Stalni predstavnik Međunarodnog monetarnog fonda u Srbiji Bogdan Lisovolik tvrdi da Srbija nije imala dobar ekonomski učinak u 2012. godini.
On smatra da mora da pokrene reforme orijentisane ka privrednom rastu i smanjenju duga.
Lisovolik je na predstavljanju novog broja ekonomskog biltena Makroekonomske analize i trenodovi kazao je među 20 zemalja centralne, istočne i jugoistočne Evrope u 2012. godini imala najmanji ekonomski rast i najveći budžetski deficit i sa Mađarskom i Albanijom bila među tri zemlje sa najvećim javnim dugom.
On je istakao da se javni dug Srbije koji se procenjuje na više od 60 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) dostigao kritični nivo za zemlje u razvoju dok je pad bruto domaćeg proizvoda (BDP) u 2012. Procenjen na dva odsto.
Zbog toga je hitno potrebna fiskalna konsolidacija, istakao je on navodeći da je pozitivno što su u budžet Srbije za 2013. Godinu uključene bitne mere za fiskalnu konsolidaciju.
"Struktura budžeta za 2013. godinu mogla je da bude bolja u mnogim elementima. Mera koje leže u osnovi budžeta neće biti u punoj meri pretočene u potrebna prilagođavanja. Istovremeno cilj o smanjenju budžetskog deficita na 3,6 odsto BDP-a je preterano ambiciozan", kazao je Lisovolik.
Prema njegovim rečcima, odbačene su i efikasnije mere konsolidacije kao što su racionalizacija subvencija i finansiranja lokalne samouprave.
Lisovolik je kazao i da su preterano otpimistične i procene rasta BDP-a za 2014. i 2015. godinu od 3,5 i četiri odsto.
On je naveo i da u Srbiji nisu najbitniji problemi kratkoročne prirode već oni srtrukturalne i fundametnalne prirode što prikazije i visok nivo tekućeg plantnog deficita zbog niskog izvoza.
"Fundamentalni problemi mogu biti rešeni samo strukturnim reformama", ocenio je on i naveo da bi četiri osnovna stuba strukturnih reformi u Srbiji trebalo da budu reforme tržišta rada, penzijskog sistema, sektora javnih preduzeća i poslovnog okruženja.
Lisovolik je ocenio da postoji određen napredak u reformisanju javnog sektora i olakšavanju uslova poslovanja kroz smanjenje birokratskih procedura, dok je manje učinjeno na reformama tržišta rada u kojem bi trebalo izmeniti Zakon o radu i uslove kolektivnog ugovaranja, kao i reformi penzijskog sistema koja bi trebalo i da smanji izdvajanja za penzije iz budžeta.
"Ključno je da se sva četiri stuba reformi pokrenu istovremeno jer su tada najbolji efekti", kazao je stalni predstavnik MMF u Srbiji Bogdan Lisovolik.
(Beta Foto Beta AP)
Lisovolik je na predstavljanju novog broja ekonomskog biltena Makroekonomske analize i trenodovi kazao je među 20 zemalja centralne, istočne i jugoistočne Evrope u 2012. godini imala najmanji ekonomski rast i najveći budžetski deficit i sa Mađarskom i Albanijom bila među tri zemlje sa najvećim javnim dugom.
On je istakao da se javni dug Srbije koji se procenjuje na više od 60 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) dostigao kritični nivo za zemlje u razvoju dok je pad bruto domaćeg proizvoda (BDP) u 2012. Procenjen na dva odsto.
Zbog toga je hitno potrebna fiskalna konsolidacija, istakao je on navodeći da je pozitivno što su u budžet Srbije za 2013. Godinu uključene bitne mere za fiskalnu konsolidaciju.
"Struktura budžeta za 2013. godinu mogla je da bude bolja u mnogim elementima. Mera koje leže u osnovi budžeta neće biti u punoj meri pretočene u potrebna prilagođavanja. Istovremeno cilj o smanjenju budžetskog deficita na 3,6 odsto BDP-a je preterano ambiciozan", kazao je Lisovolik.
Prema njegovim rečcima, odbačene su i efikasnije mere konsolidacije kao što su racionalizacija subvencija i finansiranja lokalne samouprave.
Lisovolik je kazao i da su preterano otpimistične i procene rasta BDP-a za 2014. i 2015. godinu od 3,5 i četiri odsto.
On je naveo i da u Srbiji nisu najbitniji problemi kratkoročne prirode već oni srtrukturalne i fundametnalne prirode što prikazije i visok nivo tekućeg plantnog deficita zbog niskog izvoza.
"Fundamentalni problemi mogu biti rešeni samo strukturnim reformama", ocenio je on i naveo da bi četiri osnovna stuba strukturnih reformi u Srbiji trebalo da budu reforme tržišta rada, penzijskog sistema, sektora javnih preduzeća i poslovnog okruženja.
Lisovolik je ocenio da postoji određen napredak u reformisanju javnog sektora i olakšavanju uslova poslovanja kroz smanjenje birokratskih procedura, dok je manje učinjeno na reformama tržišta rada u kojem bi trebalo izmeniti Zakon o radu i uslove kolektivnog ugovaranja, kao i reformi penzijskog sistema koja bi trebalo i da smanji izdvajanja za penzije iz budžeta.
"Ključno je da se sva četiri stuba reformi pokrenu istovremeno jer su tada najbolji efekti", kazao je stalni predstavnik MMF u Srbiji Bogdan Lisovolik.
(Beta Foto Beta AP)
