Ideja da država uđe u preduzeća sa dobrim izvoznim proizvodom "koja trenutno imaju poteškoće" - jedni privrednici smatraju narušavanje jednakog tretmana svih firmi, drugi sumnjaju u transparentnost kriterijuma kojima bi se sredstva dodeljivala, dok treći ne vide ništa loše u tome da se "malo poguraju oni kojima je loše, a imaju potencijala".

Potpredsednik Asocijacije malih i srednjih preduzeća Milan Knežević ocenio je u izjavi Tanjugu da bi takva akcija države bila čak i protivustavna jer je, kaže, Ustavom zagarantovana jednakopravnost na tržištu svih privrednih i pravnih subjekata.

"Takođe, nemoguće je ući u poziciju vlasništva, a ne snositi i upravljačke ili druge pravne sankcije. Šta će se dogoditi ako to pravno lice ne vrati ili ne otkupi deo koji je država u njega uložila", upitao je Knežević.

On pita i zašto te firme, ako su već dobre, ne mogu kod banaka da dobiju kredite za svoje izuzetno povoljne poslove i navodi da ne zna primer nijedne zemlje u Evropi koja primenjuje takav model, "osim u nekoliko slučajeva, kakav je i Dženeral motors, gde bi likvidacija firme izazvala velike ekonomske potrese".

"Država nema šta da traži u privredi i ovo bi bio jedan od načina da se dođe do nove milijarde dinara, na osnovu potpuno diskrecionog odlučivanja", ocenio je Knežević.

On je kazao i da bi prethodno trebalo izmeriti koliki su ekonomski efekti milijardi evra koje smo, kako je naveo, davali kroz razvojne i podsticajne fondove, milijardi koje dajemo za tehnološko unapređenje, milijardi iz Fonda za razvoj Vojvodine, milijardi za podsticajno zapošljavanje...

Prema njegovom mišljenju, umesto davanja novca iz takvih fondova trebalo bi da se smanje porezi i doprinosi u prerađivačkoj industriji i radno propulzivnim granama, i da se tako spreči otpuštanje radnika.

Počasni predsednik Tarket-Sintelona Nikola Pavičić, međutim, uveren je da treba pomoći određenim preduzećima koja imaju potencijal, a nalaze se u teškoćama, ali dodaje da ostaje pitanje koliko su pouzdani kriterijumi po kojima će se birati ta preduzeća.

"Često se preduzeća biraju kao u slučaju davanja kredita iz Fonda za razvoj, više po političkoj liniji, a ne na osnovu sagledavanja da to preduzeće stvarno ima šansi ukoliko mu se pruži pomoć", rekao je Pavičić, koji je i član Nacionalnog saveta za privredni oporavak.

Vlada bi, prema njegovim rečima, morala da angažuje konsultantske kuće da ocene bonitet preduzeća pre nego što interveniše u bilo kom slučaju, a te kuće bi za svoje mišljenje o tome da li preduzeće ima potencijal morale da odgovaraju vladi.

U prilog predloga o ulasku države u pojedina preduzeća, Pavičić je podsetio da je deo naših preduzeća u teškoćama zbog kojih ne može da dobije kredite od banaka i "polako se zbog toga parališu".

"Ako bi država ušla sa nekim delom, onda bi verovatno to preduzeće moglo da reši problem dugova jer bi deo poverilaca prihvatio da sa novcem koji država uloži u kupovinu akcija tog preduzeća oslobodi preduzeće duga. I takva bi preduzeća onda bez balasta duga nastavila da rade", rekao je on.

Pavičić je istakao da je, konačno, najmanji rizik dati podsticaj izvoznicima jer oni sigurno donose devize, što je državi najpotrebnije, i ukoliko država uđe u takvo preduzeće ono bi lakše dobilo kredit koji može izvozom da vraća.

Koordinator za mala i srednja preduzeća (MSP) u Privrednoj komori Srbije Aleksandar Gračanac i bivši direkotr Akcijskog fonda u izjavi za Tanjug napominje da državne institucije nisu finansijske da bi se bavile striktno bankarskim poslovima, te da je to moguće jedino ako država odluči da u javno-privatnom partnerstvu formira specijalizovanu finansijsku instituciju bankarsko-osiguravajućeg tipa.

On je podsetio da je takva bila čuvena banka Hermes, koju je nekada formirala nemačka privreda za podršku izvozu.

Gračanac takođe podseća da je neophodno da državne institucije počnu da stvaraju uslove za primenu Akta o malom biznisu, usvojenog u EU 2008, u 10 principa, u kojima je sadržana finansijska podrška mikro, malim, srednjim preduzećima.

"To znači da se otvore sve mogućnosti tržišnog finansiranja u značajnoj konkurenciji finansijskih institucija, sa jedne strane i finansiranje preko tržišta kapitala", rekao je on.

"Državne institucije bi mogle da podstaknu taj vid investiranja tako što bi eliminisale sve troškove izlaska MSP na tržište kapitala, i preko privrednih institucija kao što su privredne komore, koje bi pružile sve konsalting usluge za edukaciju izlaska na tržište kapitala", naveo je Gračanac.

On je podsetio i da mala i srednja preduzeća u Srbiji nemaju sve finansijske i kadrovske kapacitete, jer se menadžment uglavnom godinama bavi atipičnim problemima hronične nelikvidnosti privređivanja, sivom ekonomijom, monopolizovanim tržištem...

Isto tako, ne treba zaboraviti i animozitet tog sektora prema "potencijalnom ulasku države" u firme i izgubljenog poverenja, a zbog toga što se već godinama ne uvažavaju na adekvatan način svi njihovi problemi i potencijala, upozorio je Gračanac.

On je još dodao da taj sektor čini 98,9 odsto srpske privrede, da ostvaruje oko 50 odsto BDP-a, izvozi oko 56 odsto i da zapošljava oko 60 odsto od ukupno zaposlenih.

Ministar finansija i privrede Mlađan Dinkić je ranije najavio da država ima nameru da privremeno uđe u vlasništvo pojedinih privatnih malih i srednjih preduzeća koje imaju dobar izvozni proizvod navodeći da će za te namene iz budžeta u početku biti izdvojena milijarda dinara.

Neophodno je da država postane aktivnija u pomoći firmama, posebno onima koje imaju šansu za izvoz, istakao je ministar finansija i privrede dodajući da se detalji ovog programa trenutno razrađuju, a u narednih nekoliko meseci biće operativni.

Primetno je, kako je rekao, da postoje kompanije u Srbiji koje imaju dobar izvozni proizvod, ali su trenutno limitirane nemogućnošću da uzimanjem komercijalnih kredita tu proizvodnju održe i unaprede.

"Želimo da svim takvim firmama ponudimo mogućnost da im država dodeli sredstva u vrednosti do 25 odsto vrednosti kompanije", kazao je Dinkić

(Tanjug, ilustracija: Guliver/Getty Images)