• Izdanje: Potvrdi
IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

Ubacite video ili foto

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa. Ne sme biti više od 25 MB.

Poruka uspešno poslata

Hvala što ste poslali vest.

Dodatno
Izdanje: Potvrdi

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Čekajući Lidl:Šta ćemo plaćati 40 odsto manje

Poznati nemački diskontni lanac dolazi krajem 2014, a njegove su diskontne cene po pravilu niže za 20 do 40 odsto od prosečnih tržišnih. Ne očekujte jeftine sveske brendove ali kvalitet po povoljnoj ceni - da.

Ulazak do juče nedobrodošlog Lidla na tržište Srbije, kako ističu stručnjaci, doprineće opštem porastu kvaliteta trgovinskih usluga, upotpunjavanju ponude, ali i poštravanju konkurencije, što će dovesti do pada cena određenih proizvoda.

Ekonomista iz Centra za slobodno tržište Aleksandar Stevanović kaže da je dolazak Nemaca na tržište Srbije bolji od bilo kakve socijalne potrošačke korpe i da će doneti veću slobodu izbora.

"Što više slobode izbora, biće veće blagostanje za svakoga, a tržište može da deluje dobro i za najsiromašnije", kazao je on i objasnio da će Lidl omogućiti kupovinu jeftinijih proizvoda pristojnog kvaliteta ali ipak, ne onakvog kakvi su proizvođački brendovi.

Stevanović je rekao da su moguće cene niže i do 40 odsto, jer Lidl ima manji asortiman proizvoda i preovlađu njegove trgovačke marke.

"Za veliki broj ljudi to je prihvatljiva opcija i oni će dobijati neke proizvode jeftinije, ali ne mogu očekivati da će dobiti iste brendirane proizvode po nižoj ceni od Lidlovih proizvoda. Ako je nekome skupo da plaća proizvođačke robne marke, njemu će dolazak Lidla biti odličan", ocenio je on.

Prema Stevanoviću, na dolazak Lidla u Srbiju dugo se čekalo "jer nisu bili dobrodošli i nije bilo mesta za njih, a sada će možda biti više mesta".

Na probijanje sivog monopola koji su držali, pre svega, dojučerašnji veliki domaći igrači, ukazuje i Predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije Goran Papović.

Papović je kazao da će dolazak jednog od ozbiljnih trgovinskih lanaca u Srbiju dovesti do tržišne utakmice koja će rezultirati nižim cenama, dodajući da su postojeći trgovinski lanci već počeli da skidaju cene jer im je jasno da prolazi vreme "trgovačkog i proizvođačkog monopola sa kojima smo trenutno suočeni."

Veoma je bitno, prema rečima Papovića, da na naše tržište dođu nove, kvalitetne, trgovačke marke, jer se na osnovu najnovijih analiza postojećih trgovačkih marki može "ozbiljno sumnjati u njihov kvalitet."

On je izrazio i nadu da će "Lidl" za izradu sopstvenih robnih marki angažovati i proizvođače iz Srbije.

Ministar spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija Rasim Ljajić izjavio je ranije da je nemački Lidl u Srbiji kupio šest lokacija na kojima će otvarati maloprodajne objekte, a potrebno im je još devet, dodajući da neke lokalne samouprave o tome pregovaraju sa predstavnicima Lidla.

Lidl je do sada kupio zemljište u Subotici, Zrenjaninu, Novom Sadu i Valjevu, kao i u Nišu, gde treba da otvori nekoliko objekata.

Sekretar Udruženja Privredne komore Srbije za trgovinu Gordana Hašimbegović izjavila je ranije Tanjugu da bi dolazak diskonta u Srbiju značio i promenu na tržištu maloprodaje, konsolidaciju i jačanje konkurencije među trgovcima, što svakako ide na ruku potrošača.

Diskonteri posluju sa nižim troškovima, koje ostvaruju kroz skromniji nivo usluge, ograničen asortiman, a značajno je učešće proizvoda sopstvene trgovačke marke.

Proizvode nabavljaju u velikim količinama, zbog čega od dobavljača dobijaju povoljne uslove, a sve to im omogućava da obezbede niže cene u svojim objektima, dodala je ona.

Lanac diskontera Lidl, radi tako što uglavnom, centralizovano nabavlja robu na jednom mestu za sve zemlje gde posluje, njihovi maloprodajni objekti i sva operativa je mnogo jeftinija, navela je Hašimbegović.

Ona je napomenula da veliki priznati i poznati prodajni diskontni lanci i dalje nisu prisutni na tržištu naše zemlje.

"Srbija je jedna od malobrojnih zemalja u Evropi u kojoj nema diskontnih trgovinskih lanaca dok ovi trgovci posluju u skoro svim državama regiona Hrvatskoj, Bugarskoj, Sloveniji, Mađarskoj, Rumuniji, Grčkoj", istakla je Hašimbegović.

Prema njenim rečima, top 10 evropskih trgovinskih lanaca su Carrefour, Tesco, Schwarz čiji je deo i Lild, Aldi, Rewe, Auchan, Edeka Zentrale, E. Leclerc i Ahold, Ikea i može se očekivati, da zbog sve oštrije konkurencije i zasićenja na matičnim tržištima budu podstaknuti da poslovanje šire na teritoriju bivših jugoslovenskih republika.

Pravilnikom o klasifikaciji trgovinskih formata (prodajnih objekata), diskontna prodavnica (diskont) definisana je kao trgovinski format u kome se obavlja trgovina na malo i čije su bitne odlike da je neto prodajni prostor manji od 1.500 metara kvadratnih, asortiman je ograničen i po pravilu obuhvata od 700 do 1.500 artikala.

Diskonti se bave prodajom prehrambenih i neprehrambenih proizvoda, asortiman je širok, ali "plitak" (iz jedne kategorije, recimo sapuna, ima samo nekoliko artikala), uz niži nivo usluge u odnosu na standardni, učešće privatnih robnih marki je veliko, sistem prodaje je organizovan u vidu samousluživanja.

Cene su od prosečnih tržišnih cena iste vrste proizvoda po pravilu niže za 20 do 30 odsto, a diskonti se nalaze u gradskim i prigradskim naseljima, na obodu gradova ili uz važnije saobraćajnice.

(Tanjug)

Ovo ne smete propustiti

Inicijalizacija u toku...

Komentari 2

Komentar je uspešno poslat.

Vaš komentar je prosleđen moderatorskom timu i biće vidljiv nakon odobrenja.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

istina

Ljudi od niskih cena nema nista. U dm-ovim drogerijama u Becu kupke su 85 centi,a kod nas iste kupke su 170din. Tako ce i biti i sa oslalima,kod nas ce cene biti duplo skupje nego u inostranstvu.

Baki

Cekajuci Godoa

 Čekajući Lidl:Šta ćemo plaćati 40 odsto manje