogih članica Unije, novo "zatvaranje regiona u pitanja i sukobe iz prošlosti", uz neminovno jačanje političkog populizma i nacionalizma, u nemoći da se vidi perspektiva za izlazak iz velike ekonomsko-socijalne krize koja pogađa sve na Zapadnom Balkanu.
A to je onda i opasnost po bezbednost same Unije, jer region bi ponovo postao ako ne "bure baruta", a ono svakako nestabilno područje.
Tu bi, smatra se, onda neke druge uticajne svetske zemlje, koje imaju i sredstva za investicije, poput Kine, Rusije i Indije, mogle nastojati da učvrste svoje interese.
Evropska unija bi time izgubila na značaju kao svetska sila koja je u stanju da temeljito reši pre svega evropska pitanja.
A Evropljani već ionako strahuju da bi, zbog unutrašnje ekonomsko-finansijske krizde i krize rasta, u svetskim odnosima mogli zaostati za Kinom, Indijom, Brazilom, pa i Rusijom, u situaciji kad I SAD ekonomski i vojno-bezbednosno težište svoje strategije pomeraju na azijsko-pacifičko područje.
Nemačka, i u manjoj meri još dve-tri članice EU, smatraju da, ipak, kako je to uoči Nove godine izjavila i kancelarka Angela Merkel, posle prijema Hrvatske, mora nastati određena pauza kad je reč o proširivanju.
Zato što najpre mora da se jasno sagleda u kakvom obliku će nastaviti da postoji EU koja je u dubokoj krizi preustrojstva svojih struktura, dok rast evropske privrede u celini nikako da se izvuče s rube recesije.
Berlin, a to je recimo i stav Holandije, misli da mora da se razjasni hoće li članice zone evra ići u dalju političku integraciju, da li će biti zavedena delotvorna budžetska disciplina, uz usvojenu bitnu kontrolu banaka, koliko će još morati da se izdvoji novca za spasavanje ugroženih članica evrozone.
Ceo taj proceš će svakako dovesti do toga da se unutar EU stvori "zdravo jezgro" unutar evrozone, sastavljeno od članica koje su u stanju da ekonomski, finansijski i politički zajamče bržu konsolidaciju zemalja s jedinstvenom valutom EU, a to znači i brže strukturne promene, privredni rast i otvaranje novih radnih mesta.
To bi značilo, a već se to uveliko odvija unutar EU, da bi se stvorio i drugi "prsten", neki misle možda i treći, članica EU koje bi institucionalno pripadale više zoni slobodne trgovine, iako bi mogle učestvovati u nekim zajedničkim politikama EU.
One zemlje evrozone koje ne bi bile u stanju da svoje finansije, budžete i strukture preurede tako da mogu ravnopravno i konkuretno učestvovati u funkcionisanju zone evra, morale bi preći u niži stepen integracije, a one koje iskažu takvu sposobnost, imaju otvorena vrata za evrozonu.
Nemci, dakle, kažu da je potrebno dati vremena Evropskoj uniji da ojača, da se unutar sebe preuredi, jer ovakva kakva je sad, više ne može nastaviti dalje, pa da se onda ponovo razmotri kad i u kojem vidu će Uniju imati institucionalnu i ekonomsku moć da primi nove članice.
Irsko predsedništvo EU, kako je ukazala ministarka Krejton, očekuje krajem marta ili u aprilu, da Evropska komisija podnese izveštaj o napretku koji budu ostvarili Srbija i Kosovo, tako da Irska može da predloži početak pregovora EU o članstvu sa Srbijom i pregovore s Kosovom o sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju.
Irska predsedava EU sedmi put otkako je 1973. pristupila tadašnjoj Evropskoj ekonomskoj zajednici, s Velikom Britanijom i Danskom.
Irska je bila predsedavajuća i 2004. godine kada je bilo najveće proširenje EU, na 10 zemalja, osam bivših komunističkih - Estoniju, Letoniju, Litvaniju, Mađarsku, Poljsku, Slovačku, Slovenija I Češku, kao i na Kipar i Maltu.
Logo irskog predsedavanja su četiri slova "e" koja su isprepletana u jedno, što predstavlja jedinstvo članica Unije. Svako od četiri slova "e" predstavlja po jednu deceniju članstva zemlje u EU, rotirajuće predsedništvo EU, a sam oblik logoa podseća i na tradicionalne keltske motive.
(Beta, foto Ilustracija: Guliver/Getty Images)
